SUTRA POČETAK DIREKTNIH PREGOVORA BEOGRADA I PRITINE
19.2.2006 12:42 BEOGRAD (Tanjug) - U Beču sutra počinju prvi direktni razgovori Beograda i Pritine o budućnosti Kosova i Metohije, a na sastanku, kome će predsedavati zamenik efa međunarodnog pregovaračkog tima Albert Roan, naći će se pitanje decentralizacije vlasti u pokrajini.U delegaciji Beograda su savetnici predsednika i premijera Srbije Leon Kojen i Slobodan Samardić, predstavnici Srba sa Kosova i Metohije Marko Jakić, Goran Bogdanović, Ranđel Nojkić, zatim Milorad Todorović i Boko Mijatović, kao i međunarodni pravni savetnik Tomas Flajner.
Delegaciju Pritine predvodiće pokrajinski ministar za lokalnu samoupravu Ljutvi Haziri.
Decentralizacija je pitanje kojem obe strane i međunarodni posrednici pridaju veliki značaj, mada je, sudeći prema dosadanjim izjavama, različito tumače.
Za Beograd je reč o drugačijoj organizaciji lokalne vlasti, koja bi, u najkraćem, omogućila da se srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji posle est godina vrate uslovi za normalan ivot.
To znači, kako je primetio i Samardić, da se ne moe razgovarati o evropskim reenjima za funkcionisanje lokalne vlasti, jer Srbi i drugi nealbanci na Kosovu ne ive u evropskim prilikama, već u okolnostima svakodnevnog krenja osnovnih ljudskih prava na bezbedan ivot, slobodu kretanja, struju, vodu&
Pristup Pritine, kako je formulisan u platformi, međutim, usmeren je na reformu lokalne uprave i samouprave na boljitak ''svih građana Kosova'' i to iz perspektive reenja konačnog statusa pokrajine.
Međunarodna zajednica, pak, zasad, kao da nije sasvim reila da li je reč o ''tehničkim pitanjima, kao to su nadlenosti u okviru zdravstva, sudstva, policije i obrazovanja'', kako je nedavno rečeno iz kancelarije međunarodnog pregovaračkog tima, ili je to, prema izjavi Martija Ahtisarija, tema ''od odlučujućeg značaja za nacionalne manjine'' u pokrajini.
U međuvremenu je, prema onome to se moe čuti u diplomatskim krugovima, i Albancima i Srbima jasno predočen okvir u kojem bi trebalo da se kreću.
Albancima je objanjeno da se nezavisnost ne moe proklamovati i da se mora napredovati u ispunjavanju standarda, dok je srpskoj strani, prema istim izvorima, stavljeno do znanja da ne računaju previe sa argumentom da bi Kosovo i Metohiju u slučaju nezavisnosti napustili i preostali Srbi.
Međunarodna zajednica svoju ulogu vidi u tome da stvori uslove za suivot na Kosovu, a da li će Srbi ostati ili ne - to je, kako to zapadne drave vide, stvar njihovog izbora.
Opasnost od radikalizacije političke scene u Srbiji, a time i destabilizacije regiona, pa i odlaganja evropske perspektive, za međunarodnu zajednicu, takođe, nije od većeg značaja.
Unutranje političke prilike u Srbiji su, prema tumačenjima diplomatskih krugova, briga Beograda i nemaju nikakve veze sa pregovorima o Kosovu.
Predstavnici međunarodne zajednice, inače, ni u javnim nastupima ne kriju neku vrstu sentimenta i prema kosovskim Albancima i prema Srbima, bez uporita u stanju na terenu i normama međunarodnog prava.
Albance, kako to tumače i zapadni zvaničnici i analitičari, valja umiriti i osloboditi straha od mogućnosti povratka Srbije na Kosovo, a kad je reč o Srbima - njih u poslednje vreme učestalo podsećaju da je Kosovo Miloevićevo nasleđe.
Ogromna diplomatska energija je, prema svedočenju ''diplomatskih insajdera'', pokrenuta kako bi se posao zavrio, odnosno Kosovo skinulo sa dnevnog reda.
Ima, međutim, u diplomatskim krugovima i onih koji pred sutranji početak pregovora podsećaju da je slična posrednička i pregovaračka reenost u startu manifestovana i u nekim ranijim prilikama, da bi se potom izgubio dah.
to se tiče srpskog tima, njegovi članovi su i ovog vikenda, u poslednjim dogovorima pred polazak za Beč, ponovili spremnost za pregovore i uverenje u snagu svoje argumentacije.
