http://www.patriotmagazin.com/media/011.htm
Sud u Beogradu izrekao kazne za zločin na Ovčari
Maksimalne kazne poruka Vašingtonu
Sudija je citirajući Marka Miljanova podsetio osuđene šta je taj nepismeni vojvoda rekao za junaštvo i čojstvo. Junaštvo je kada sačuvaš sebe od neprijatelja, a čojstvo kada neprijatelja uspeš da sačuvaš od sebe. O junaštvu osuđenih sud veruje da će suditi istorija, a ova presuda izrečena je o njihovom čojstvu, objasnio je predsednik veća
piše: Nenad M. Stevanović
Sudsko veće za ratne zločine osudilo je 14 od 16 optuženih za ratne zločine na Ovčari kod Vukovara, na ukupno 219 godina zatvora. Veće je utvrdilo krivicu 14 optuženih pripadnika Teritorijalne odbrane Vukovara za ubistva hrvatskih zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovčara, nakon završetka sukoba oko tog grada 1991. godine. Ovo je prva presuda za ratne zločine pred ovim sudom. Opšti je utisak da bi glavni akteri zločina dobili manje kazne da im se sudilo u Zagrebu. Zvanični Beograd je ovakvim, maksimalnim, kaznama demonstrirao svoju opredeljenost ka priznanju zločina, što su zadovoljno konstatovali i američki ambasador i sijaset raznoraznih međunarodnih organizacija za ljudska prava koje su na suđenje poslale predstavnike. Interesantno je da je polovina optuženih osuđena na najviše kazne za ratne zločine, odnosno na 20 godina zatvora. Advokati odbrane najavljuju žalbe, dok tužilaštvo kaže da ovim nije stavljena tačka na zločin u Vukovaru i da taj predmet nije zatvoren.
Presuda o čojstvu
Branioci osuđenih ali i jedan od lidera radikala Aleksandar Vučić tvrde da je presuda sramna a i doneta pod političkim pritiskom. Portparol Suda za ratne zločine Bruno Vekarić to je i indirektno potvrdio rekavši da je presuda "jasna poruka međunarodnoj zajednici".
Sa druge strane, sudija tvrdi da nijednog trenutka nije imao dilemu kada je u pitanju krivica optuženih.
Sudija je citirajući Marka Miljanova podsetio osuđene šta je taj nepismeni vojvoda rekao za junaštvo i čojstvo. Junaštvo je kada sačuvaš sebe od neprijatelja, a čojstvo kada neprijatelja uspeš da sačuvaš od sebe. O junaštvu osuđenih sud veruje da će suditi istorija, a ova presuda izrečena je o njihovom čojstvu, objasnio je predsednik veća.
Optuženi su proglašeni krivim, pa je njih osam osuđeno na po 20 godina zatvora, tri na po 15, jedna na devet, a jedna na pet godina zatvora. Marko Ljuboja i Slobodan Katić oslobođeni su optužbi, uz sudsku primedbu da nije bilo dokaza, a da oni sami znaju šta su činili.
U trenutku izricanja presude jedan od optuženih, Predrag Dragović počeo je da vređa sudiju, psujući ga, zbog čega je isključen sa suđenja. Njega su iz sudnice izvela trojica pripadnika sudskog obezbeđenja, a za njim je sudnicu svojevoljno napustio još jedan optuženi. Porodice optuženih takođe su dobacivale sudskom veću, ali su samo upozoreni da će biti isključeni sa suđenja.
Izricanje i obrazlaganje presude trajalo je više od dva sata, ali opunomoćenik oštećenih, poznati hrvatski i albanski lobista u Beogradu Nataša Kandić kaže da je tako sudija bio veoma ubedljiv u svim svojim odlukama:
"Kada se poredi sa klasičnim ubistvima, gde kazna dostiže do 40 godina, onda su kazne za ovakve monstruozne zločine niske. Ali, kazne su po zakonu, sudija i sudsko veće su merili odgovornost svakoga od optuženih. Ukoliko i ostala suđenja za ratne zločine budu ovakva, zbilja će onda jednog dana biti jasno šta je ko uradio a šta nije."
Presuda nije konačna
Porodice ubijenih na Ovčari, koje su više od godinu i po dana strpljivo pratile svako suđenje, smatraju da su kazne pravedne. Rodbina žrtava je komentarisala da je suđenje bilo korektno i da je pravda došla na svoje mesto, ali... "Naših sinova nema. Oni su mrtvi. Nadajmo se da se više ovakva zla neće dogoditi", rekla je majka jedne od žrtava Ovčare.
Tužilaštvo je zadovoljno činjenicom da je dokazano da se zločin u Vukovaru dogodio i da su za to izrečene i najviše kazne, kaže portparol tužilaštva Bruno Vekarić: "Želim da naglasim da ovom presudom nije stavljena tačka na ovaj slučaj. Osam lica je osuđeno na maksimalnu kaznu, iako to nije dovoljna satisfakcija za porodice koje su u ovom događaju izgubile najmilije."
Tužilaštvo će se žaliti na oslobađajuće presude, a advokati odbrane poručuju da ovo nije konačna presuda i da će se obratiti Vrhovnom sudu.
Predsednik Hrvatskog helsinškog odbora Žarko Puhovski pozdravio je presudu optužnima za zločin na Ovčari kao "značajan simbolični čin", i kazao da ona pokazuje da su suđenja sopstvenim građanima za ratne zločine ipak moguća.
