četvrtak 02.02.2006.
Tomislav Nikolić: Dame i gospodo novinari, glavna
nezaobilazna tema, jedina tema o kojoj bi u Srbiji trebalo
raspravljati, to je sve ono što se valja oko Kosova i Metohije, sve
ono što se dešava o čemu imamo informacije i ono o čemu informacija
nemamo. Srpska javnost je premalo upućena u to što se dešava. Pozivam
taj tzv. pregovarački tim da se ne krije od javnosti, da ne čeka
momentat kad bi sve bilo gotovo, pa da nas post festum obaveštava kako
je nešto teklo. Mi hoćemo da znamo kako stvari teku, da upozorim tj
pregovarački tim, posebno Vojislaa Koštunicu, da njegov kolega iz tog
tima, Boris Tadić, nastavlja da vodi svoju politiku u vezi Kosova i
metohije, i da informacije iz sveta govore kako on u susretu sa
ljudima sa kojima bi trebalo da se sastane i sa onima sa kojima ne bi
trebalo da se sastane, obrazlaže svoj plan za Kosovo i Metohiju.
Narodna skupština Republike Srbije formirala je tim, ovlastila Vladu
da formira tim koji će da ima plan i koji će taj plan da zastupa, a ne
tim čiji će svaki član da iznosi i zastupa svoj plan za Kosovo i
Metohiju.
Boris Tadić ide dalje. On pregovara sa Tačijem. Liče jedan
na drugog. Liči im da razgovaraju, možda su se i poljubili kad su se
sreli. Obojica su u levoj internacionali, gde su ono beše. Znači,
ideološki su potpuno na istim osnovama, samo štop Srbija nema o čemu
da pregovara sa Tačijem. Srbija ne sme da prihvati stanje u koje ga
vodi zapadna Evropa, da su svi Srbi ratni zločinci, a svi Albanci
ljudi sa kojima treba pregovarati. Hašim Tači je ratni zločinac,
Srbija to zna. Ako Srbija zna, zna i predsednik Srbije. Šta će on sa
njim? O čemu da razgovara? I još da upozorim Vojislava Koštunicu i
Borisa Tadića, nemojte izjavu predsednika Rusije da stavljate na
deseto mesto u vestima, u informativnim emisijama, u svojim
komentarima. To je nešto najbolje što je Srbiji moglo da se dogodi, da
posle toliko godina Rusija na čelu ima predsednika koji status Rusije
izjednačava sa statusom Srbije, koji ne da da Srbija bude teritorija
na kojoj će se donositi rešenja koja neće biti primenjivana na druge
države, zato što ne naseda ni lakomislen, ozbiljno vodi svoju zemlju i
zna makar koliko da je Rusija velika i na njoj mogu da budu primenjeni
standardi koje svet na toj mikro projekciji Srbiji odavno isprobava. I
sad treba potpuno izgraditi svoj odnos sa Ruskom federacijom, i to
mora da bude jedinstveno delovanje. I ne treba žuriti. U pravu je
Rusija što ne želi da prihvati bilo kakve rokove za rešavanje pitanja
Kosova i Metohije.
Vi trenutno imate dva svetska stava. Jedan ruski i jedan
američki. Ruski, koji je potpuno u skladu i sa našim ciljevima, i
američki koji kaže – nema nezavisnosti dok ne obezbedite ljudska prava
na Kosovu i Metohiji. A istovremeno, rok je do kraja godine da se reši
pitanje Kosova i Metohije, i ko će onda reći u decembru – nisu rešena
ljudska prava, nema nezavisnosti. Preskočiće, zaboraviće ljudska
prava. Nezavisnosti Kosova i Metohije ne sme da bude. Ne sme zbog nas
koji živimo u Srbiji, a tek onda ne sme nbiz bog onih koji žive u
Evropi.
Mi smo bili domaćini posmatračke misije Evropske unije pre
neki dan, i to smo im jasno i otvoreno rekli. Dosta je više s tim da
ono što priliči Jovu ne priliči volu, što bi rekli Latini, da
međunarodno pravo ne važi zaSrbiju, kad Srbiji treba nešto obezbediti.
Ali šta da vam kažem, kad Vlada Srbija se i dalje ponaša prema Srbima
na Kosovu i Metohiji kao da ih gura da napuste Kosovo i Metohiju. Ne
mogu da shvatim da postoji neki Srbin na Kosovu i Metohiji koji nije
imao novaca da plati struju, kome Vlada Srbije nije platila struju. Ne
sme da se desi da Srbi na Kosovu i Metohiji nemaju struje, vode,
hleba. ne sme da se desi da ostanu bez sredstava za život. Evo, mi
ćemo da gladujemo u Srbiji svi, Srbi na Kosovu i Metohiji moraju da
žuve bolje nego Srbi izvan Kosova i Metohije. Zato što ljudi se sele
tamo gde im je volja. neko namerno otežava položaj Srba na Kosovu i
Metohiji. I malo im je što moraju da se bore protiv terorista, protiv
UNMIK-a i KFOR-a, još moraju i protiv svoje Vlade, koja im ne da da
žive. Evo, ja opominjem Vladu Srbije, problem struje na Kosovu i
Metohiji je problem koji se rešava za pola sata, za pola sata. Budžet
je prepunjen, asfaltiraju asfaltirane ulice, u kampanji u opštinama u
kojima su u nedelju ili iduće nedelje izbori, obećavaju duž svake šum
put, asfaltni put, a Srbi na Kosovu i Metohiji nemaju struje. Onaj ko
ima malo dete i dva dana nema struje, taj se seli sa Kosova i
Metohije.
