[sim] MOBILNE I KRAĐE I FOTELjE

[ANTIC.org-SNN]

MOBILNE I KRAĐE
I FOTELjE

Ekipa Novosti, 8. januar 2006


BE­O­GRAD - Kri­vič­ne pri­ja­ve ko­je je PTT "Sr­bi­ja" pod­neo zbog
"isi­si­va­nja" do­bi­ti iz "Mob­te­la" na­pi­sa­ne su pro­tiv "ne­po­zna­tih
uči­ni­la­ca" upra­vo da ni­ko od od­go­vor­nih ne bi bio - po­šte­đen. Za­to će
pod po­li­cij­skom "lu­pom" bi­ti i svi pred­stav­ni­ci dr­ža­ve u
do­sa­da­šnjim sa­sta­vi­ma Uprav­nog od­bo­ra pr­vog srp­skog mo­bil­nog
ope­ra­te­ra.

Želj­ko Iva­nji, di­rek­tor za stra­te­gi­ju raz­vo­ja i mar­ke­ting PTT,
po­tvr­đu­je da će pred­met is­tra­ge bi­ti svi ko­ji su uče­stvo­va­li u
do­no­še­nju od­lu­ka ko­ji­ma je prav­no po­kri­ve­no iz­vla­če­nje nov­ca iz
"Mob­te­la" i nje­go­vo pre­li­va­nje u fir­me te­sno po­ve­za­ne sa stra­nim
su­vla­sni­kom, mo­skov­skim "BK-trej­dom".
- Pre­ko "Astra si­mi­ta" i "Evro­pa osi­gu­ra­nja", kom­pa­ni­ja Bo­go­lju­ba
Ka­ri­ća, ko­ji­ma je "Mob­tel" po­ve­rio deo svo­jih uslu­ga, PTT je, kao
pred­stav­nik dražvnog ka­pi­ta­la, do apri­la 2004. go­di­ne ošte­ćen za oko
700 mi­li­o­na evra - ka­že Iva­nji. - Sa­mo od pro­da­je pri-pejd kar­ti­ca i
do­pu­na, 40 od­sto nov­ca je do­bi­jao "Astra si­mit", ume­sto da je "Mob­tel"
sa­mo­stal­no oba­vljao te po­slo­ve, jer mu je to osnov­na de­lat­nost.

Iako Iva­nji ne že­li da go­vo­ri o kon­kret­nim ime­ni­ma, po­zna­to je ko je
sve "za­stu­pao" in­te­re­se dr­ža­ve u pr­vom srp­skom mo­bil­nom ope­ra­te­ru.
Ve­ći­na njih i da­lje je "do­bro si­tu­i­ra­na" u jav­nim pred­u­ze­ći­ma.

Od 28. fe­bru­a­ra 1997. go­di­ne, u UO "Mob­te­la" su u ime PTT "Sr­bi­ja"
bi­li Ko­sta Mi­tro­vić i Ivan Đu­ro­vić. Osni­va­njem "Te­le­ko­ma Sr­bi­ja"
obo­ji­ca su pre­šli u to pred­u­ze­će, gde su i da­nas di­rek­to­ri. Njih su 9.
ok­to­bra 1997. go­di­ne za­me­ni­li u UO "Mob­te­la" Vla­di­mir Mla­de­no­vić i
Pre­drag Ma­noj­lo­vić, ko­ji su sme­nje­ni tek šest me­se­ci po­sle 5.
ok­to­bra i de­mo­krat­skih pro­me­na u Sr­bi­ji.
U dve dr­žav­ne fo­te­lje u UO mre­že 063 6. apri­la 2001. go­di­ne se­li su
Bo­ško Vuč­ko­vić i Lju­bo­mir Be­lo­še­vić (sa­da­šnji po­moć­nik di­rek­to­ra
PTT). Be­lo­še­vi­ća je 3. av­gu­sta 2001. go­di­ne za­me­nio Zo­ran Mar­ko­vić
(još za­po­slen u PTT), a Vuč­ko­vi­ća 28. ju­na 2002. go­di­ne "na­sle­đu­je"
Mi­o­drag Đu­ka­no­vić. Sa­da­šnji za­stup­ni­ci dr­žav­nih in­te­re­sa u
"Mob­te­lu" su Go­ran Bu­la­jić i Vo­ji­slav Mi­la­di­no­vić.
V.S. P.


