НИ РОБ, НИ ГРОБ - ЈЕДАН ЛИЧНИ ПРЕДЛОГ
емитовано 21. 01. 06. у 00:05 аутор urednik Беседа проф. др Радоша Љушића на несвакидашњем саборовању Срба у Лас Вегасу Српско јединство онемогућиле су следеће појаве: 1) Припадност трима верама – православној, католичкој и исламској; 2) Постојање двеју држава – Србије и Црне Горе; 3) Напуштање конзервативног Хаџићевог (користим га као персонификацију) књижевног језика и прихватање Вуковог модернијег језика, писма и азбуке; 4) Приврженост екавици и ијекавици; 5) Ћириличко и латиничко писмо; 6) Династијске поделе на обреновићевце и карађорђевићевце до 1903, а од тада на карађорђевићевце и петровићњегошевце; 7) Подела на монархисте и републиканце; Погубна и још! осетљива подела на непомирљиве присталице четника и партизана; 9) Подела на српство и југословенство, данас на српство и црногорство; 10) И, напослетку, најновија и најпогубнија подела на мондијалисте и националисте забележио: Марко Ручнов Необично надахнута беседа проф. др Радоша Љушића, нашег уваженог историчара, на недавном окупљању Срба у Лас Вегасу, осим своје изузетне и непомирљиве истиносне вредности, показала је и нешто још спасоносније – српски народ (на све срећу) има људе који у актуелном безизлазу и свеколикој тами могу упалити светло и показати куда да се иде. Говорећи у име Завода за уџбенике из Београда о најновијим издањима овог завода, посебно о књизи Дрина – река српског јединства, проф. др Љушић је у својој беседи био неумољив у краткој анализи страхотн�! �г стања у којем се нашао (предуго) наш пострадали српски народ. – Ни у чему се Срби не разликују од других народа колико у погледу јединства. Ако изузмемо средњи век, када се ово питање није постављало у данашњем значењу овог појма, али се ни то време не сме занемарити, можемо слободно рећи да Срби у последња два века нису нашли одговор на ово болно питање. Карађорђева генерација васкрсла је српску државу из мноштва средњовековних држава са седам династија. Када је прошао цели век борбе српскога народа за уједињење – убрајам ту, поред Србије, Црну Гору, Србе у Јужној Угарској (Војводини), Босни и Херцеговини и Старој Србији – требало је тај процес окончати у складу са српском идејом, чији је смисао био стварање српске државе. Наши преци одлучили су се за југословенску државу. И када се од Србије и Црне Горе очекивало да реше српско питање у балканским ратовима и Првом светском рату, не само Карађорђевићи већ и наш најбољи интелектуални нараштај који смо имали током своје повести – Јован Ске�! �лић, Јован Цвијић, Богдан и Павле Поповић, Слободан Јовановић ..., додајмо њима Теслу и Пупина, напустили су вековну српску идеју и коначно прихватили југословенску и њоме запечатили своју судбину и судбину српског народа. (Не)јединство – Не тврдим да је Југославија била лоше решење за српски народ, али тврдим да је Словенцима и Хрватима створила основе за бољу будућност, у којој се сада налазе. А где смо ми? Одговор, иако није једноставан, представићу поједностављено. Граница Србије према Косову јесте иста она граница коју је Бизмарк диктирао на Берлинском конгресу, 1878. године. Ово говорим свестан чињенице да статус Косова и Метохије није решен, али да је такво фактичко стање. Утекли смо од Берлинског конгреса толико за 127 година, од 1878. до 2005. године, само захваљујући упо! рном одржавању заједнице са Војводином. Ни ту стање није најбоље, јер ће моћни увек моћи да од Војводине направе наш и интернационални проблем. – Државна заједница са Црном Гором неизвесна је и проблематична, а у њој влада такво антисрпско расположење какво се није могло ни замислити. – У овако хаотиочном стању Срби се нису налазили од пада под Турке, па је наша будућност неизвесна и несигурна. – Два стратешка опредељења, осим низа других, које остављам по страни, могу бити путоказ нашем будућем бољем државном и националном положају. Прво опредељење јесте остварење вековне идеје српског јединства, а друго – нов државотворни правац, о чему ће бити више речи касније. – Теже је успоставити јединство Срба (ако је то уопште могуће) него променити досадашњи државотворни правац. У овом кратком обраћању не могу све поменути, али ми допустите да нагласим неколико проблематичнијих питања која смо наследили. Српско јединство онемогућиле су следеће