AMANDMANI NA UREDBE UNMIK/REG/1999/8 o KOSOVSKOM ZASTITNOM KORPUSU: na
korak do « vojske Kosova"!
24. Januara ove godine, doneta je Uredba UNMIK/REG/2006/3, kojom su izvrseni
amandmani na Uredbu o osnivanju Kosovskog Zastitnog Korpusa 1999. godine.
Na zalost, i ovaj potez UNMIK-a je prosao nezapazeno u srpskoj javnosti,
slicno nedavnom potezu prenosa ingerencija na Kosovsku Policijsku Sluzbu,
kojoj su prenete nadleznosti obezbedjenja drzavne granice Srbije na Kosmetu
(prema susednim drzavama). S obzirom na svakodnevna pojasnjenja nekih
savetnika o decentralizaciji na Kosmetu, odnosno o tome da je bezbednost
srpskog naroda na Kosmetu predmet decentralizacije, cini se da aktuelni
dogadjaji demantuju ideje i zelje pojedinih srpskih politicara i njihovih
savetnika. Sektor javne bezbednosti je gotovo revidiran, odnosno kreiran
prema potrebama Albanaca, nase granice ce biti pod nadzorom albanskih
sistema bezbednosti a Kosovski Zastitni Korpus je dobio dodatne nadleznosti
i pravo da se obucava iz oblasti bezbednosti - na korak da postane zvanicna
vojska Kosova!
Sve se ovo dogodilo pre pocetka pregovora i niko u Srbiji nije
prokomentarisao ni rec o tome, da ne govorimo o nepreduzimanju mera da se ti
planovi i negativan razvoj situacije sprece. To nije iznenadjujuce, imajuci
na umu da se bezbednost cesto nalazi na poslednjem mestu idejnih planova i
utopijskih kvazi-strategija pojedinih savetnika, koji ne samo sto ne prate
razvoj dogadjaja u bezbednosnom domenu, nego nisu ni strucni da se bave tim
pitanjima. Porazavajuca realnost je i dovela do toga da sve sto Albanci i
UNMIK cine na Kosmetu u bezbednsnom domenu prolazi nezapazeno i bez ikakvih
reakcija od strane nadleznih organa u Srbiji. Verovatno da u nasoj zemlji ne
postoje vojni i policijski strucnjaci, ili su i oni svrstani u kategoriju
obicnih smrtnika koji nista ne znaju o politici, Kosmetu, bezbednosti i
strategijama? Marginalizacija i namerno izostavljanje strucnjaka
bezbednosti, vojnih analiticara, specijalista za krizni menadzment,
specijalne operacije, obavestajne operacije, drzavnu i javnu bezbednost itd.
svakako je dovelo do toga da su aktuelna pitanja i desavanja na Kosmetu,
vezana za « kosovske sisteme bezbednosti i njihovu obavestajnu zajednicu »
postali zapravo Ahilova peta srpske strane, njenog pristupa problemu
Kosmeta, pa i nastupa na predstojecim pregovorima. Njima svakako ne upada u
oci i krsenje RSBUN 1244 i Vojnotehnickog sporazuma, ali ni to nije
iznenadjujuce s obzirom na to da se pogresno prevedennim verzijama ovih
dokumenata sluzi najveci broj onih koji o ovim pitanjima odlucuju.
Porazavajuce je sto u nekim elitnim krugovima u Srbiji kruzi verovanje da
vojni i policijski strucnjaci sluze samo za planiranje i vodjenje rata. Rec
porazavajuce je i previse blaga, jer takav stav mogu da imaju samo ljudi
koji nemaju ni osnovnu bezbednosnu kulturu, odnosno oni koji su dovoljno
sujetni i uobrazeni da misle kako sve znaju. Zbog takvih sveznalica Albanci
na Kosmetu dobijaju sve sto hoce u bezbednosnom domenu, preuzimaju nase
drzavne granice, formiraju nove obavestajne sluzbe, nove ilegalne
obavestajne sisteme i prave svoju vojsku. Zbog takvih sujetnih ljudi,
Albanci su uspeli da naruse odnose i saradnju medjunarodnih vojnih i
policijskih sastava sa nasim institucijama bezbednosti, i zbog njih i organi
namenjeni za vezu sa njima ne rade nista - jer se smatraju nebitnima.
Zbog istih takvih, ni oni koji moraju i treba da se bave ovim poslovima to
ne mogu, jer im se ne daju ni osnovna sredstva za rad. Oni lice na savetnike
Slobodana Milosevica tj. njegove sveznalice koje su upropastile svaku sansu
za normalan dijalog i pregovore u Rambujeu. Savetnici su kostali Srbiju svih
promasaja i gubitaka do sad, a kako stvari stoje, istorija ce se ponoviti.