RE­DO­SLED
GEN­RAL­NI di­rek­tor PTT "Sr­bi­ja", ka­da je pot­pi­san ugo­vor o osni­va­nju
pr­ve mo­bil­ne mre­že, bio je Mi­lo­rad Jak­šić. On je, čak, svo­je­vre­me­no
bio na tri funk­ci­je od­jed­nom - pr­vog čo­ve­ka PTT, ge­ne­ral­nog
di­rek­to­ra i čla­na UO "Mob­te­la".
Po­sle ne­pri­ko­sno­ve­nog Jak­ši­ća, čo­ve­ka od naj­vi­šeg po­ve­re­nja
biv­šeg pred­sed­ni­ka Sr­bi­je i SRJ Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća, ge­ne­ral­ni
di­rek­to­ri PTT "Sr­bi­ja" bi­li su Alek­sa Jo­kić, Mi­la­šin Mi­la­no­vić,
Sr­đan Bla­go­je­vić (po­znat po pot­pi­si­va­nju, a po­tom i ce­pa­nju pred
ka­me­ra­ma, spo­ra­zu­ma ko­jim je Ka­rić, 2003. go­di­ne, "po­klo­nio"
dr­ža­vi šest od­sto u "Mob­te­lu") i Jo­van­ka Kne­že­vić. Od apri­la 2004.
go­di­ne do da­nas, pr­vi čo­vek "Po­šte" je Dra­gan Ko­va­če­vić.

HAR­PUR SE NE ODA­ZI­VA
DI­REK­TOR "Mob­te­la" Pa­trik Har­pur ne­ko­li­ko pu­ta je po­zi­van na
in­for­ma­tiv­ni raz­go­vor, ali se ni­je oda­zvao, po­tvr­đe­no je Tan­ju­gu u
Mi­ni­star­stvu unu­tra­šnjih po­slo­va Sr­bi­je.
Po­vo­dom pi­sa­nja me­di­ja da MUP Sr­bi­je još ni­je upu­tio zva­ni­čan
zah­tev ko­le­ga­ma iz Ve­li­ke Bri­ta­ni­je za hap­še­nje Har­pu­ra, ko­ji se
tre­nut­no na­la­zi u Lon­do­nu, u MUP ka­žu da ni­je reč o hap­še­nju, ne­go o
in­for­ma­tiv­nom raz­go­vo­ru.
- Po­sto­ji mo­guć­nost da Har­pur do­đe i ka­že šta zna. Po­što se Har­pur
ni­je oda­zvao, bi­će pro­na­đen da bi bio oba­vljen s njim raz­go­vor -
is­ta­kli su Tan­ju­go­vi sa­go­vor­ni­ci.
U MUP ni­su mo­gli da po­tvr­de pi­sa­nje no­vi­na da "po­sto­je na­go­ve­šta­ji
da će po­li­ci­ja usko­ro zah­te­va­ti da se od­re­đe­nom bro­ju su­di­ja,
či­jim pot­pi­si­ma su ove­re­ni ne­ki od mno­go­broj­nih "Mob­te­lo­vih"
spor­nih ugo­vo­ra, uki­ne imu­ni­tet, ka­ko bi is­tra­ga mo­gla da se pri­ve­de
kra­ju".