појаве: 1) Припадност трима верама – православној, католичкој и исламској; 2) Постојање двеју држава – Србије и Црне Горе; 3) Напуштање конзервативног Хаџићевог (користим га као персонификацију) књижевног језика и прихватање Вуковог модернијег језика, писма и азб! уке; 4) Приврженост екавици и ијекавици; 5) Ћириличко и латиничко писмо; 6) Династијске поделе на обреновићевце и карађорђевићевце до 1903, а од тада на карађорђевићевце и петровићњегошевце; 7) Подела на монархисте и републиканце; Погубна и још осетљива подела на непомирљиве присталице четника и партизана; 9) Подела на српство и југословенство, данас на српство и црногорство; 10) И, напослетку, најновија и најпогубнија подела на мондијалисте и националисте. Ово су, чини ми се, најдубље и најважније поделе које морамо да премостимо. Немам времен! а да наводим нове поделе у оквиру �! �вак� � од ових, а има их. И ово је превише и за државотворније народе од нашег. Предлог решења – Како изаћи из ових подела? Како остварити српско јединство, које нам је толико потребно и од чега зависи будућност српске нације и српске државе? Посматрано из перспективе историчара, а без намере да нудим коначна решења, већ само свој лични предлог (а свестан чињенице да су постојала и да постоје многа спорења) тврдим да одговор нуди сама реч јединство. Али, веома је битно како ћемо је тумачити и схватати, а још важније како ћемо је остваривати. Наглашавам да данас, у новим глобалистичким условима, то не значи – један народ, једна држав�! �, једна вера, један дијалекат, једна азбука, али значи да једно мора да има предност над другим. Шта је то што би морало да има предност за успостављање јединства свих Срба, како у отаџбини тако и у расејању, и, посебно наглашавам, државотворнију политику наших политичара? Реч је о осмишљавању тзв. културног обрасца, за којим је толико трагало поколење Скерлића, браће Поповић и Слободана Јовановића и било на дохват његовог уобличења, али га је распршио вихор Првог светског рата. – Ево мог предлога: 1) Србин може да буде атеиста или припадник разних вера: православан, католик и муслиман. Верска равноправност је цивилизацијска тековина; 2) Јединствена држава Србије и Црне Горе са потпуном равноправношћу свих становника; 3) Задржавање Вукове књижевно-правописне реформе као основе српског књижевног језика; 4) Опредељење за екавицу или ијекавицу, али да одлуку донесе најмеродавније тело; 5) Исто поступити и у погледу писма – ћирилице и латинице (истичем да је давно Јован Скерлић предлагао као решење – екавица и латин�! �ца); 6) Коначно опредељење за републику или монархију. Уколико се определимо за републику – династијска подела губи смисао. Уколико се определимо за монархију – династијска подела мора престати; 7) Подела на четнике и партизане не може се декретима превазићи пошто је због неисправљене историјске неправде болнија за расејање него за матицу. Њена оштрица је ослабила и све ће више с временом слабити и уз добру државну политику, исправљање неправди и изједначавање двају антифашитичких покрета (што је и учињено у Србији) према свима који с�! � 1944. и 1945, или касније, напустили о�! �аџб� � ну; Напуштање свих видова југословенства, јужнославенства и балканофилства и томе слично у корист српства (наравно, да сви народи који живе са нама уживају сва права националних мањина каква постоје и у другим државама); 9) Решење црногорског питања и државности на референдуму, уз контролу међународне заједнице, али са правом изјашњавања свих Црногораца, било где да живе, а да су рођени у Црној Гори. – Кад би са било којим од ових проблема била суочена било која држава на свету, решавала би га уз велике напоре. Очекивати брзо и добро решење од Србије, поражене у рату, понижене, обесправљене, утолико је теже. Кад се томе додају и међународне околности, стање изгледа безизлазно. А у таквим приликама само јединство народа може бити сигурна и често једина узданица. А за све то потребно је време и упорност, чиме се ми, Срби, нажалост, не одликујемо. – Срби никада нису знали да буду умерени и наша је највећа слабост кретање из крајности у крајност. После победе поносни, горди, после пораза понизни и снисходљиви! Ту црту националног карактера морамо исправити. Смисао овог говора исказујем речима, као поруку Србима – ни