НОВИ НАЗИВИ МЕСТА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Исток је Бурим, Србица – Скендерај Промене имена места доводе се у везу с настојањем да се униште трагови присуства других народа Успостављањем цивилно-војне управе Уједињених нација на Косову и Метохији није била предвиђена промена назива места у покрајини, али ови топоними се увелико мењају, о чему сведочи географска карта подручја. На тој мапи непознатог издавача Ново Брдо носи назив Artan, Подујево је Besiane, Исток је Burim, Косовску Каменицу означавају као Dardan, Глоговац је Drenas, Обилић – Kastriot, Малишево је Maleasi, Србица – Skenderaj, Драгаш – Sharr, Сува Река – Therande. Списак насеља која су изменила назив овим није исцрпљен. Овде су поменути општински центри, што даје већи значај променама, а то се доводи у везу с настојањем албанских шовиниста и терориста да што пре и колико је могуће више униште трагове присуства других народа на простору покрајине. Сам назив Artan, како се назива Ново Брдо (Novoberde), на албанском значи „злато”, или „Златко”, што је у вези с некада чувеним рудником („У Новом Брду је злата и сребра као воде на изворима...”). У „Географској енциклопедији насеља Србије”, професора Србољуба Стаменковића и сарадника, назив „Аrtan” се, иначе, не помиње, што значи да се Ново Брдо никад није тако звало. Исто се може рећи и за Besiane, то јест Подујево (Podujevе). У корену речи „besiane” је „беса” („чврста реч”). Неки познаваоци топонима на Косову и Метохији кажу да Подујево никад није носило такав назив. Једино је крајем 19. века означавано као Мерђез, по турској речи „меркез” – седиште, центар. Варошица Исток (Istogu) на новој карти је Burim, што на албанском значи „извор”. У „Географској енциклопедији” такође није забележено да је ово место раније носило такав назив, нити су неки познаваоци косметске топонимије за тако нешто чули. Насеље се, међутим, помиње у повељи цара Душана 1348. године, а у турском попису 1485. под називом Истранмеш. Претпоставља се да је Косовска Каменица (Kamenice) добила име „Dardan” по називу некадашњег племена. Назив Каменица се помиње у турском попису 1455, мада су на овом подручју пронађени неки остаци културе из римског доба. Град у средишњем делу дреничке котлине Глоговац (Gllogovc), који је у попису 1455. регистрован под именом Глоговце помиње се сада као Drenas, док је Kastriot ново име за насеље Обилић(Obiliq). Сам назив Обилић такође је релативно нов – везује се за ово место после Првог балканског рата, док је много векова раније то била Клободарица, временом промењена у Глободерица (по наплати глобе за трговину). Малишево (Malisheve), по предању, води порекло од личног имена Малиша, пастира-оснивача места. Убраја се у средњовековна српска сточарска насеља. Сада је означено као Maleasi, што лингвисти доводе у везу с племеном сличном назива. Још једна варошица у Дреници, Србица (Serbice) променила је име, и то одмах по повлачењу југословенске војске и полиције 1999. године, у Skenderaj, по албанском јунаку Скендер-бегу. Само насеље Србица је релативно ново, основано је 1924. године, када je на то подручје досељено 30 породица Срба и Црногораца. Центар општине Гора Драгаш (Dragash) некада је носио назив Кракошта, a сада „Sharr”, док се Сува Река помиње још 1348. у повељи цара Душана. У поменику манастира Св. Тројице код Мушутишта из 1638. године говори се о Сухој Реци (с 15 католичких домаћинстава, касније 160). На карти Краљевства Србије (чува се у париској Националној библиотеци) помиње се под називом Суха Рик. Забележено је да је на рушевинама цркве која се налазила на локалитету Црквиште постојала српска испосница коју су Османлије претвориле у текију, док су православни храм Св. апостола П�! �тра и Павла, са кубетом и звоником, подигнут 1938., албански терористи минирали 19. јула 1999. године. Назив Therande који се сада помиње никад није везиван за Суву Реку него за археолошке ископине у близини Призрена. Најзад, познаваоци Косова и Метохије говоре o промени назива Вучитрна (Vuciterne) у Vushtrri, што је некњижевно име места. Промене назива насеља на Косову и Метохији др Србољуб Стаменковић доводи у везу с „интензивном и масовном албанизацијом овог дела Србије” којој је претходило насилно расељавање многих делова градова и села, нарочито од уласка међународних снага Уједињених нација. Стаменковић помиње и промене назива неких села: Горња Шипашница (Shipashnica e Eperme) сада носи назив Dermaku, Доња Шипашница (Shipashnica e Poshtme) је Anamali, Зејчевце – Qafmali, Блато (Bllata) – Burimi. Промена назива насеља на Балкану је, при томе, појава карактеристична и за остале просторе и ранија времена. С друге стране, много је и сачуваних старих назива, иако су потомци народа који су их дали, нестали с тог подручја. Само што се, историјски гледано, овде не може рећи да је неко с неког простора нестао, јер је било и повратака, поготово на Косово. Бранислав Радивојша http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