"Jedino što mogu reći je: bolje ikad nego nikad! Ipak, verujem da je ovo veoma značajan događaj koji je pokazao da se neke stvari koje su pre samo tri ili četiri godine bile sasvim nezamislive, mogu dogoditi. U tom pogledu sam i lično vrlo zadovoljan, bez obzira na moguće prigovore koji će se pojaviti kada budu poznati svi materijali sa suđenja", rekao je Puhovski.
Predsednik HHO je kazao da mu se čini kao najvažnije da domaći, lokalni sudovi u Srbiji sude ljudima koji su kao Srbi, i u ime jedne "iščašene" ideje srpstva, činili zločine nad pripadnicima druge nacije, konkretno hrvatske.
"Vukovarska trojka"
U međuvremenu u Hagu "vukovarska trojka" – penzionisani general Mile Mrkšić , pukovnik Veselin Šljivančanin i rezervni kapetan Miroslav Radić – čeka suđenje. Oni su optuženi još 7. novembra 1995. od strane tadašnjeg glavnog tužioca MKSJ Luiz Arbur za teške povrede ženevskih konvencija, kršenje zakona i običaja rata i zločine protiv čovečnosti.
U optužnici se navodi da su pripadnici Gardijske brigade JNA (pukovnik Mrkšić, komandant, major Šljivančanin, komandant bataljona vojne policije, i Miroslav Radić, zapovednik specijalne jedinice pešadije) odgovorni za zlostavljanje i ubistvo 200 zarobljenika koji su 20. novembra 1991. godine, posle pada tog grada u ruke JNA, izvedeni iz vukovarske bolnice. Likvidacija je izvedena na lokaciji između poljoprivrednog dobra Ovčara i Grabova, gde je najmanje 198 mušakaraca i dve žene "ustreljeno iz vatrenog oružja" ili ubijeno "na druge načine".
Podsetimo, inicijalna optužnica izmenjena je 3. aprila 1996. i u nju je "uvršten" i Slavko Dokmanović , u vreme zločina predsednik opštine Vukovar. Dokmanovića je uhapsio UNTAES naredne, 1997. godine, a proces protiv njega je izdvojen od ostalih optuženih, koji su tada bili na slobodi. Održano je suđenje, a pre izricanja presude Dokmanović se 29. juna 1998. obesio u svojoj ćeliji.
Optužnica je potom još jednom promenjena 2. decembra 1997. godine i u tom obliku je "sačekala" Mrkšića, Radića i Šljivančanina. U međuvremenu, i domaće vojno pravosuđe otvorilo je istragu u slučaju "Ovčara". Pred sud je 1998. pozvana i "vukovarska trojka", koja je saslušana u prisustvu istražitelja MKSJ.
Tribunal je potom zatražio da on vodi taj proces i da Beograd izruči osumnjičene. Vlasti SRJ to su odbile, zbog čega je Jugoslavija po prvi put zvanično bila prijavljena UN-u da odbija saradnju sa MKSJ.
Interesantno je, takođe, da je posle predaje Mrkšića tužiteljka Karla del Ponte ponovo iskoristila priliku da izmeni optužnicu, izdvajajući njegov predmet 28. avgusta 2002. godine.
Mrkšiću je "skinuta" jedna grupa krivičnih dela – teške povrede ženevskih konvencija, a dodato je pet novih u preostale dve grupe, ali je najinteresantnija "inovacija" uvođenje "udruženog zločinačkog poduhvata". Ta teza tužilaštva, već proigrana u slučaju Miloševića, dovodi optuženog u korelaciju sa generalnim planom etničkog čišćenja Hrvatske i slučaj "Ovčara" tretira kao fragment te zamisli, što Mrkšića stavlja u daleko teži položaj.
O Ovčari i ulozi Šljivančanina govorilo se dva puta i na suđenju Miloševiću. Najpre je novinar Vremena Jovan Dulović , kao svedok tužbe, izjavio da je čuo od druge osobe da "major Šljivančanin nije bio na Ovčari, ali im je poručio (izvršiocima zločina) da ne ubiju sve zarobljenike, nego da ostave neke da on na njima isproba svoje oružje".
Svedočeći docnije, bivši šef KOS-a Aleksandar Vasiljević izjavio je kako je iz više izvora čuo da "oficiri JNA Veselin Šljivančanin, Mile Mrkšić i Miroslav Radić nisu imali ništa s tim", precizirajući da mu je to "rekao i beogradski novinar Jovan Dulović".
Međutim, Vasiljević je na pitanje da li je JNA imala veze sa zločinom u Ovčari odgovorio potvrdno, "zato što su ti zarobljenici tada bili pod kontrolom JNA, odnosno 80. motorizovane brigade, koja je bila odgovorna za prostor gde su bili čuvani", a onda opet napravio salto mortale tvrdeći "da su zarobljenici iz vukovarske bolnice bili u rukama JNA pre zločina, a ne u trenutku kada su ubijeni".
Koliko to može pomoći "trojici", s obzirom na to da se terete po komandnoj odgovornosti i da li zaista postoje dokumenti koji potvrđuju da je Ovčara u trenutku zločina bila izvan zone odgovornosti Gardijske brigade, ostaje da se vidi.
