[sim] Kostunica: Opstanak Kosova u Srbiji i Srba na Kosovu

[ANTIC.org-SNN]

 RTS

AKTUELNO       


Koštunica: Opstanak Kosova u Srbiji i Srba na Kosovu 


Ponedeljak, Februar 27, 2006 13:20 -- Na vanrednoj sednici Skupštine Srbije,
posve(Bæenoj izveštaju Vlade o toku razgovora o politièkom rešenju buduæeg 
statusa
Kosmeta, predsednik Vlade Vojislav Koštunica se obratio poslanicima.

'Poštovani narodni poslanici,
U Rezoluciji o mandatu za politièke razgovore o buduæem statusu Kosova i 
Metohije, koju
je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 21. novembra prošle godine, 
istaknuta je
obaveza da Skupština bude redovno izveštavana o toku ovih razgovora. Tri meseca 
kasnije
Skupština, evo, dobija prvi izveštaj. To je prilika da se protekli dogaðaji 
podrobno
razmotre i da se u ovom najvišem predstavnièkom telu Srbije iznesu mišljenja 
poslanika
o dosad obavljenom poslu, kao i o nastavku rada na ovom za Srbiju najvažnijem
nacionalnom i državnom pitanju.

Dozvolite da vas najpre sasvim kratko podsetim na najznaèajnije politièke 
dogaðaje koji
su obeležili protekli period, ili koji su mu neposredno prethodili.



Sadašnji ciklus dogaðaja u vezi sa Kosovom i Metohijom zapoèeo je Izveštajem 
Kaia Eidea
Savetu bezbednosti UN o ispunjenosti standarda 24. oktobra prošle godine. Na 
osnovu tog
Izveštaja, otvoren je proces u okviru kojeg bi trebalo doæi do rešenja buduæeg 
statusa
Kosova i Metohije. Potom je Kontakt grupa usvojila rukovodeæe principe za 
razgovore, a
generalni sekretar UN izneo je svoje preporuke za voðenje razgovora i imenovao 
svog
Specijalnog izaslanika. Naša Narodna skupština usvojila je Rezoluciju o mandatu 
za
politièke razgovore o buduæem statusu Kosova i Metohije, posle èega je ubrzo 
formiran
naš Pregovaraèki tim. Pregovaraèki tim je, na temelju skupštinske Rezolucije, 
usvojio
celovitu platformu i obrazovao delegaciju za prvi krug razgovora, koji su bili
posveæeni decentralizaciji. Razgovori su obavljeni u Beèu 20. i 21. februara, a 
biæe
nastavljeni u martu.

Svi ovi dobro poznati dogaðaji vraæaju nas na osnovno pitanje o ciljevima ovih
razgovora. Ne treba propustiti priliku da se svugde, a posebno na ovom mestu, 
ponovi
naš osnovni cilj, a samim tim i razlog, ulaženja u politièke razgovore o buduæem
statusu Kosova i Metohije. Reè je o dva cilja koji su do te mere meðusobno 
prožeti da
zapravo predstavljaju jedan celovit cilj: to su opstanak Kosova i Metohije u 
Srbiji i
opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Pošto su odlukom Saveta bezbednosti zapoèeti razgovori o buduæem statusu 
Kosmeta,
Srbija je donela odluku da preuzme svoj deo odgovornosti u rešavanju statusnog 
pitanja,
polaze(Bæi od temeljnih naèela meðunarodnog prava i demokratskih vrednosti 
savremenog
sveta. Strpljivo i uporno koristimo svaku priliku da ukažemo èitavoj 
meðunarodnoj
zajednici da se stabilan mir i razvoj ovog regiona mogu postiæi samo putem 
prava i
pravde, a ne jednostranim aktima nametanja, ili još gore jednostranim aktima 
nasilja i
otimaèine.