Dok je parlamentarna delegacija Skupštine Srbije i Crne
Gore bila u Strazburu, desilo se nešto što je svojstveno nama Srbima a
nezamislivo za bilo koji drugi narod, bilo koju drugu državu u svetu.
Pošto Srpska radikalna stranka ima zadatak da oteža ulazak Hrvatske u
Evropsku uniju, ukazivanjem na to koliko je Hrvatska nedemokratska
zemlja, i na to kako je to genocidom stvorena tvorevina, mi smo jedan
predlog deklaracije o stanju ljudskih prava i o situaciji u kojoj se
nalaze Srbi proterani iz Republike Srpske Krajine i iz ostalih delova
Hrvatske, podneli Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, znači mestu
na kome se isključivo raspravlja o ljudskim pravima i pravima manjina.
Pre toga smo u okviru delegacihe, na prbovm sastanku delegacije,
ponudili da to bude zajednički tekst cele delegacije. I onda se desilo
nešto neočekivano. Predstavnik Demokratske stranke, predstavnik G17+ i
predstavnik Srpskog pokreta obnove odbili su da potpišu tekst
deklaracije. Trekst koji su potpisali posle toga poslanici iz
Ebgleske, inz Češke, iz drugih zemalja. Njima se priključio i Milorad
Pupovac, kome je nekakva dužnost, na koju ga je postavio Sanader, da
štiti interese Srba koji žive u Hrvatskoj. Lično mu je Dragan
Todorović dao u ruke predlog deklaracije i posle toga je pobegao.
Dragoljub Mićunović je odbio da to potpiše da ne naljuti Hrvate i
Evropsku uniju, a nama je rekao – šta to potpisujemo, kad nećšemo moći
da sprevedemo da većinom poslanika iz Parlamentarne skupštine osudi
Hrvatsku. A ja sam ga onda pitao – a što ćemo mi onda ovde uopšte, mi
nizašta ovde nećemo imati većinu, što smo onda članovi Saveta Evrope.
Firma G17+ ima svoje interese, oni nisu ni obrazlagali zašto ne
potpisuju, ali je smešan primer Srpskog pokreta obnove. Njihov
poslanik je ambasador u Švedskoj, pa smo morali da ga pozovemo u
Ambasadu u Švedsku, pošto po pravilima Saveta Evrope vi možete da sami
potpišete poslanika koji vam kaže da je saglasan s tim. I mi smo ga
pozvali, on je rekao da mu pošaljemo tekst na imejl, mi smo mu poslali
tekst i više nam se nije javio. A to samo zato što je on poslanik koji
bi trebalo da kontroliše ministre, a njemu je šef ministar spoljnih
poslova u državi koja se zove Srbija i Crna Gora. I to vam je sva
istina.
Nas nijedan od dopisnika koji tamo predstavljaju Srbiju i
Crnu Goru, recimo, Radio televizija Srbije, ne znam ko još tamo boravi
kad su sednice Parlamentarne skupštine, niko nas nije nizašta pitao.
Evo, ja sam šest puta već putovao na redovne sednice, nikada niko od
naših novinara od mene nije zatražio nikakvu izjavu. Zbog toga sam bio
danas dužan da vam prenesem istinu. Mi nismo napisali da je to
deklaracija koju predlaže Srpska radikalna stranka. U javnosti nismo
na taj način istupali. Za mene je to deklaracija koju su
predložiliposlanici koji su se potpisali. Kao što je Todorovićeva, kao
što je moja, tako i od one Baronese iz Engleske koja je potpisala,
Huber. I nemoj da napadaju delegaciju Rusije. Danas vidim da je
Dragoljub Mićunobvić izjavio da smo platili Žirinovskom da potpiše. Mi
smo svoje političke veze sa strankom Vladimira Žirinovskog
prekinuliodavno, ali se sa njim srećemo. U Strazburu kad je izlazio iz
sale, ja sam ga sačekao i rekao – da li želite da potpišete
deklaraciju koja poziva Vladu Hrvatske da omogući prava Srbima koje je
proterala, on je rekao – za Srbe, potpisujem, ne čitam. Tako je to
bilo. Tako je uradio Vladimir Žirinovski. I nemoj Mićun da ga optužuje
da je uzeo novac, pre bih mogao da kažem da Mićunovaić uzima novac da
ne zastupa Srbe u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Ne čude me
poslanici SDP i DPS iz Crne Gore, njih baš ništa ne interesuje, ali
neke Srbe bi od sad trebalo pisati sa malim s i pod znakom navoda, jer
to što neko ima Srbina oca i majku, još uvek mu izgleda ne daje za
pravo da kaže da je Srbin, jer kad je Srbija na teškim ispitima, a
sada je u takvoj situaciji, tu ljudi treba da se dokažu.
