Sudbina Crne Gore u rukama opozicije V.N., 18. decembar 2005
KAO što se pre sto godina nije znalo šta je to politička stranka, tako se to nije znalo ni posle diktature proletarijata. I pre i posle sto godina staro i dotrajalo opiralo se drugome, mladome i novome. Kralj je nadživeo sinove, a komunisti komunizam. I pre i posle sto godina "separatističke težnje i provincijalni interesi nisu ustuknuli pred idealima slobode i ujedinjenja i stvarnim potrebama srpskog naroda". Samo je jedna ideja koja se u Crnoj Gori, osim od tuđina i bezočnih privatnih prekupaca, nije čula do naših dana. To je ideja o nezavisnoj Crnoj Gori koju bi hteli da prepišu na svoje ime i odvoje od Srbije. I kao što je pre sto godina kralj Nikola prilikom darivanja ustava pisao da je sav kulturni svet i svo srpstvo uprlo oči u Crnu Goru, tako i danas svi gledaju šta će da učine Crnogorci sa sobom i svojim obrazom, svojom sudbinom i svojim "referendumom". I kao što je pre sto godina, prilikom darivanja ustava celo Cetinje bilo osvetljeno, osim Lovćena, tako i u ovo vreme Lovćen čami u tami. Da je to tuđinska ideja, najbolje se vidi i po tome što ona danas ima više pristalica među tuđim državljanima nego među svojima. Istina, pre sto godina u Crnoj Gori svi državljani imali su pravo glasa, a to im se pravo odriče sada, naročito onima koji žive u Srbiji, jer su se tamo naseljavali, po zakonu spojenih sudova, ne samo pojedinačno nego i kolektivno ubeđeni da su svoji na svome, da ne idu ni u neki tuđi narod ni u tuđinu. Sada im se to pravo odriče, najpre zato što ih je mnogo, pa se ne zna da li ih je više u Srbiji ili Crnoj Gori. Potom, zato što žive u zajedničkoj državi i što su terazijski Crnogorci, kako su nazvani još 1907. godine i zato što znaju da se nezavisna Crna Gora može osnovati jedino protiv volje njenih državljana. Ako im je mnogo da se za nezavisnu Crnu Goru izjasni jedan više od polovine upisanih birača, onda bi je možda mogli dati nekome u napolicu. Malo im je da pola naroda bude protiv svoje države, hteli bi radi njene stabilnosti i budućnosti da ih bude više. Zato preporuku Venecijanske komisije da državljani Crne Gore koji žive u Srbiji ne učestvuju na referendumu proslavljaju kao veliku pobedu nad svojim državljanima. Ne bi bilo čudo da taj datum uzmu za državni praznik nezavisne Crne Gore. Od geografije su napravili istoriju, a država naše časti i naše vere ne zna za granice i carinarnice. "Granica je razapeta radi šverca cigareta", već pevaju čobani po crnogorskim katunima. Naša jezička država, naša duhovna država, naša moralna država, veća je od fizičke. Ali ni fizičku ne damo da pretvaraju u svoju prćiju. Zato je i danas, kao pre sto godina, sudbina Crne Gore u rukama opozicije. Za taj veliki zadatak neophodno je njeno jedinstvo. I za današnju vlast ponajviše važi ono davno rečeno: "Ne vredi da žurite ako ste na porešnom putu." Gledaju nas svi vekovi! Nikad ako ne sad, sad ili nikad! (Reč Matije Bećkovića, na svečanoj akademiji Narodne stranke povodom stogodišnjice ustavnog pokreta i početka parlamentarizma u Crnoj Gori, Cetinje) http://www.novosti.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