Podnoseæi danas ovaj izveštaj, smatram da je izuzetno važno da se osvrnemo i 
ponovo
pogledamo šta je ambasador Eide zapisao u svom Izveštaju. Posebno treba imati u 
vidu da
je Savet bezbednosti na osnovu tog dokumenta odluèio da zapoènu razgovoru o 
buduæem
statusu Kosova i Metohije. Podseæam da je tada, dakle pre èetiri meseca, Eide 
sliku
multietniènosti, odnosno standarda ljudskih prava na Kosovu i Metohiji izrazio 
jednom
teškom reèju. On je, naime, rekao da je stanje u pokrajini u tom pogledu 
'mraèno'. S
tim u vezi jasno je istakao da otvaranje razgovora o buduæem statusu nikako ne 
bi smelo
da znaèi napuštanje politike standarda u meðunarodnoj zajednici, veæ, naprotiv, 
da
pregovori pretpostavljaju èak pojaèano nadgledanje ispunjenosti standarda, 
koji, dakle,
moraju pojaèano i da se ostvaruju. Ovaj stav deklarativno su prihvatili svi 
meðunarodni
èinioci i jednako ga ponavljaju, kako u razgovorima sa nama, tako i u drugim 
prilikama.

Poslednjih šest i po godina uèinilo nas je skeptiènim u pogledu obeæavajuæih 
poruka iz
meðunarodne zajednice i, kao po nekoj zloj zakonitosti, sudbina prazne reèi 
poèinje da
obeležava i ove poslednje poruke u vezi sa standardima. Od Izveštaja ambasadora 
Eidea
SB UN prošla su, naime, puna èetiri meseca, a da niko ne bi mogao da ukaže ni na
najmanji napredak u ispunjavanju standarda. Umesto toga, položaj srpske 
zajednice
stagnira u postojeæem užasnom stanju, a po mnogo èemu se i pogoršava.



Širom Kosova i Metohije gde žive Srbi i dalje se dogaðaju nekažnjeni akti 
nasilja sa
porukom koja je suštinski sadržana u svakom od njih i glasi: Srbi treba da odu 
sa
Kosova i Metohije. Pred prošlu Skupštinu na kojoj smo usvojili Rezoluciju 
dogodio se
vandalski èin rušenja krova na Bogorodici Ljeviškoj. Neposredno uoèi ove 
Skupštine
dogodilo se masovno kamenovanje Srba koji su za Zadušnice hteli da posete 
grobove
svojih najbližih. Vidimo da etnièkom nasilju, koje albanski ektremisti sprovode 
protiv
srpske zajednice, nema kraja, i to najviše stoga što zaduženi predstavnici 
meðunarodne
zajednice ne rade svoj posao.

Uprkos sopstvenoj oceni da je stanje multietniènosti u Pokrajini zapravo 
„mraèno“, Eide
preporuèio otpoèinjanje razgovora o statusu. Time je i formalno napuštena 
politika
„standardi pre statusa“. Zato i mi danas imamo puno pravo da postavimo neka 
sasvim
jednostavna pitanja. Šta je to na planu standarda uopšte uèinjeno u prethodna 
èetiri
meseca? Da li je nešto uraðeno makar na papiru ako veæ ništa, ama baš ništa, 
nije
uraðeno u realnom životu? Šta se desilo sa pojaèanim nadgledanjem ispunjavanja
standarda u Pokrajini? Ovo je zapravo jedno isto pitanje koje treba istovremeno 
uputiti
na više adresa - i Martiju Ahtisariju i Kontakt grupi i Jesenu-Petersenu. Imamo 
pravo
da tražimo odgovor na pitanje šta se to dobro desilo u pokrajini u poslednja 
èetiri
meseca, a lako æemo odgovoriti ako bi se neko usudio da zapita – šta se to 
rðavo desilo
u pokrajini u istom periodu. I da postavim još jedno pitanje za koje sa punim 
pravom
o(Bèekujemo odgovor; da li je neko uošte odgovoran za sve zlo koje se, evo ima 
punih
šest godina, nanosi Srbima i nealbancima na Kosovu i Metohiji? Vodeæi 
konstruktivnu i
razložnu politiku, najmanje što Srbija ima pravo da oèekuje jeste da dobije 
odgovore na
ova pitanja.