Napad na Srbiju, napad na Vojvodinu od strane međunarodne
zajednice je počeo. Nekome to može da izgleda kao naše stare priče.
Ali pogledajte, pre nekoliko meseci jedan poslanik iz Moldavije podneo
je deklaraciju koju je potpisalo više od 30 poslanika, u kojoj tvrdi
da su ugrožena prava Rumuna u Srbiji. Na zasedanju Parlamentarne
skupštine, predsednik Rumunije, da pokušam čak i da ga citiram, rekao
je: "Mi u rumuniji smo obezbedili sva prava nacionalnim manjinama.
Školuju se na svom jeziku, imaju pravo na sudski postupak na svom
jeziku, imaju pravo da neguju svoje kulturne tradicije, za razliku od
našeg suseda Srbije i Crne Gore, koja proganja manjine". Došlo mi da
mu pola sata pričam kakva sve prava imaju manjine u Srbiji. Ja ga
pitam ima li još nešto da kaže o pravima manjina. Istovremeno, određen
nam je izvestilac od strane Parlamentarne skupštine koji će doći da
utvrdi koliko su ugrožena prava Mađara i prava Rumuna u Srbiji i u
Vojvodini. Znači, sprema se, priprema se, valja se. to je očigledno,
sad je već sasvim očigledno. I u tome učestvuje Mađarska, u Mađarskoj
ove godine imaju izbore, u tome, vidi se, učestvuje Rumunija. Ja nisam
video demarš ministra spoljnih poslova, iako smo tamo u misiji Srbije
i Crne Gore, zatražili da nam izvade deo stenograma u kome je
predsednik Rumunije napao Srbiju i Crnu Goru i rekli da to pošalju
ministru spoljnih poslova. A ministar nema vremena, on jede Bušova
jaja tamo na doručku. Bila su Klintonova, pa Bušova, naši ministri se
utrkuju ko će da bude na molitvenom doručku. Koliko li nas to košta i
da li će Danica Drašković da ponese onu bundu od 30 hiljada evra, ilio
je već promenila, da je ne vide dva puta u istoj bundi?
Od aktivnosti, Srpska radikalna stranka priprema miting za
24. februar. Pre toga vas pozivam da 12. februara, u nedelju u 12
sati, dođete na našu slavu. Znate da ste nam dragi gosti, izvolite. A
evo, da vam kažem da pripremamo jedan veliki humanitarni koncert.
Mislim da će biti na uskršnji utorak, to je verovatno 25. april,
mislim da je 25. april. Pozvaćemo najpoznatije srpske pevače, muškog i
ženskog pola, da se odazovu i da pevaju za Kosovo i Metohiju.
Pozvaćemo graĐane u halu na Novom Beogradu, pozvaćemo sve ljude koji
imaju jedan dinar više u kući, zamolićemo Srpsku pravoslavnu crkvu da
preko njenog fonda to ide, da ne pomisli neko slučajno da srpski
radikali žele na bilo koji način da išta iskoriste, niti medijski,
niti finansijski, da svako ko ima dinar više odvoji za Srbe na Kosovu
i Metohiji. Pozvaćemo državu da i onda da svoj prilog tome. A vi ćete
znati koga smo od pevača pozvali pa nije pevao. Mi želimo da to bude
spektakl koji će trajati dok to građasni budu želeli. Pozvaćemo
televizije, dići ćemo taj prenos na satelit, pozvaćemo televiziju
Srbije da direktno prenosi. Hoćemo da građani Srbije pokažu šta
osećaju za Kosovo i Metohiju. Svi drugi narodi u svetu igraju i
pevaju, samo mi tugujemo i čekamo kakve će glasove da nam donesu oni
koji u naše ime putuju po inostranstvu. Hajde da bar jednom budemo
složni. Ako imate neko pitanje, izvolite.
Novinar: Što se tiče vojvođanskog parlamenta, reče je o
ovom poslaniku Danijelu Petakoviću, koji je iz Srpske radikalne
stranke prešao u Pokret snaga Srbije. Možete li da prokomentarišete
to?
Tomislav Nikolić: Danijel Petaković je i odbornik u
opštini Ruma, i zbog nepoštovanja partijske discipline, on je
isključen iz stranke. Nije nas sprečilo i to što je poslanik u
Skupštini Vojvodine da primenimo tu partijsku meru na njega, a njegov
odgovor na to bio je da potraži sebi društvo. Ja mu kažem da je otišao
kod lopova. Ja ne znam tog dečka, hvalili su mi ga ranije da je to
jedan mlad čovek koji može dosta u stranci da uradi, mneđutim,
očigledno da nije dovoljno izgrađen. Čovek koji sada odluči da se
priključi Bogoljubu Kariću, a s njim nije imao do sada nikakve veze,
ja razumem ove što ga brane, što su od njega uzimali pare, to je
vraćaju neki dug, ali čovek koji ga čak nije ni poznavao, koji sad ode
kod Bogoljuba Karića, s njim nešto nije u redu. Radi se o najvećem
lopovu u istoriji Srbije, to je sad već potpuno jasno, i maloj deci.
