Политика CBET
Београд, четвртак 26. јануар 2006. http://www.politika.co.yu/cyr/tekst.asp-t=26343&r=10.htm ХАГ СКИНУО ЗАШТИТУ СА СВЕДОЧЕЊА СТЈЕПАНА МЕСИЋА Тајна на виделу Стенограм сведочења објављен је први пут пре четири године због чега је Трибунал покренуо поступак против неколико хрватских новинара. – Не занимају нас Срби из Хрватске, рекао Борисав Јовић хрватском председнику (Од нашег сталног дописника) ЗАГРЕБ, 25. јануара – Јучерашња одлука хашког суда да скине заштиту идентитета сведока Стјепана Месића, чиме његово сведочење на суђењу хрватском генералу из Босне Тихомиру Блашкићу од пре четири године постаје и формално доступно свима, није толико изненадила хрватску јавност колико податак да је то учињено на основу захтева тужилаштва још из 26. септембра прошле године. То, другим речима, значи да је Месић још тада дао сагласност да се обелодани шта је он говорио у вези са Блашкићем и уопште тадашњом хрватском политиком према БиХ, а не тек пре десетак дана када се званично око тога договорио с премијером Ивом Санадером. Месића су, подсетимо, због сведочења у Хагу у процесу Блашкићу домаћи десничари све до данас оптуживали за издају хрватских државних и националних интереса, а стенограм његовог сведочења су још пре четири године објавиле новине под утицајем његових политичких противника. Учињено је то директно у супротности с одредбама трибунала, па је хашко тужилаштво због непоштовања трибунала оптужило неколико хрватских новинара умешаних у то – тадашњег главног уредника „Слободне Далмације" Јосипа Јовића, главног уредника „Хрватског слова" Маријана Крижића и новинаре Домагоја Маргетића и Стјепана Шешеља. Суђење је тек започело, а Маргетић је поновио исто дело пре десетак дана, када је преко свог интернет-сајта поново објавио транскрипте до тада заштићеног Месићевог сведочења, због чега је трибунал дао хитни налог да се то онемогући. Загребачка полиција је била брза и ефикасна, и није се либила да у потрази за Маргетићем уђе у просторије удружења хрватских ратних војних инвалида ХВИДРА, који дају подршку свим ухапшеним хрватским генералима. То је изазвало бурне политичке реакције, па је убрзо смењен шеф загребачке криминалистичке полиције, иако је поступао по закону и налогу, а да би се ситуација смирила – Месић и Санадер су објавили како су се договорили да од трибунала затраже скидање заштите идентитета с Месића и тиме ознаке тајности с његовог сведочења у случају Блашкић. Показало се, међутим, да је тај поступак већ увелико био у току и да је Месић још пре четири месеца дао сагласност за такву одлуку. Како ће та чињеница утицати на коначни исход хашког суђења оптуженим хрватским новинарима – остаје да се види. Тумачење стручњака каже да то не значи и аутоматско обустављање поступка против њих, јер је у тренутку објављивања сведоковог идентитета таква судска заштита још постојала. Р. Арсенић ----------------------------------------------------------- ШТА ЈЕ БОРА ЈОВИЋ РЕКАО СТЈЕПАНУ МЕСИЋУ Не занимају нас Срби из Хрватске Судница у Хагу, 17. марта 1998, 14.30 сати. Тужилац Марк Хармон: Г. Месићу, током Ваших сусрета с председником Туђманом, је ли некад изразио своје погледе у односу на Босну и ако јесте, можете ли рећи судијама који су били његови погледи? Сведок тужилаштва Стјепан Месић: Мислим да се то може прочитати из његових књига, али, ако сажмем, у тим расправама и другде, и кад би говорио у јавности, његов је став да је после Другог светског рата била велика грешка уређење Босне као републике. Веровао је да Босна није требало да буде посебна република, и да је уместо тога требало да буде као и Косово и Војводина који су анектирани Србији. Мислио је да би за Бошњаке најбољи развој прилика, због њиховог порекла, јер се мисли да су већим делом Хрвати, био да Босна буде анектирана Хрватској, али да се за то мора наћи неки модалитет, тако да Босна буде придружена Хрватској. Тужилац: Мислио је да