Vlada Srbije je još od svog formiranja upozoravala da bez valjane 
decentralizacije
Pokrajine jednostavno ne može biti napretka u ispunjavanju standarda. Zbog toga 
se
nadamo da poèetak razgovora o decentralizaciji može predstavljati pokretanje 
procesa sa
mrtve taèke i to na jednoj veoma ozbiljnoj temi. Takvih tema, dakako, ima još, 
tako da
oèekujemo otvaranje posebnih razgovora o stanju kulturne baštine i posebno o 
zaštiti i
obnovi manastira i crkava Srpske pravoslavne crkve, zatim o problemima imovine i
privatizacije, o bezbednosti i još o nekim pitanjima. Eventualno nalaženje 
kompromisnih
rešenja u regulisanju svih ovih pitanja moglo bi da stvori povoljniju atmosferu 
i da
direktno olakša poèetak i tok razgovora o samom statusu. Ali, sve ovo ne može 
da zameni
voðenje takvih razgovora. Mi smo spremni za razgovore o statusu odmah, buduæi 
da imamo
ne samo jasnu strategiju i ciljeve, nego i konkretne zamisli i koncepte kako do 
tih
ciljeva doæi. Ali, pravo mesto za izlaganje takve zamisli jeste samo 
pregovaraèki sto,
a naši predlozi, koji garantuju punu i suštinsku autonomiju Kosova i Metohiji 
unutar
Srbije i SCG, moraju biti predoèeni jedinoj pravoj adresi - kosmetskim 
Albancima, tj.
njihovim legitimnim predstavnicima.



Sada bih, poštovani poslanici, nešto rekao o samim dosadašnjim razgovorima o 
buduæem
statusu Pokrajine. Iako su zvanièno otvoreni pre gotovo èetiri meseca, pravi 
razgovori
o statusu još nisu ni poèeli. Kada kažem „pravi“, onda mislim na direktne 
razgovore sa
predstavnicima kosmetskih Albanaca koje, po preporukama Generalnog sekretara 
UN, Marti
Ahtisari treba da obezbedi. To se do sada nije dogodilo. Štaviše, u meðunarodnoj
javnosti se jedno vreme više govorilo o završetku, tj. vremenskom ogranièenju, 
ovih
razgovora, nego o njihovom poèetku. Tome su doprinosili ne samo stavovi iz 
redova
pojedinih èlanica Kontakt grupe, nego i izjave najviših predstavnika meðunarodne
zajednice zaduženih za razgovore. I dok razgovori u pravom smislu još nisu ni 
poèeli,
neki su se u nekoliko navrata potrudili da ovu prazninu u stvarnom delovanju 
nadoknade,
da tako kažem, „kreativnim“ tumaèenjem principa Kontakt grupe, ili - taèno 
reèeno -
nalaženjem u njima onoga èega tamo nema. Najèešæe se tako tvrdilo da princip 
koji glasi
da 'nema povratka Kosova u situaciju pre marta 1999' zapravo znaèi da nema 
povratka
Kosova u sastav Srbije. Na ovaj naèin se ne samo grubo falsifikuju principi 
Kontakt
grupe veæ i Rezolucija 1244. i to sve pre nego što su razgovori o statusu 
zapoèeli. Sve
te pokušaje netaène i zlonamerne interpretacije meðunarodno prihvaæenih stavova 
i
dokumenata u vezi sa razgovorima blagovremeno smo i vrlo èvrsto demantovali, a 
to su
ponekad èinili i predstavnici pojedinih èlanica Kontakt grupe.