Ja mislim da se te stvari tako raspetljavaju, da moj poziv Bogoljubu
Kariću od pre dve nedelje da sam stane pred lice pravde, da mu ne
hapse braću, da mu ne hapse sestre, sestriće, bratance, ćerke, sinove,
da se isprsi sam i da kaže – sve je rađeno po mojim naređenjima,
tvrdim da sam radio po zakonu, hoću da uđem u sudski postupak. A ovo
bežanje i skrivanje članova porodice ne vodi ničemu. To vam je kao kad
bi u Srpskoj radikalnoj stranci bio utvrđen kriminal ogromnih razmera
a ja onda da kažem – pa, to je potpisivao ovaj, pa onaj, ja s tim
nemam veze. Ne, videli biste me odmah na televiziji kako kažem da sam
sve to ja naredio a da vidimo sad šta tu nije zakonito. To sam saznao
sinoć na televiziji, ali to zaista nije vest koju bi znala Srpska
radikalna stranka, on nije naš član već mesec i po dana, ja mislim,
tri meseca. Tako da nema govora da je neki radikal otišao kod
Bogoljuba Karića.
Novinar: Kako vidite jučerašnju odluku Vrhovnog saveta
odbrane da stavi odluku državne tajne na nešto što su koliko do juče
obećavali najviši zvaničnici državne zajednice kada je u pitanju
skrivanje Ratka Mladića?
Tomislav Nikolić: Ne znam o čemu se radi. Vi znate stav
Srpske radikalne stranke. Mi smo u izbore ušli kao stranka koja ne bi
izručila ni Mladića ni Karadžića. Svi ostali ušli su pričom da će da
izruče Karadžića i Mladića. Ovo mi liči na MIloševićevu pogrešnu
taktiku. Zapadu reći – da, izručiću ih, a Srbima namigivati i reći –
ne damo ih nikada. I to se loše završi. Onaj ko neće da izruči
Karadžića i Mladića, ako su u Srbiji, taj to treba javno da kaže. Onaj
ko kaže da nisu u Srbiji, ne sme da laže ako su u Srbiji, jer mi svi
živimo ovaj život, jedan, i samo jednom. A ta oznaka državna tajna,
kad naredi Džordž Buš ili neko drugi, to se skida za pet minuta. I
zaista ne znam šta im je to sve trebalo. Da li to kriju DOS? Lako je
optužiti Miloševića da je krio Mladića, ali ako je DOS krio Mladića,
onda to mora da bude državna tajna. Ja sad saznajem da je DOS krio
Mladića, sad jedan deo optužbe protiv njih moram da skinem. Ali, ovo
je licemerno, ovo ne liči ni na šta. Ipak će krajna odluka biti na
Mladiću, ukoliko je u Srbiji. A on zna valjda šta treba da čini. Mi
već 11 godina živimo jedan život, mogli bismo možda drugačiji život da
živimo da nismo svesno prihvatili određene žrtve. E, pa ne želim da
žrtve ne budu uzalud. Ako je neko heroj u očima srpskog naroda, on to
mora da ostane do poslednjeg časa i posmrtno. Mladića nikada u životu
nisam sreo.
Možda Boris Tači nešto zna o tome i onaj njegov Đilas.
Nikog ne zanima kako on zarađuje novac u svojoj maloj firmi. Koliko je
blesav, kaže – do 2000. godine, to je bila mala firma, a otkad se
promenila vlast, to je firma koja ima profit 400 miliona godišnje. Šta
proizvodi? Jeste li ga pitali šta proizvodi? Vaš znoj, vi trčite sa
kamerama i sa beležnicama, a on prodaje minute i ucenjuju sve firme da
od njega kupuju minute na televiziji. I ima direktne ugovore sa javnim
servisom. Ali dobro, približilo se vreme kad će svako moći da radi
svoj posao. Vidite da je Srpska radikalna stranka sve jača.
Novinar: Nemali je broj primedbi u javnosti, iz političkih
stranaka, ali i iz nekih drugih, da Vlada Vojislava Koštunice vrlo
slaba, postoji uopšte ne javnom podrškom Srpske radikalne stranke?
Imate li komentar?
Tomislav Nikolić: Koliko puta da komentarišem? Navedite mi
način na koji ja moguda podržavam Vojislava Koštunicu a da o tome niko
ništa ne zna. Jer mislite da ga pozovem telefonom pa da kažem – imaš
moju podršku? Šta to njemu znači? Da ima moju podršku, zakazao bi
sednicu Narodne skupštine. To vam je prosto. Najlakše je Demokratskoj
stranci da proširi priču, ima tu nekoliko medija koji će to odmah
dalje da lansiraju, da proširi priču kako Srpska radikalna stranka
podržava Vojislava Koštunicu. A kad pitam kako, onda vi mene pitate a
kako vi to njega podržavate. Pa valjda znate, oni koji znaju da ga
podržavam, znaju kako ga podržavam. Optužuje nas stranka koja je
glasala za 70% zakona koje je donela Narodna skupština. Jer kažu, to
su zakoni koji su pisani u našem kabinetu, njihovom prethodnom. Pa,
što im je loša onda ova vlast? Po čemu to Vojislav Koštunica loša
vlast, ako izglasava zakone koje je pripremila Demokratska stranka?