DUG DU­GA­ČAK 15 GO­DI­NA
PO­ŽA­RE­VAC - Naj­no­vi­ja afe­ra oko jed­ne od naj­bo­ga­ti­jih po­ro­di­ca u
Sr­bi­ji, u Po­ža­rev­cu je po­no­vo otvo­ri­la ne­za­bo­ra­vlje­nu
do­ku­men­ta­ci­ju "Po­ža­re­vač­ke ban­ke", iz 1992. go­di­ne, po ko­joj
Ka­ri­ći ovoj ban­ci ni­ka­da ni­su vra­ti­li po­zaj­mi­cu od 10 mi­li­o­na
ma­ra­ka.
Tač­ni­je, reč je o po­zaj­mi­ci ko­ju je "Ka­rić ban­ka", ta­da­šnja "Astra
ban­ka", do­bi­la od Po­ža­re­vač­ke ban­ke pre 13 go­di­na i ko­ju ni­ka­da
ni­je vra­ti­la.
Ove po­dat­ke iz­neo je u jav­nost Mi­loš Da­ni­lo­vić, ste­čaj­ni uprav­nik
"Po­ža­re­vač­ke ban­ke", i uko­li­ko se one is­po­sta­ve kao tač­ni, Ka­ri­ći
bi bi­li me­đu "naj­za­slu­žni­ji­ma za za­tva­ra­nje "Po­ža­re­vač­ke ban­ke" i
ot­pu­šta­nje oko 300 rad­ni­ka, jer je ova ban­ka za­tvo­re­na zbog dvo­stru­ko
ma­nje pa­ra u de­po­zi­tu u od­no­su na ci­fru ko­ju su Ka­ri­ći bi­li du­žni
da vra­te ovoj ban­ci.
Sa­ču­va­na do­ku­men­ta­ci­ja "Po­ža­re­vač­ke ban­ke" do­ka­zu­je da je
"Ka­rić ban­ka" na ime po­zaj­mi­ce u ju­nu i ju­lu 1992. go­di­ne od
Po­ža­re­vač­ke ban­ke uze­la 10.020.000 ne­mač­kih ma­ra­ka. Me­đu­tim, ne­ma
do­ku­men­ta­ci­je ko­ja bi uka­zi­va­la na to da su Ka­ri­ći vra­ti­li ovaj
dug.
"Ka­rić ban­ka" je u vi­še na­vra­ta to­kom ju­na i ju­la uzi­ma­la po­zaj­mi­ce
od ove ban­ke u Po­ža­rev­cu, a pre­ma do­ku­men­ta­ci­ji od 20. ok­to­bra 1992.
go­di­ne, tih 10.020.000 ma­ra­ka na­la­zi­lo se na ta­ko­zva­nom "put­nom
ra­ču­nu".
"Po­ža­re­vač­ka ban­ka" je ma­njak od oko 10 mi­li­o­na ma­ra­ka po­kri­la
po­zi­tiv­nom kurs­nom raz­li­kom. Za­pra­vo, na ra­ču­nu "no­vac na pu­tu 157",
pa­re Po­ža­re­vač­ke ban­ke na­la­zi­le su se sve dok ban­ka ni­je pri­ku­pi­la
svo­tu nov­ca po­treb­nu da po­kri­je ne­do­sta­ju­ćih 10 mi­li­o­na ma­ra­ka.
Is­tra­žni po­stu­pak pro­tiv ta­da­šnjeg di­rek­to­ra "Po­ža­re­vač­ke ban­ke",
Dra­go­lju­ba Mi­ti­ća, za de­lo zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja,
po­kre­nut je 1996. go­di­ne. Ka­ko do­zna­je­mo, ovaj po­stu­pak se još uvek
vo­di u Okru­žnom su­du u Po­ža­rev­cu. Ob­zi­rom da u do­ku­men­ta­ci­ji
"Po­ža­re­vač­ke ban­ke" ne­ma do­ka­za da je ika­da evi­den­ti­ra­na upla­ta
nov­ca na ime po­vra­ća­ja du­ga od stra­ne Ka­ri­će­ve ban­ke, "Astra ban­ke",
no­vi ste­čaj­ni uprav­nik Mi­loš Da­ni­lo­vić, u de­cem­bru 2001. go­di­ne
pod­neo je tu­žbu za neo­sno­va­no bo­ga­će­nje pro­tiv "Astra ban­ke", za­rad
po­vra­ća­ja nov­ca i na­kna­de šte­te.
Po­stu­pak ni­ka­da ni­je po­kre­nut pred Tr­go­vin­skim su­dom u Po­ža­rev­cu.
U tre­nut­ku ka­da "Astra ban­ka" od­la­zi pod ste­čaj, 2002. go­di­ne, tu­žba
pre­la­zi u be­o­grad­ski Tr­go­vin­ski sud. Ne­po­zna­to je zbog če­ga je pred
ovim su­dom ve­šta­če­nje tra­ja­lo vi­še go­di­na. Oče­ku­je se da pred ovim,
Tr­go­vin­skim su­dom poč­ne po­stu­pak, a "Po­ža­re­vač­ka ban­ka" po­se­du­je
svu do­ku­men­ta­ci­ju o nov­cu ko­ji je na ime po­zaj­mi­ce dat "Ka­rić
ban­ci". Mi­loš Da­ni­lo­vić, pod­se­ća na to i ka­že da uko­li­ko po­sto­ji
že­lja, pra­vo­sud­ni or­ga­ni bi po­stup­ke pro­tiv od­go­vor­nih mo­gli
efi­ka­sno i br­zo da okon­ča­ju.
V. D.