Želim da vas posebno uverim da smo, u gotovo svakodnevnim susretima sa stranim
predstavnicima, koristili svaku priliku da iznesemo najbolje argumente u prilog
sporazumnom i kompromisnom rešavanju pitanja Kosmeta. U tom smislu neprestano i
podrobno objašnjavamo da zadatak Specijalnog izaslanika i njegovog tima, kao i 
Kontakt
grupe, jeste da stvore uslove da se svi ovi razgovori vode u dobroj veri da je
mogu(Bæe doæi do sporazumnog rešenja, pošto rešenje može biti stvarno i trajno 
jedino
ako je takvo – sporazumno. Svako drugo neminovno æe biti nametnuto, a takav 
pristup ne
samo što ne bi vodio trajnom miru, veæ bi posejao novo seme zla na Balkanu, iz 
kojeg bi
se kad-tad razvila nova spirala nasilnih promena granica po istom uzoru kakav 
bi bio
dopušten na Kosovu i Metohiji.

Tu leži smisao naših stalnih upozorenja da se ne sme dopustiti kršenje 
meðunarodnog
prava, i naših ukazivanja na opasnost od posledica ako se to ne spreèi. Kao i 
svako
pravo, tako i meðunarodno postoji radi regulisanja pre svega teških, a tek onda 
i
normalnih situacija. Ono ne bi bilo pravo ako ne bilo sposobno da svojim opštim 
i
širokim normama obuhvati sve moguæe sluèajeve, pa i one najteže, specifiène. 
Kada
politièari nisu u stanju, ili nisu voljni, da reše neki poseban i težak sluèaj, 
onda se
pozivaju na njegovu apsolutnu jedinstvenost, neponovljivost i unikatnost, kako 
bi svoju
odgovornost prebacili na druge. To sa Kosovom i Metohijom ne sme da se dogodi, 
jer bi
posledice takvog tobože elegantnog izbegavanja odgovornosti bile užasne. 
Problem Kosova
nije bio lagan ni 1999, ni 1981, ni 1968, ni 1945, ni mnogo puta pre, i onaj ko 
se
poduhvatio da ga rešava mora breme te odgovornosti nositi do stvarnog rešenja, 
a ne do
neèega što na rešenje ne lièi.

Naša strana nudi rešenje koje ima istorijski kompromisan karakter, odnosno 
spremni smo
za razgovor o rešenju koje bi imalo takav karakter. Izmeðu opcije nezavisnosti 
i opcije
uobièajene, standardne autonomije po evropskim uzorima, stoji opcija suštinske,
proširene autonomije, koju smo spremni da konkretno definišemo u neposrednim
razgovorima sa albanskim predstavnicima. Mi samo jedno ne možemo, niti smemo, a 
to ja
da dopustimo da se unutar granica naše države stvori druga država, koja bi 
otcepila deo
teritorije i sa njom u bezdan odnela i meðunarodno pravo, i ljudska prava, i
elementarna naèela pravde i morala, i kulturno nasleðe , i duhovnu postojbinu, i
imovinu, i mnogo šta od èega je sazdan naš istorijski i moderni identitet. Ne 
možemo to
dopustiti ni zbog sebe ni zbog drugih, naših suseda, jer bi jednim „presedanom“ 
bio
poremeæen èitav, sa toliko muke uspostavljen, sistem ravnoteže u podruèju.

Znajuæi šta joj je danas cilj, Srbija mora da prikupi maksimum snaga, politièke
racionalnosti i jedinstva kako bismo saèuvali Kosovo i Metohiju. Sa protokom 
vremena,
Kosovo i Metohija zaista sve manje biva stranaèko pitanje ili pitanje na kojem 
bi
pojedine politièke grupacije u državi i društvu pravile svoj politièki profit. 
Oko ovog
teškog pitanja naše današnjice, pa i naše sutrašnjice, polagano i spontano 
gradi se i
politièka i šira društvena saglasnost, bez koje bi delovanje bilo koje vlade 
bilo
teško, gotovo nemoguæe. Posebnu ulogu dobija Narodna skupština, koja je, kako u
parlamentarnoj demokratiji i treba da bude, postala mesto donošenja 
najkrupnijih,
strateških državnih odluka o ovom pitanju. Ona, takoðe, treba da zadrži i da 
pojaèa
svoju kontrolnu funkciju u ovako znaèajnoj stvari. Odluka da Skupština bude 
redovno
izveštavana o toku ovih politièkih razgovora i doneta je zato da bi ona 
blagovrmeno
mogla da reaguje u sluèaju moguæih veæih promena u ponašanju meðunarodnih 
èinilaca.