Jesmo li ikada glasali, osim kada je bilo o Kosovu i Metohiji, jesmo
li ikada glasali kao ovi što su na vlasti? Ikada? Podrška jednoj Vladi
se vidi u Narodnoj skupštini. A to što ću ja da podržim ako se
obračunam sa kriminalom, pa to nije podrška Vladi, to je moj stav, pa
i ja bih to radio isto. Pa neće valjda Boris Tadić da kaže – ne
podržavam da se borite protiv kriminala, ili ja sam u opoziciji. Mada
ne vidim da baš previše hvali Vladu što je udarila na Bogoljuba
Karića. Mora da ćuti, još ga niko ne pita šta je on radio najpre kao
ministar jedan pa ministar drugi, pa kao predsednik upravnog odbora
državne firme koja je sav profit dala Mobtelu, pa onda kao član
stranke koja je vratila ekstra profit Bogoljubu Kariću, na osnovu
prvog rešenja o vraćanju. Nisu se ni žalili.
Evo, pokušavam da ustanovim kako bih mogao da podržim
Vojislava Koštunicu a da niko ne zna. I nikako to ne mogu. A sudija
kad podržava jednu ekipu na utakmici, vidite kako sudi. A radikali
podržavaju Koštunicu, a niko ne vidi kako. I to, vi ste zaista
ozbiljni, ozbiljno se bavite ovim poslom. Ja razumem ono dete koje
zaposle na televiziji, u novinama, na radiju, pošalju ga na prvu
konferenciju za štampu, i ono kaže – vi podržavate Vojislava
Koštunicu. Ali vi koji se dugo godina bavite ovim poslom, koji znate
kako izgleda ta podrška, vi bi trebalo da napišete u novinama –
radikali podržavaju Vojislava Koštunicu tako i tako, a ne – Koštunica
opstaje zahvaljujuši podršci radikala. A sad ti nagađaj kako to
radikali podržavaju Vojislava Koštunicu. Onda opstaje i Tadić
zahvaljujući našoj podršci. Jer kao što nema izbora za parlament, tako
nema ni izbora za predsednika Srbije. Što, on uživa poverenje građana?
Ispada da ja sad podržavam Tadića a obrisao bih ga na sledećim
izborima. Jer ja kao neću na ulicu da rušim Tadića. Što bi meni bio
važniji cilj da srušim Koštunicu nego Tadića, kad ne valjaju ni jedan
ni drugi? Optužite me slobodno da sarađujem i sa Tadićem, podržavam i
Tadića. Koga još podržavam? Predsednika Privredne komore Srbije? Ni
njega nisam srušio na ulici. Pa nema smisla. Prihvatam, napad na
Srpsku radikalnu stranku traje, mediji su krenuli, javni servis je
krenuo protiv nas, znam da će ova godina biti godina napada na
radikale. O nama ćete izneti ono što ni o kome drugom ne biste. Da li
je istina ili nije, nije ni važno. Ali, bar kad je politika u pitanju
i kad su egzaktne stvari u pitanju, služite se činjenicama.
Mi ne podržavamo Vladu Vojislava Koštunice, a ostavite mi
pravo da javno kritikujem ili podržavam neki njegov potez. I uglavnom
kritikujem, ali nekad kad me pitate da li je to dobro, reći ću vam i
ako je dobro, ako nešto uradi dobro. To je otprilike način na koji se
Srpska radikalna stranka bavi politikom. I ako bismo ga podržavali, ja
bih to javno uradio, u Skupštini. Pet puta sam rekao da nećemo nikada
biti u Vladi bez novih izbora, svaki put me neki novinar pita da li
biste podržali manjinsku Vladu Koštunice ili da biste ušli u Vladu. Ja
kažem – nema, ostajemo u opoziciji do sledećih izbora. Iduće nedelje
će neki novinar ponovo da me pita.
Novinar: Ako se podrška Vladi vidi u Skupštini, koliko to
ima veze sa činjenicom da sednica Skupštine nikako neće biti do kraja
meseca?
Tomislav Nikolić: To sa nama nema veze, ali je očigledno
da se nešto dešava. Očigledno da Predrag Marković ne same da sazove
sednicu Narodne skupštine. On juri, traži zakone. Da bi se nastavili
pregovori, mnogo zakona mora da bude doneto, Skupština je na odmoru,
biće dva tri meseca. Znači, neki drugi razlog postoji. A taj razlog je
skupštinska većina. Pa, da mi hoćemo da učestvujemo u toj većini, već
bi sednice bile sazvane. Ali oni znaju, na nažalost 80 radikala ne
mogu da računaju. Pazite, oni ne sazivaju sednicu iako govore o tome
da imaju predlog zakona kojim će vratiti mandate poslaničkim grupama.
