SVETI SAVA PONOVO PROTERAN
@ Milen SIMIC
Pre šest godina, po dolasku na centralnu Svetosavsku akademiju za vojsku, Njegova svetost patrijarh srpski Pavle je rekao autoru ovog teksta da je prvi put, posle šezdeset godina, da je patrijarh srpski ušao u jedan vojni objekat i da je to prilika za pocetak objedinjvanaja duhovne i fizicke snage srpskog naroda.
Neposredno pre toga, Generalštab je, uz saradnju i pomoc nadležnih ministarstava, relevantnih verskih zajednica i naucnih institucija, završio projekat o regulisanju verske službe u vojsci, i izradio model o implementaciji u vojnu organizaciju. Od tog vremena do danas, upravljacka struktura sistema odbrane i vojske se menjala kao na traci, i ono po cemu ce biti upamcena je i cutanje o problemu verske službe, tako da je u ovom trenutku naša vojska verovatno jedina na svetu koja to nije rešila. Doduše, bilo je nekih sesija na kojima su americki oficiri, vojni sveštenici, osposobljavali cinovnike iz Ministarstva odbrane i oficire za regulisanje verske službe po njihovom modelu, ali se dalje od toga nije otišlo.
Što se tice svetosavskih akademija, one su održavane u medijskoj tišini, da bi ove godine bile ukinute, što još jednom pokazuje da je aktuelna srpska vlast u stanju da ucini što nijedna prethodna nije smela, barem po pitanju vojnickih tradicija i vojnih institucija od nacionalnog znacaja.
S obzirom na to da navedene cinjenice ne objašnjavaju razloge držanja vojske u ateizovanom stanju, namece se nekoliko pitanja. Zašto do sada nisu realizovani projekat i model o regulisanju verske službe u vojsci? Zbog cega je Sveti Sava, posle kratkog boravka, ponovo proteran iz vojske? Koje su, i kakve su to vrednosti koje se nude pripadnicima vojske umesto svetosavskih? Ima li sve to veze sa tendencijom pretvaranja ostatka vojske u eskadrone za "nametanje mira, demokratije i slobode" u takozvanim mirovnim operacijama? Zašto nema reakcije Srpske pravoslavne crkve?
Sigurno da je najznacajniji razlog ateizovanog stanja vojske to što projektantima svodenja Srbije na predkumanovske teritorije i ideolozima antisrbima ne odgovara jacanje duhovne i fizicke snage srpskog naroda, a posebno njihovo objedinjavanje. Zbog toga ne cude napadi na njihove stožere sa ciljem promene tradicionalnog odnosa naroda prema njima. Poslušne upravljacke garniture u sistemu odbrane i vojsci daju puni doprinos njihovom rasrbljavanju izbegavanjem rešavanja pitanja verske službe, iako ono spada u korpus osnovnih ljudskih prava i sloboda, te bi neregulisanost trebalo da bude prepreka za željene integrativne procese.
Drugi razlog je što bi, na osnovu nacionalne i verske strukture pripadnika vojske, pravoslavni sveštenici bili dominantni u grupi angažovanih sveštenih lica, a gospodari to ne žele da dozvole s obzirom na istorijsko iskustvo i stavove SPC u vezi namere otimanja Kosova i Metohije.
Treci, što bi "objedinjavanje duhovne i fizicke snage" srpskog naroda bilo prepreka za razbijanje tradicionalnog vredonosnog sistema vojske i stvaranju novog, sa anacionalnim i antipravoslavnim karakteristikama, koji se uklapa u militaristicki deo globalisticke vizije vladanja svetom. Zbog toga, prica o novom patriotizmu i evroatlantskim vrednostima predstavlja snažni psihološki pritisak na pripadnike vojske kako bi se odrkeli svog dosadašnjeg identiteta.
Cetvrti razlog, što svetosavsko ucenje ne dozvoljava angažovanje vojske na tudim nacionalnim teritorijama, bez obzira da li se ono nazivalo protivteroristickom borbom mirovnim misijama, nametanjem demokratije i slobode, ili nekako drugacije. Reci jednog od pravoslavnih srpskih svetaca, da "narodna vojska ima za cilj samo i jedino da brani narod i narodnu državu, a nikako da napada druge narode i ruši tude države" i "ne ide narodna država dokle mac može ici, nego mac sme ici samo do granica jedne narodne države, to jest otadžbine", sasvim jasno odreduju poziciju vojske.
Peti, što je svetosavlje protivnik idolopoklonstva, a ono je vojsci nametnuto u odnosu na Alijansu, bez mogucnosti kriticnog odnosa prema njoj i njenim postulatima, cak i u vezi zlocina koje je nedavno ucinila prema srpskom narodu, i namera da silom otme deo nacionalne teritorije.
Dakle, stanje stvari je takvo, iako ce aktuelna upravljacka struktura, radi prikrivanja pravih razloga "ateistickog stanja" vojske, pronaci mnogo opravdanja za nerešeni problem verske služe i ponovno proterivanje Svetog Save iz vojne organizacije.
Jedni navodno cekaju zakonsku regulativu o verskim zajednicama u Srbiji, ne cineci ništa da se taj proces ubrza, a drugi se tome protive pozivajuci se na sekularnost države i cinjenicu da je vojska državna institucija, precutkujuci da je pitanje verske službe u vojsci pitanje ljudskih sloboda i prava, i da je zbog toga rešeno u svim ozbiljnim demokratskim državama.
NIJE SKUPO ONO ŠTO VREDI
Neki ce tiho eliminisanje Svetog Save i vojne organizacije pravdati tvrdnjom da je svetosavska proslava vezana za školstvo, precutkujuci da vojska ima autonomni školski sistem, da je celokupni proces osposobljavanja istovremeno i obrazovno-vaspitni, i da se Sveti Sava bavio i vojnim organizovanjem srpskog naroda, što se vidi iz "zakonopravila" cije odredbe ne odgovaraju aktuelnoj vlasti i marionetskoj strukturi u vojsci.
Naci ce se i onih koji ce se odmah pozvati na tešku materijalnu situaciju pripadnika vojske, zaboravljajuci da svetosavske proslave ne iziskuju skoro nikakve finansijske troškove, a ako ih i ima, oni su sitnica u odnosu na ono što je utrošeno za putovanja, organizaciju "reformskih" sesija, projekte nevladinih organizacija.