SVI SE NA­DA­JU I - PLA­ŠE
BE­O­GRAD - Ro­či­šte pred Me­đu­na­rod­nom ar­bi­tra­žom u Ci­ri­hu u spo­ru
"BK trej­da" i PTT "Sr­bi­ja" oko vla­sni­štva u "Mob­te­lu", na­sta­vlja se u
ponedeljak. Pre­ma ne­zva­nič­nim na­ja­va­ma, ovo za­se­da­nje mo­glo bi da
bu­de ključ­no i za­vr­šno, a obe stra­ne s ne­str­plje­njem i ve­rom u
sop­stve­ni uspeh oče­ku­ju ko­nač­nu reč ar­bi­ta­ra. Me­đu­tim, ni to ni­je
kraj, jer pre­po­ru­ku ko­ju iz­gla­sa­ju mo­ra pre­su­dom da po­tvr­di i
spro­ve­de do­ma­će sud­stvo, u ovom slu­ča­ju, nad­le­žni Tr­go­vin­ski sud u
Be­o­gra­du.
Pre­se­ca­nje "Gor­di­je­vog čvo­ra" srp­skih mo­bil­nih
te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja, ko­ji se još vi­še učvr­stio po­sle od­lu­ke Vla­de da
odu­zme li­cen­cu "Mob­te­lu" zbog ugo­vo­ra sa "Mo­bi­ko­som" Ekre­ma Lu­ke,
ma­da ma­lo ve­ro­vat­no, mo­glo bi da bu­de i - do­bro­volj­no. Na­i­me,
uko­li­ko se prav­ni pred­stav­ni­ci PTT "Sr­bi­ja" i "BK trej­da", a oče­ku­je
se da ih, na­po­kon, de­le­gi­ra Mar­tin Šlaf, pred­vod­nik gru­pe austrij­skih
in­ve­sti­to­ra ko­ji su tu fir­mu ku­pi­li od Bo­go­lju­ba Ka­ri­ća,
do­go­vo­re o ar­bi­tra­žnoj od­lu­ci, švaj­car­ske su­di­je bi sa­mo
po­tvr­di­le na­god­bu. I u tom slu­ča­ju, opet bi Tr­go­vin­ski sud mo­rao da
je kon­kre­ti­zu­je.
Spor u Ci­ri­hu po­kre­nut je tu­žbom "Si­ste­ma Bra­ća Ka­rić BK-trejd" iz
2003. go­di­ne, ko­ji je tra­žio da sud po­tvr­di 51:49 od­sto vla­sni­štva u
nje­go­vu ko­rist. Na nju je, 15. ju­na 2004. go­di­ne, kon­tra­tu­žbom
od­go­vo­ri­lo JP PTT "Sr­bi­ja", ko­je je tra­ži­lo do­ka­zi­va­nje ulo­že­nog
u mre­žu 063, na­da­ju­ći se od­lu­ci da je dr­žav­ni deo mi­ni­mum 58 od­sto,
ko­li­ko je pro­gla­si­la Vla­da Sr­bi­je, a mo­žda i ve­ći.
Mno­go je ele­me­na­ta oko ko­jih se spo­re su­vla­sni­ci u "Mob­te­lu".
Tro­ji­ca ar­bi­ta­ra, po je­dan ko­jeg su iza­bra­li "BK-trejd" i PTT, a je­dan
ko­ji je za­jed­nič­ki iz­bor obe stra­ne, do sa­da su ana­li­zi­ra­li vi­še od
2.000 stra­ni­ca ra­znih do­ku­me­na­ta.
Ka­ri­ćev tim, kao ar­gu­men­te za ne­is­pla­ći­va­nje di­vi­den­di
ma­njin­skom, dr­žav­nom su­vla­sni­ku, pri­lo­žio je Ar­bi­tra­ži
do­ku­men­ta­ci­ju o svim tro­ško­vi­ma od osni­va­nja pr­vog srp­skog
mo­bil­nog ope­ra­te­ra. Oni su, čak, de­talj­no go­vo­ri­li o za­vi­snnim
tro­ško­vi­ma ko­ji, zbog me­đu­na­rod­nih sank­ci­ja Sr Ju­go­sla­vi­ji, ni­su
evi­den­ti­ra­ni. Ar­bi­tri u Ci­ri­hu bi­li su šo­ki­ra­ni ka­da su Ka­ri­će­vi
prav­ni­ci po­če­li da na­bra­ja­ju ka­ko je sve i ko­li­ke pro­vi­zi­je, u
Sr­bi­ji i ino­stran­stvu, do­bio iz pri­ho­da "Mob­te­la", što, na­rav­no,
ni­je nig­de zva­nič­no pro­knji­že­no.
Prav­ni tim PTT "Sr­bi­ja", na osno­vu do­ku­men­ta­ci­je ko­ja mu je bi­la
do­stup­na od ma­ja 2004. go­di­ne, ka­da je po­sta­vlje­no sa­da­šnje
ru­ko­vod­stvo, do­šao je do ra­ču­ni­ce da mu "Mob­tel" "du­gu­je"
ne­is­pla­će­ne di­vi­den­de u iz­no­su od 52 mi­li­o­na evra. Čak su i
Ka­ri­će­vi za­stup­ni­ci u Ci­ri­hu pri­sta­li da taj dug iz­mi­re, jer je 
"po­kri­ven" zva­nič­nim od­lu­ka­ma Uprav­nog od­bo­ra "Mob­te­la" o
ras­po­de­li do­bi­ti za 2001. i 2002. go­di­nu.
Me­đu­tim, "za­pe­lo" je oko do­bi­ti za 1998. i 1999. go­di­nu. Pred­stav­ni­ci
PTT in­si­sti­ra­ju da im bu­du is­pla­će­ne te di­vi­den­de. "BK-trejd" je, do
sa­da, upor­no to od­bi­jao, jer se po­zi­vao na va­lid­ne od­lu­ke ta­da­šnjeg
UO, za ko­je su gla­sa­li i pred­stav­ni­ci dr­žav­nog ka­pi­ta­la iz
on­da­šnjeg ru­ko­vod­stva PTT, da se či­ta­va do­bit re­in­ve­sti­ra u raz­voj
"Mob­te­la".
V. PE­TRO­VIĆ
G. BU­LA­TO­VIĆ