Pa čak ni tu sednicu ne sazivaju. A ja vam sada kažem javno, ako bismo
dobili predlog zakona koji bi omogućio da sve stranke imaju onoliko
poslanika koliko su imali kad je konstituisana Skupština, ući ćemo da
napravimo kvorum da bude donet taj zakon. Jer to je interes Srbije. A
ne da ja čujem na dnevniku kad je koji poslanik neke stranke prešao u
neku drugu stranku. Ma, neće, dok se radikali budu pitali, niko ko
pređe u drugu stranku neće odneti mandat koji je njegova stranka
osvojila. Neće. Ovo na sramotu Ustavnom sudu Srbije. Treba da podnesu
ostavke, to malo što ih je ostalo, svi da podnesu ostavke, jer su zbog
interesa svojih stranaka doneli ovakvu odluku. Šta kaže, ne mogu da
preispituju odluku? Mogu po drugom zahtevu da postupe. Možda nisu sve
detaljno sagledali, ali vam tvrdim, nešto se dešava u odnosima
vladajuće koalicije. To je očigledno. Ali kao što cela Srbija zavisi
od toga hoće li biti 126 u sali ili ne, tako i mi, radikali, čekamo
šta će da bude. Zato što Skupština mora da radi. Takvim tempom,
besomučnim tempom bi trebala da radi, ako zaista žele da odu u Evropu.
Novinar: Prepravljeno, dopunjeno pitanje. Da li je tačno
da se nijednoj stranci u parlamentu u ovom trenutku ne ide u vanredne
parlamentarne izbore, pa i Srpskoj radikalnoj stranci?
Tomislav Nikolić: Ne. Na izbore želi da ide Srpska
radikalna stranka. Na izbore bi verovatno želele da idu i stranke
manjina. Imaju povoljan zakon koji bi ih uveo u Skupštinu Srbije. Na
izbore ne želi da ide vladajuća koalicija. Na izbore ne želi da ide
Demokratska stranka. Zato Što bi novi izbori naterali sve njih da se
udruže da formiraju Vladu protiv Srpske radikalne stranke. Sve. I oni
znaju da je to nemoguće. A možda bi doneli dovoljno glasova još jednoj
političkoj stranci da sa nama formira Vladu. Evo, pred vama
izjavljujem, ko želi, ko još želi da budu održani vanredni
parlamentarni izbori, da se javi Srpskoj radikalnoj stranci. Ali nemoj
da mi onaj Orlić podnosi zahtev da smenimo Vladu Srbije. Kad mu
porastu krila, kad ne bude orlić, kad bude orao, kad izađe iz ladovine
Bogoljuba Karića,kad izađe iz onih pekara koje ima po Beogradu, kad
bude jaka parlamentarna stranka, a ne onaj ko je na tuđoj listi ušao,
kad bude razgovarao sa mnom o tome šta će da radi Srpska radikalna
stranka ako on podnese zahtev, onda neka podnese zahtev. Ali ja čujem
na televiziji da je dva poslanika podnelo zahtev da se smeni Vlada i
sad kaže - čekamo da vidimo šta će da urade radikali, i otkriće se,
kaže, da li oni sarađuju sa Koštunicom ili ne. I to sad svi prenose,
sad je važan Meho Omerović. Meho Omerović će da ruši Vladu kad god mu
treba da bi bio u sledećoj Vladi.
Situacija je ozbiljna, situacija mora da dovede do izbora.
O toj ozbiljnoj situaciji moraju da razgovaraju predstavnici ozbiljnih
stranaka. Ali šta ćete vi, kad su oni i dalje demokratski i reformski
blok. I samo tuguju i jadikuju kako i što taj antireformski,
antidemokratski, ta antireformska i antidemokratska Srpska radikalna
stranka napreduje. Što napreduje, kaže, kad smo mi najbolji, mi smo
reformski, svi razgovaraju iz Evrope sa nama, a samo radikali
napreduju. I ne mogu da odgonetnu tajnu i zato nemamo izbore. Inače,
da mi imamo 6% glasova, imali biste sutra izbore. Ko sme protiv nas da
izađe na izbore. A šta ako osvojimo 50%? Ko će da rizikuje? Koštunica
da rizikuje? Tadić? To nisu ljudi koji rizikuju, to su ljudi koji
spavaju. Zna se ko je rizikovao od 1990. godine pa na ovamo.
Znači, pitaćete me to i iduće nedelje, ali mi želimo
vanredne izbore na svim nivoima. To sam rekao pre više od mesec dana
Vojislavu Koštunici i zatražio od njega da ustavna komisija ponovo
počne sa radom. Obećao mi je to u razgovoru, i od tada je proteklo
mesec dana, ništa nije urađeno. Inače, da hoće izbore, mi bismo za dva
meseca imali predlog Ustava, referendum, i imali bismo izbore na svim
nivoima. Da hoće izbore, Boris Tadić bi podneo ostavku. Obećavam, kad
Boris Tadić podnese ostavku, mi više ne ulazimo u Skupštinu do
sledećih izbora, ni po kom osnovu. Ako ne ulazi i on, onda će svet da
pita Koštunicu - gde ti je opozicija. Eto, čas posla možemo da
dobijemo vanredne izbore, ali na svim nivoima. Da ga podsetim da je i
Milošević skraćivao svoj mandat predsednika Srbije kad je situacija u
Srbiji bila loša, pa išao na nove izbore. Da ga podsetim da je
popularnost njegove stranke i njegova lična drastično opala od momenta
kad je izabran, pa se ne zna koliko građana Srbije sada stoji iza
njega. Da ga podsetim da više nema podršku onih političkih stranaka
koje su ga u drugom krugu podržali da bi me pobedio. A ako je čovek
koji brine o morali, ako to isto tvrdi za Koštunicu, neka se pogleda u
ogledalo, koga bi on sad pobedio u Srbiji.