Oni mogu biti neciji dugogodisnji prijatelji, ali to ne znaci da su u pravu
i da oni treba da vode nasu zemlju. Zar Srbija nema sisteme, institucije,
rukovodioce, strucnjake, profesore, oficire, prave politicare? Koju to
zemlju na svetu, na Zemljinoj kugli, na pregovorima vode i predstavljaju
savetnici? U svim normalnim zemljama savetnici se nalaze duboko iza zavese
politicara, daleko od ociju javnosti, jer rade suptilne poslove. U najjacim
zemljama sveta, savetnicima je zabranjeno da se bave poslovima tipa izrade
strategija ili pregovora - ali Srbija je veciti izuzetak!
O cemu onda, ako Kosmet dobije svoju « Albansku vojsku « i ako preuzme nase
drzavne granice, ima da se pregovara? O kakvoj to decentralizaciji treba
razgovarati, kada srpsko stanovnistvo nece dobiti srpsku policiju, srpski
odbrambeni korpus, srpsku sluzbu za vanredne situacije, i ako se srpsko
osoblje ne vrati na Kosmet, kako je garantovano i RSBUN 1244 i
Vojnotehnickim sporazumm?. Da nece savetnici da sacine planove o sistemima i
konceptu bezbednosti? Da mozda nece da prepisuju i pokusaju da sacine nesto
na osnovu dobronamerno prilozenih planova i uvodnih materijala obicnih
analiticara koji nisu "u semi"? Mogu da probaju, ali sigurno nece uspeti.
Svaka prica o tome jeste prica, ali prica o nekakvoj decentralizaciji - u
« nezavisnom Kosovu»! Ta nekakva decentralizacija znaci da u njoj o svemu
ima mesta, ali ne o detaljno razradjenim sustinskim pitanjima bezbednosti.
Sta ce Srbima decentralizacija u albanskoj drzavi koja ce ih potom na silu
proterati? Valjda prvo treba da se razjasni status Kosmeta: da li se
pregovara o decentralizaciji na Kosmetu koje ima siroku autonomiju u sastavu
Srbije, ili se pregovara o decentralizaciji u buducem nezavisnom Kosovu? Ne
moze se ici na pregovore a da se ne zna ko u kom svojstvu pregovara: da li
pregovara Srbija sa predstavnicima svoje provincije, ili pregovaraju dve
drzave???
Navodni strucnjaci misle da je bezbednost samo bezbednost kretanja
stanovnistva i sigurnost odredjenih objekata, ili nesto kao sluzba
obezbedjenja. Ali to je daleko, daleko od prave sustine i znacaja pojma
bezbednost. Ako pitaju one koji to znaju, ako zatraze pomoc pravih
strucnjaka iz tog domena - dobice odgovor. Ali ko ce traziti odgovor u tamo
nekoj vojsci (VSCG) ili MUP-u?.
.
Odgovore niko ne trazi, pitanja niko ne postavlja, informacije i procene
nikome nisu potrebne, i tako svakodnevno - valjda dok se i sami, licno ne
uvere da su stvarno granice preuzeli Albanci i da je jednog jutra Kosovski
Zastitni Korpus stvarno osvanuo kao vojska « Kosova «. Onda ce reakcije biti
sokantne, frapantne i rezimirane onim : « Mi to ne priznajemo». A sta je
ucinjeno da do toga ne dodje? Sta su uradili da se to ne dogodi?
Kakve su mere i reakcije preduzete - ostace svedocima tih zbivanja, ljudima
kako ih nazivaju (vojnim, policijskim, bezbednosnim, obavestajnim i srodnim
ekspertima) da se pitaju, ili da pitaju one koji su tvrdili da sve
znaju..Ali tada od pitanja nicega nema, kao ni od vajkanja « da smo uradili
ono, da smo uradili ovo». Najzalosnije od svega je to sto nikome na pamet ne
pada da nesto ucini po tom pitanju, ili da se nedaj Boze zameri nekom
pojedincu-politicaru, ili jos gore savetnicima. Moc i mir u vrhovima vlasti
su preci i vazniji od Kosmeta.
Tako nesto nikada do sada nije bilo zabelezeno u srpskoj istoriji: tolika
kolicina bezvoljnosti, depresije, laicizma, egoizma, straha i sujete, toliko
animoziteta prema srpskoj uniformi i svemu sto ona znaci ( a ne znaci samo
pusku i rat!). Tesko je zamisliti da takvi ljudi odlucuju o sudbini nas
samih, nase drzave i nase svete zemlje - Kosova i Metohije. Zalosno je sto
se glas razuma odbacuje, i svako onaj ko ne misli kao oni, zigose i stavlja
na stub srama kao «obican covek», nedostojan da bude saslusan od strane
takvih despota. Ali stub srama je njihov - ceka takve na kraju ove nase
tragicne i sramotne kosmetske epopeje. Stub srama ce pripasti njima,
njihovom kukavicluku, njihovoj gordosti i njihovom neznanju. Bog sve vidi, i
sve zna...
Setice se svega kada se problemi prenesu i razbuktaju i u drugim delovima
Srbije. Onda ce se setiti srpske uniforme, ali ce je onda poterati sa
puskom. Setice se svega kada budu izgubili i kada "uza Srbija" bude morala
da se brani.
A dotle?..
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