SU­DI­JE NI­SU PO­SLA­NI­CI
MUP Sr­bi­je, da bi okon­čao is­tra­gu, ne­će za­tra­ži­ti uki­da­nje
imu­ni­te­ta po­je­di­nim su­di­ja­ma či­ji pot­pi­si sto­je na "broj­nim
spor­nim ugo­vo­ri­ma MOB­TEL-a" - kao što se na­ja­vlju­je - za­to što
po­li­ci­ja uop­šte ni­je ovla­šće­na da ta­kav zah­tev upu­ti
Par­la­men­tar­nom Ad­mi­ni­stra­tiv­nom od­bo­ru.
Po­li­ci­ja po za­ko­nu ima pra­vo da po­zo­ve "sum­nji­ve" su­di­je - u ovom
slu­ča­ju reč je o de­li­o­ci­ma prav­de iz Tr­go­vin­skog su­da u Be­o­gra­du -
na in­for­ma­tiv­ni raz­go­vor kao i ma kog dru­gog gra­đa­ni­na.
Zah­tev za uki­da­nje sud­skog imu­ni­te­ta, me­đu­tim, mo­že da pod­ne­se sa­mo
jav­ni tu­ži­lac, a to bi zna­či­lo da or­ga­ni go­nje­nja ima­ju od­re­đe­ne
do­ka­ze da su su­di­je iz­vr­ši­le ne­ko od­re­đe­no de­lo.
Su­di­je po za­ko­nu, za raz­li­ku od na­rod­nih po­sla­ni­ka, uži­va­ju
ogra­ni­če­ni imu­ni­tet. On se sa­sta­ji sa­mo u to­me da is­tra­žni su­di­ja
ne mo­že, dok su pod za­šti­tom imu­ni­te­ta, da im od­re­di pri­tvor za
kri­vič­no de­lo iz­vr­še­no u vr­še­nju su­dij­ske du­žno­sti, ob­ja­šnja­va
Omer Ome­ro­vić iz Dru­štva su­di­ja Sr­bi­je.
On ka­že da je MUP Sr­bi­je "i do sa­da sa­slu­ša­vao su­di­je, pa ni­je bi­lo
zah­te­va za uki­da­nje imu­ni­te­ta".
"Spor­ne" su­di­je Tr­go­vin­skog su­da u Be­o­gra­du mo­gle bi da u slu­ča­ju
MOB­TEL osta­nu bez imu­ni­te­ta, uko­li­ko po­li­ci­ja i tu­ži­lac ima­ju
do­ka­ze da su, even­tu­al­no, pod­le­gli mi­tu i ko­rup­ci­ji.
Pre­ma na­šim iz­vo­ri­ma, od­lu­ke su­di­ja Tr­go­vin­skog su­da u Be­o­gra­du
o MOB­TEL-u ni­su pa­da­le ni pred dru­go­ste­pe­nim, Vi­šim tr­go­vin­skim
su­dom, ni pred Vr­hov­nim su­dom Sr­bi­je. Da li su po­li­ci­ji "sum­nji­ve" i
ne­ke su­di­je iz ova dva re­pu­blič­ka su­da - ne zna se.
D. P. VELj­KO­VIĆ

http://www.novosti.co.yu/






                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/