територија која је припадала Бановини треба да буде анектирана или апсорбована у Хрватску, је ли то тачно? Сведок Месић: Да, његов је став био да би то било логично, јер би на тај начин било мање сукоба. Тужилац: Г. Месићу, можете ли нам описати сусрет председника Туђмана и председника Милошевића 1991. године у Карађорђеву? Можете ли судијама рећи шта знате о том сусрету и какве је последице тај састанак имао у погледу хрватске политике према Босни? Сведок Месић: Мислим да је тај сусрет у Карађорђеву био нека врста прекретнице кад се политика променила, кад се у почетку сматрало да нема Босне без Хрватске и обрнуто, и након тог сусрета, оно што се узело у обзир били су почетни успеси Срба. Морам казати како су то европске државе у почетку толерисале и мислим да су посматрачи могли увидети како је с Босном готово и да је изгубљена, тако да мислим како је из такве ситуације Туђман извлачио своје закључке… Сведок Месић: Зато се српско становништво наоружавало из њених (ЈНА) складишта. Рекао сам Бори Јовићу, српском председнику Председништва, да имамо ту информацију, да је таква самоубилачка политика дела Срба из Хрватске, као и Срба у целини и да би у неком следећем сукобу они изгубили највише, јер се 10 посто српског становништва не би могло одупрети оном 90 посто, јер би се онда и Хрвати наоружали и уследила би катастрофа а то би највише штетило Србима. Упитао сам их шта желе. Рекао је да нису заинтересовани за Србе у Хрватској, да су они наши грађани, да с њима можемо учинити шта год хоћемо и да такође нису заинтересовани за хрватску територију, да је то територија хрватске државе. Рекао сам: „Шта Вас, дакле, занима?". Одговорио је да их занима Србија у 66 посто Босне. Рекао је да је то била Србија и да ће то и остати Србија. Будући да их није занимала Хрватска, тј. хрватска територија, ни Срби у Хрватској, рекао сам: „Зашто не седнемо за сто? Зашто не покушамо да избегнемо рат? Људи су наоружани и све и свашта би могло да букне. Нема потребе проливати крв, ако можемо да седнемо и решимо ствари за столом." Рекао је да се слаже, али да мора да разговара са Слободаном Милошевићем. Рекао сам да ћу разговарати с Туђманом и још сам рекао: „Зашто нас четворица не седнемо за сто и видимо који су проблеми Срба у Хрватској, тако да можемо решити ствари без икаквог оружаног сукоба, кад за то имамо прилику?"… С обзиром на то што се Слободан Милошевић сложио са састанком и рекао да се можемо сусрести било где, у земљи или иностранству, отишао сам у Загреб и разговарао с Фрањом Туђманом и рекао му како њих двојица пристају и пристаје ли и он да сви ми седнемо за сто, на шта је рекао да пристаје. Затим сам очекивао позив да видим кад бисмо могли уприличити тај сусрет. Ипак, Туђман нам је у једном тренутку рекао да ће у Карађорђево отићи сам – било је то 30. марта 1991 – да жели да види шта они хоће. Приговорио сам на Карађорђево, јер је тамо Тито одржао 21. седницу Комунистичке партије и тамо је сломљено „хрватско пролеће", тако да сам рекао: „Не бисмо смели ићи на то место јер га имамо у лошим успоменама." Рекао је како није битно где се сусрећемо, важније је открити шта желе. Туђман се вратио из Карађорђева тог истог дана и рекао нам да нас армија неће напасти, да за то има јемство Вељка Кадијевића, који је био начелник Генералштаба, и од Милошевића, и да ће Босна тешко преживети, да ми можемо постићи границе Бановине. Туђман је још рекао како је Милошевић начинио великодушни гест да Хрватска може узети Цазин, Кладушу и Бихаћ, јер је то била тзв. турска Хрватска и Србима није потребна… (Преузето са сајта новинара Домагоја Маргетића) ##### http://www.politika.co.yu/cyr/tekst.asp-t=26342&r=10.htm БОРИСАВ ЈОВИЋ О МЕСИЋЕВИМ ТВРДЊАМА Мање-више лаж У Карађорђеву се разговарало о Анти Марковићу, а не о подели Босне Све оно што је Стјепан Месић причао у Хагу мање-више је лаж. Једина је истина да је пре састанка у Карађорђеву