Novinar: Imam dva pitanja. Prvo je političko a drugo je
ekonomsko pitanje. Prvo pitanje, Srbija prestaje da bude krizno
žarište, to je obrazloženje za napuštanje Srbije međunarodne krizne
grupe, koja se po rečima Džejmsa Lajona jutros u "Kažiprstu" na B92 i
priznao je da se zalagao za bombardovanje Srbije 1999. godine. Da li
ste zadovoljni ili zabrinuti?
Tomislav Nikolić: Pa znate, to su institucije u kojima
nikada nismo imali, sa kojima nikada nismo imali nikakav kontakt. To
su pomoćni organi agresora. Mislim da je taj Lajon otišao zabrinut
zbog toga što nije uspeo da slomi ugled i popularnost Srpske radikalne
stranke, a nije ni došao do nezavisnosti Kosova i Metohije, za koju su
se zdušno on i izdajnici iz Srbije, koji su se zajedno sa njim
zalagali. Tako da, to otišao Lajon, došao ovaj, ili, šta to znači
uopšte, ta međunarodna krizna grupa. O tome će pisati neko posle nas.
Njihov je rad bio rušilački ovde u Srbiji, zato su uvek imali
saradnike, ali na svu sreću, sa njima, izuzev onog surovog DOS-a od
2000 pa do 2002. godine negde, niko sa njima nikad nije sarađivao. A
nisam vas slušao šta ste rekli za ekonomiju?
Novinar: Nisam ni postavio pitanje. Drugo pitanje, Dinkić
očekuje da će sledećih dana biti okončan aranžman sa MMF-om i da će
time biti okončani neki krupni ciljevi, ekonomska politika Vlade
Srbije. To je vest sa B92 jutros. U vezi toga, rekoste, a vi rekoste
da je budžet Srbije pun. Dozvolite mi da vas podsetim da je 1991.
godine dug SFRJ bio 12,5 milijardi, da je posle Dejtonskog sporazuma
sukcesijom Srbiju otpalo skoro 3,5 milijardi dolara. Od 2000. godine
prema podacima koje je izneo Institut za ekonomske nauke, dug u ovom
trenutku Srbije je 15,5 milijardi dolara. Dakle, od 2000. godine do
danas napravljen je dug od 12 milijadi dolara. Kako vi vidite
ekonomsku politiku Srbije i da li vi imate neki plan kako će Srbija da
vrati te dugove? I da li će da odgovaraju oni koji su napravili te
dugove, jer je Josip Broz sa 12,5 milijardi izgradio SFRJ...
Tomislav Nikolić: Preobimno i preambiciozno pitanje za
konferenciju za štampu, ali moram da vam kažem da pripadam stranci
koja se zalaže za privatizaciju i jedna divna ideja, prava, jedina
ideja, ideja privatizacije je potpuno blamirana pljačkom koja je u
okviru toga izvršena. I otprilike, svaka vlast se u to umešala.
Osnovni problem je zaposliti milion ljudi, i to na ovaj način kako
trenutno radi Vlada Srbije, kako je radila Vlada pre nje, i ona
Đinđićeva pre nje, nije moguće. Jer, ako sad jedino zaposlenje imate u
državnoj upravi, nešto malo u policiji, ali u policiji morate da
radite u Beogradu, pa iako ste iz Vladičinog Hana, vi morate da
putujete u Beograd na posao, jer u Beogradu nikad dovoljno policije.
Nikad dovoljno policije u Beogradu. Ne zato što je najveći kriminal,
nego zato što treba odbraniti Vladu kad jednog dana narod krene.
Zapostavljena je saradnja sa našim strateškim partnerima, pre svega sa
Rusijom, i poslednji kontakti u kojima mi očajnički tražimo od Rusije
da se ovde vrati su znak da je propušteno pet dragocenih godina,
istina, nešto malo i pre toga, zato što je JUL preuzeo odnose sa
Rusijom i Kinom, pa je to bilo bačeno na marginu.
Vlada Srbije pravi okvire u kojima deluju ljudi koji su
uglavnom sada privatnici, vrlo malo još ostalo u društvenom sektoru i
nešto još firmi u državnom sektoru. Okviri su uglavnom dobrik izuzev
toga što je poreska politika pogubna, ne stimuliše plaćanje poreza, ne
stimuliše zapošljavanje,ne stimuliše otvaranje novih radnih mesta. Ali
je zato rigorozna, efikasna i naplativa. Sad se postavlja pitanje, s
jedne strane treba opravdati to što se naplaćuju porezi, ali s druge
strane, postavlja se pitanje jesu li oni pravični i jesu li u skladu
sa Ustavom, primereni ekonomskoj snazi građana ili privrednih
subjekata. Ali, da vam baš ne otkrivam sve što radimo, mi ćemo i kao
opoziciona stranka uskoro pokazati kako mislimo da zaposlimo Srbiju.
