Слободан Јарчевић:
(Чланци из рубрике у часопису Српске радикалне странке - ''Великој Србији'')
ДА ЛИ ЈЕ КРИЖАН КРОМПИР ИЛИ ЧОВЕК?
''Криж'' не значи оно што и ''крст''
Вероватно су хрватски лингвисти реч ''криж'' унели у српски језик
из хрватског (''кајкавског дијалекта''), јер се у Загорју налази село Крижевци.
Да су то учинили с циљем да та реч представља појам истоветан српској
глаголској именици ''крижање'', или глаголу ''крижати'', онда не би било
повећих тешкоћа. Срби би се навикли на тако кратку и једноставну именицу, па би
''криж'' био само један од облика истог појма: ''крижање'', ''кришка'',
''крижан'', ''искрижан'', ''накрижан'', ''раскрижан'', итд. Али, хрватски
лингвисти су му, унесећи га у српски језик, да!
ли сасвим друго значење – истоветно српској речи ''крст''. Можда је он у
хрватском језику имао то значење, али се ''криж'', с одређењем појма: ''крст'',
понаша незграпно у српском језику. Од њега изведене речи звуче истоветно онима
које означавају: засецање, сечење или комадање неких предмета. Не разликују се,
чак, ни у нагласцима. Истовремено, ова реч се не може обликовати да би се њоме
изразили они појмови које сликовито представљају изведнице од речи ''крст''.
Например, лако је схватљиво шта значи појам ''унакрст''. То су два конца
сложена један !
преко другог, или: две летве, па и д!
ва с�
�
опа пшенице. Српски сељак одлично разуме предмете стављене унакрст, па ће
камару унакрст поређаних снопова пшенице назвати: ''крстина''. Овако ће да
заповеди сину:
''Иди запрегом у њиву и довези седам крстина пшенице''.
Ако бисмо покушали да од речи ''криж'' изведемо истоветне речи, не
бисмо успели. Тешко да би и хрватски лингвисти могли да разумеју реч:
''унакриж''. А ''унакриж'' поређани снопови не би могли да творе именицу која
би означавала камару снопова пшенице – ''крижина''. Ово ''крижина'' би више
упућивало на нешто што је искрижано, или исечено, него на унакрсне снопове, с
неосушеним класјем пшенице.
Сложићемо се да српски сељак не би могао да заповеди сину:
''Иди запрегом у њиву и довези седам крижина пшенице''.
Да им не замерамо, али је сигурно да хрватски лингвисти не би могли
да преведу ни српску реч ''укрстити''. Његош ју је унео у своје стихове:
''Ка се двије муње укрстише... Крст од огња жива направише''.
Ако би они истрајали да направе истоветну изведницу од ''крижа'',
прва реченица би деловала нестабилно и била би нејасна, док би друга издржала
граматичка и појмовна правила српског језика:
''Ка се двије муње укрижише... Криж од огња жива направише''.
Да нам хрватски лингвисти не би замерили што оспоравамо појмовно
значење именице ''криж'' - зато што она не твори тако бројне и разноврсне
изведнице као реч ''крст'', послужићемо се глаголом речи ''криж'' (''крижати'')
и видети да он, у улози синонима ''крсту'' (''крстити''), обавезно исијава
значење које нема везе с хришћанским обредом. Ова српска реченица ће бити више
него јасна:
''Дјете ће се крстити''.
Ако би преводилац ову реченицу превео на ''хрватски језик'', он би
то учинио овако:
''Дјете ће се крижати''. Или ''Дијете ће си крижати''.
Види се да то није дух српског језика, јер реченица не упућује на
хришћански обред, него на појмове: сечења, крижања, пресецања... Оваква
реченица у српском језику би могла да се односи само на неку од радњи домаћице
у кухињи. Најједноставније би се користила у припремању ручка, па би се рекло:
''Кромпир је крижан'', или ''Кромпир је искрижан''. Могло би се
рећи и: ''Хлеб је пажљиво крижан у танке кришке''.
Уверићемо се да хрватски лингвисти скрнаве српски језик речју
''криж'' – кад му приписују појам ''крста'', јер је немогуће ''крст'' заменити
''крижом'' ни у овим реченицама:
''Човек се крсти''.......................................... не
може: ''Човек се крижа''.
''Данас је Крстовдан''.................................. не може:
''Данас је Крижовдан''.
''Поп је у крстионици''................................ не може:
''Поп је у крижаоници''.
''Боле ме крста'' ........................................... не
може: ''Боле ме крижи''.
''Крсташ барјак'' .......................................... не
може: ''Крижаш барјак'', итд.
Ако погледамо у Речник српскохрватског књижевног и народног језика Српске
академије наука и уметности, књига Х, Београд, 1978, видећемо да су његови
аутори покушавали пронаћи изведнице од ''крижа'' за постојеће изведнице од
''крста'', али су у томе успели само у неким случајевима. Као што се види на
нашим примерима, те изведнице су неподесне духу српског језика, или им се губи
појмовно одређење – приближава се или је истоветно појмовима: сечења, крижања,
засецања, итд. Занимљиво је да се у Речнику, увелико, описује синоним
''крстарењу'' – ''крижа!
рење''. То је, углавном, ''крижарење'' по мору, али српскохрватски лингвисти
нису могли да од појма ''криж'' створе синоним за врсту брода – ''крстарицу''.
Брод крстари морем, можда и ''крижари'', али никако да се преодене из
''крстарице'' у ''крижарицу''.
И да закључимо, као што је име крстарећег брода немогуће начинити
од ''крижарења'', тако је, изгледа, немогуће ни Крстана преименовати у Крижана.
Више пута смо истакли да је српски језик отпоран на страна тела, па се то види
и на овом примеру – ''криж'' је страно тело ако му се приписује значење
''крста''.
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