Месић мени пренео Туђманову поруку да они из Хрватске предлажу да се нађемо учетворо да би видели који све проблеми постоје, каже у разговору за наш лист Борисав Јовић. Он тврди да апсолутно није било речи ни о чему што спомиње Месић. – Нити је он мени детаљно говорио шта би они желели на том састанку да разговарају, нити сам ја њему било шта узвратио. Ја сам ту његову жељу пренео Милошевићу. После неколико дана сам сазнао да је Милошевић био сам са Туђманом у Карађорђеву. Та његова прича, да нас не интересује Хрватска него Босна, срачуната је очигледно на то да каже да је састанак био усмерен ка томе да ми узмемо пола Босне – тврди Јовић. Како се тада размишљало у нашем руководству о Србима из Хрватске, било је јасно да су прилике крајње заоштрене? – Дана 12. маја 1991. године одржана је седница Председништва Југославије, која је трајала два или три дана, којој је присуствовало и руководство Хрватске и свих других република. Оно је закључило да промена устава, укидање ћирилице, слање хрватских полицајаца из Загреба у српска места, укидање српских културних институција и анулирање свих права која су имали изазива отпор Срба и да је то главни узрок опасности која постоји. Ми нисмо имали никакав други став, да нас интересују или не интересују Срби, нити да нас интересује или не интересује Хрватска. Такав прилаз за нас није постојао, већ смо сматрали да мора да се поштује Устав Југославије. То је закључак Председништва, али и Србије. Њега су подржале све републике укључујући и хрватско руководство које се обавезало да ће учинити нешто да се то превазиђе и отишло је кући и наставило је са наоружавањем и насилним узурпирањем власти. Не негирате да сте се срели са Месићем уочи састанка у Карађорђеву? – Нисмо се ми посебно састајали, ми смо били сваког дана заједно у Председништву, а он је дао иницијативу за састанак у Карађорђеву. Он то и не пориче. Али откуд, ако је он дао иницијативу за састанак, да смо ми тражили пола Босне. Коме ја износим тај захтев, у име кога. То је све измишљено, изузев њиховог предлога да се нађемо учетворо да све проблеме видимо. Али није дошло до састанка учетворо него у четири ока? – Милошевић ми је рекао, кад се вратио, да су тамо разматрали само о једном питању – да ли да покрену иницијативу за смењивање председника савезне владе Анте Марковића. Само о томе су причали? – Само о томе, то је било главно питање, и један и други су сматрали да он не заслужује да буде председник савезне владе, али су проценили да друге републике неће прихватити његову смену и одустали су од тога. Чудно је да су само о томе причали с обзиром на опасност од избијања рата. Да ли је то било најзначајније питање? – Ја не могу да оцењујем да ли је то најзначајније питање. Милошевић је мени то рекао. Да ли су још нешто друго разговарали, не знам. Он је мени у то време све причао. Могу да претпоставим да је са стране било речи о још нечему. Али је смена Анте Марковића била разлог зашто су се састали. Значи, нису се састали због поделе Босне? – То нема везе, то је чиста лаж. Анте Марковић је у писменој форми сведочио у Хагу да је, када је сазнао за састанак у Карађорђеву, ишао и код Туђмана и код Милошевића неколико пута да им каже да то ништа не ваља, да не деле Босну на тај начин, али се они нису са њим сагласили. Наводио је све датуме, када је ишао. Када ништа није помогло, отишао је код Изетбеговића па му је све испричао. Међутим, Милошевић је на суду у Хагу имао документ из кабинета Анте Марковића о попису свих његових састанака од почетка до краја мандата и нигде није било ни речи о састанку са овом тројицом. Анте је лагао да би потврдио ту тезу о подели Босне и опањкао Милошевића, а то ми је пре неки дан потврдио и Васил Тупурковски. Ово су врло важне чињенице, да би се стекао утисак шта је било, да осујетимо да се причају глупости и лажи. Јелена Церовина Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