роб, ни гроб. Пред српским народом је изазов осмишљавања такве политике, веома близак Србији Обреновића, веома удаљен Србији и Југославији Карађорђевића и Србији Милошевића. Може ли демократска Србија и са њом уједињена и демократска српска заједница у расејању изградити такав државотворни правац? Може ли се у овој ери свеопштег расрбљавања пренути српска политичка и интелектуална елита у Србији и расејању и вратити свом народу самопоуздање и достојанство, ни веће од грчког, али ни мање од бугарског? – У прилог формирању српског културног обрасца настао је у Заводу за уџбенике, чији сам представник вечерас на Конгресу (15-годишњој скупштини Конгреса Српског уједињења – прим. М. Р.), пројекат о српској лексикографији, који је у току, као што су Школска енциклопедија, Мала српска енциклопедија и Српска енциклопедија – последња у заједници са САНУ и Матицом српском. Нешто раније започели смо објављивање сабраних дела српске интелектуалне елите – да овде поменем да смо једини који смо штампали сабрана дела Тесле и Пупина, а да смо укупн! о објавили више од 300 томова. И, оно чиме се вечерас представљамо – мултидисциплинарна дела о нашим рекама и планинама, да искористим једну средњовековну синтагму – о нашим српским земљама. Дрина – Књига о реци Дрини јесте мултидисциплинарно дело које приказује живот на реци и у реци, на обалама и приобаљу, познатијем као Подриње, односно његов живи свет и природу, а књигу прати ЦД са филмом и музиком од 60 минута (режисер Драган Елчић, музика Станислав Божић). Читаоцима представљамо данас несумњиво најзначајнију српску реку – речју, сликом, филмом и музиком. Прожимање, повезивање и сагледавање свеопштег живота које чини једна значајна река и њене котлине, лепота њених вода, предела и живог света, представљени бројним фотографијама и оживотвореним филмом, битна су одлика овог подухвата. Насушна потреба за оваквим делом, прожета осећањима племенитих људских душа са обе дринске обале, а у складу са толико пропагираном европском идејом о повезивању региона, налагали су брз рад. Верујем да ће о! ва књига задовољити потребе рибара и научника, сељака и политичара, војника и експерата многих међународних организација, дакле свих оних који живе и раде у њеном сливу, који је свакодневно или повремено прелазе од Вишеградског моста до Павловића ћуприје, броде чамцима или скелама преко ње или се купају на њеним плажама, лове рибу у њој или је обилазе као туристи уживајуци у бистрику њене воде и лепотама њених притока, приобаљу и околним планинама. Надам се да књига о Дрини и скраћена варијанта филма који гледате, као заједничког дела З! авода за уџбенике из Београда и Ср! пско � � Сарајева, у расејању буди осећање љубави према отаџбини а у домовини утиче на повезивање Републике Српске и Србије у свим правцима које намеће потреба заједничког живота на Дрини, око ње и, често, далеко од ње – свуда где има српског рода и имена. – Следеће године у ово време објавићемо књигу о Морави, а потом о Фрушкој гори, Копаонику, Тари (реци и планини), започети рад на лексикографији и наставити публиковање сабраних дела најзначајнијих Срба и тим путем допринети заједничком постављању основе на којој ће почивати српски културни образац, а на његовим осмишљеним темељима будуће јединство Срба. Избегнимо замку да нам држава буде темељ – она мора бити наше језгро и мотор свих наших радњи, будући да су и Срби изван те државе важан део српске заједнице. Српска држава и српско јед! инство – па то смо ми, овде окупљени – и представници расејања и представници матице. У очувању идентитета српског националног бића, нарочито после 1945. године, расејање је дуго предњачило у односу на нас. Расејање се никада није колебало у погледу очувања српства и народног јединства и то је, по мени, највећи дар отаџбини. Срби имају добар обичај да на дар одговоре уздарјем, у овом случају државно уздарје могло би да буде коначно уређење односа и права расејања и отечества. Био би то леп пример и један конкретан вид српског јединства – и�! �креног поштовања и уважавања мат�! �це и расејања. http://snp-miletic.org.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=483 Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/ujedinjeno_srpstvo/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
