Руски искорак Недавна изјава председника Русије Владимира Путина да би одлука о будућем статусу Космета морала да има универзални карактер, примљена је у нашој јавности као принципијелна, коректна и политички рационална. Прихваћена је и као потврда и додатни допринос добрим политичким односима између две земље.
Али, према неким реаговањима, економски односи између Руске Федерације и Србије нису на нивоу политичких. Досад је незадовољство нивоом и квалитетом економске сарадње испољавала руска страна, пре свега због извесног анимозитета према руским инвеститорима и њиховом учешћу у процесу приватизације у Србији. Званичници у Београду у последњих пет година углавном констатују да је дефицит Србије у робној размени са Русијом изузетно висок, у прошлој години је премашио 1,44 милијарде долара, и да се стално увећава. Србија, очигледно, није искористила 1998. године потписан Споразум о слободној трговини између две земље да смањи постојећу неравнотежу, што је тумачено недостатком робе која би била конкурентна на све пробирљивијем руском тржишту. Али, зато могућност Србије да у Русију извози без царине настоје да искористе страни инвеститори. Тако, поред осталих, словеначке и хрватске фирме купују српска предузећа и овде граде нове капацитете, како би произведени робу лакше пласирали на руско тржиште. Недвосмислено незадовољство односом српских економских власти према потенцијалним руским инвеститорима крајем прошле године исказао је лично председник Путин. И то баш уочи велике изложбе српске привреде у Москви, на коју „због заузетости” није дошао, иначе очекивани, српски премијер. Крајем прошле седмице у неким београдским листовима су се могле прочитати индикативне изјаве о српско-руским економским односима. Тако је извесни српски бизнисмен оптужио чланове Владе Србије да су непотписивањем споразума о изградњи заједничког складишта гаса у Банатском Двору са руским „Гаспромом” угрозили интересе државе. Они су, према његовим речима, стопирањем споразума са „Гаспромом”, који је намеравао да у тај посао уложи 300 милиона долара, што би Србији смањило цену гаса, омогућили бизнисменима Вуку Хамовићу и Војину Лаза! ревићу да „зараде милијарде долара”. Да руски капитал тешко улази на српско тржиште, према писању једног овдашњег листа, потврдио је и амбасадор Руске Федерације Александар Алексејев. Поменута је руска телекомуникациона компанија „Алфа група”, а гувернеру Радовану Јелашићу се пребацује да је онемогућавао руску финансијску „Конверс групу” да купи „Кулску банку”. Зато се намеће питање – да ли је однос Србије према руском капиталу увек принципијелан, коректан и политички рационалан? (Ал. М.) http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