Nije nadležnost lokalnih samouprava da zapošljavaju ljude u privredi,
ali mi ćemo vam bar u dve lokalne samouprave pokazati kako ogromne
investicije mogu da uđu u Srbiji, da zaposle mnogo ljudi i da nam
stvore veliki profit. Ali, moram da vam kažem da to nisu investicije
sa Zapada. Ali, istovremeno, moram da kažem i Vojislavu Koštunici da
novac koji stigne iz Rusije nije prljav i da ga treba štititi i
braniti na isti način na koji se štiti onaj koji stigne sa Zapada. I
da je razlika u saradnji sa Rusima od saradnje sa Zapadom u tome što
Rusi hoće da grade kapacitete za proizvodnju, a Zapad nam gradi
megamarkete. A Zapad nam izvlači novac, a Rusi imaju energiju i
sirovinu. A u vezi privatizacije Naftne industrije Srbije, da vam
odmah kažem, treba favorizovati ruske firme, da nam Naftnu industriju
ne kupe prerađivači iz Zapadne Evrope, nego proizvođači sirovine i
prerađivači iz Rusije. Da budemo potpuno mirni i bezbedni. Dok nafte
ima u zemlji, mislim u zemlji kao planeti, da ćemo imati u Srbiji. Dok
gasa ima, da ćemo ga imati u Srbiji.
Nisam previše verziran, ali mogao bi da se povede rat za
energiju za desetak ili više godina. Energija će vredeti, biće
dragocena. Rusija je ima. Zapad je nema. Treba se vezivati za onoga ko
ima. A od Zapada mi nećemo bežati. I tehnologija, i demokratija, i taj
Međunarodni monetarni fond i naše obaveze, kad nad budu pustili da
radimo, mi ćemo obaveze da izvršavamo. Ali, ako mi pobedimo, postaviće
se pitanje ratne odštete. I da vam ne iznosim sve razloge zbog kojih
bi svi voleli da mi ne pobedimo, samo građani Srbije žele da mi
pobedimo. Ali, ako budemo dobili otvorenu i jasnu podršku od onih koji
u svetu mnogo znače, ja mislim da naša pobeda uopšte ne dolazi u
pitanje. A onda neka nas pitaju da li vraćamo dugove ili ne. Neka nas
pitaju da li razvijamo demokratiju ili ne. Znate i samo kako su vas
terali da uplašite Srbiju našom pobedom na lokalnom nivou, na lokalnim
izborima. Pa, u kojoj su to opštini poremećeni međunacionalni odnosi?
U kojoj to opštini lokalna vlast, radikalska, proganja bilo koga? U
kojoj je to opštini došlo do pljačke? Mi sad sarađujemo na lokalnom
nivou sa svim strankama u Srbiji. Sa strankama nacionalnih manjina.
Evo,u Žabarima je juče formirana lokalna vlast DS-DSS-Srpska radikalna
stranka, ja nisam imao ništa protiv. A zašto bih imao nešto protiv, ti
ljudi se tamo poznaju. Rekao sam vam, posle sledećih izbora ponudiću
svim strankama parlamentarnim da uđu u Vladu, ako shvataju koliko je
bitno. A ako im nije, hajde da se svađamo i dalje, hajde da se tučemo
i dalje. Oni imaju tu haubicu koja se zove mediji, mi nemamo, ali nije
sve ni u oružju. Ne vredi, može Đilas sad da priča šta god hoće,
papiri koji govore o profitu njegove male firmice su strašni. Strašni.
Jedno srpsko preduzeće ne može da ostvari takav profit a može direktor
Narodne kancelarije. Kom narodu? Kom će narodu da priča da u Srbiji
treba bolje da se živi? Gde će da odnese gajbu kisele vode da pomogne
narodu? Odneli su jedan kompjuter na Kosovo i Mtohiju, pet dana sam
morao da gledam na televiziji kako Đilas poklanja jedan kompjuter. Mi
smo odneli sto, nismo od toga pravili pozorište. Sto kompjutera smo
odneli. Valjda Neko gleda šta činite, dobro ili zlo. Ko ne veruje da
postoji neko ko je iznad nas, taj nemoj da se hvata politike. Ko misli
da je pobedom postao ravan Bogu, nemoj da se hvata politike. To je
motiv koji nas vodi otkad nas je Vojislav Šešelj okupio sve, kao
piliće.
I dobio sam pismeno zabranu da posetim Vojislava Šešelja
ponovo. Ta diskriminacija Vojislava Šešelja u Hagu se nastavlja.
Obavešten sam da sam pre dve godine načinio grešku kada sam izjavio
Novostima da sam sreo akademika Mihajla Markovića u Hagu, i da nisu
sigurni da neću da ponovim takvu grešku opet, i da zbog toga koriste
svoje diskreciono pravo da mi uskrate posetu. Ali pozivaju druge
članove Srpske radikalne stranke da obiđu Vojislava Šešelja, čak
poimenice ko bi mogao. Sad će oni da odrede ko može da obiđe Vojislava
a ko ne može. A već kroz dve godine mogu da kažu – Tomislav Nikolić
neće da obiđe Vojislava Šešelja, u nekoj su svađi, možda mu Voja nešto
zamera. Hvala vam
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