Ne postoji bolji naèin da se izgradi i sprovede jedna teška politika, kao što 
je ona u
vezi sa Kosmetom, nego što je uska saradnja svih državnih organa i svih 
društvenih
snaga pod okriljem najvišeg predstavnièkog organa države. To je ono što poštuju 
i
protivnici u me(Bðunarodnim okvirima, koji Kosovo i Metohiju posmatraju pod 
uticajem
inercije prošlosti, a ne u svetlosti novih realnosti u pokrajini i u Srbiji. I 
zato,
gradeæi našu unutrašnju demokratsku politiku i široku državnu i društvenu 
saglasnost
oko pitanja Kosova i Metohije, možemo realno oèekivati mnogo više pozitivnih 
odjeka u
meðunarodnoj zajednici, a to može odluèujuæe doprineti praviènom rešenju ovog 
teškog
pitanja.



Pored ostalog, poštovani narodni poslanici, trenutak je da se podsetimo i da se 
u samim
rukovodeæim principima Kontakt grupe za rešenje statusa Kosova istièe da 'neæe 
biti
prihvatljivo nijedno rešenje koje je jednostrano ili proizlazi iz upotrebe 
sile'. Pravi
je trenutak i da Martija Ahtisarija podsetimo na njegovu davnašnju izjavu, dok 
je još
bio predsednik Finske, da æe od razvoja demokratije zavisiti da li æe Kosovo 
ostati u
sastavu Srbije ili æe postati nezavisno. Srbija danas, po svakom merilu, jeste
demokratska država i to niko nigde ne dovodi u pitanje. Pošto nijedna slobodna i
demokratska država nikada ne bi mogla da prihvati da joj se nametnutim rešenjem 
otima
deo njene teritorije, i ova Skupština je svojom Rezolucijom sa punim pravom 
utvrdila da
„bi svako nametnuto rešenje buduæeg statusa Kosova i Metohije proglasila 
nelegitimnim,
protivpravnim i nevažeæim“.

Mi imamo poverenja u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija pre svega zato što ne 
tražimo
ništa drugo osim da za našu državu važe ona ista univerzalna naèela na koja se 
pozivaju
sve demokratske države u svetu. Ako bi se u našem sluèaju uèinio izuzetak, 
napravio bi
se prvo alibi a zatim i presedan kako da se nacionalne manjine širom sveta 
domognu
svojih država. Svetska zajednica mora znati, i zna, da evropski i svaki drugi 
standardi
i vrednosti nalažu da nacionalne manjine svoja prava, bilo pojedinaèna bilo 
kolektivna,
ostvaruju kroz razlièite stepene autonomija i sisteme manjinskih prava, a ne 
kroz
razbijanje postojeæih državnih celina.

Mi smo uvereni u ispravnost naèela kojima se rukovodi naša politika, kao što 
smo i
uvereni da, postupajuæi kako postupamo, istovremeno branimo i ona naèela i one
vrednosti na kojima poèiva savremeni meðunarodni poredak. Sporazumno i 
kompromisno
rešenje koje mi nudimo je evropsko rešenje u pravom smislu te reèi, jer poèiva 
na
evropskom iskustvu pronalaženja rešenja koja su saglasna i meðunarodnom pravu i
nastojanju da se obezbedi prava mera autonomije za nacionalne manjine. Suštinska
autonimija sa dovoljnim brojem samostalnih nadležnosti i institucionalnih 
mehanizama
Pokrajine da na valjan naèin upravlja privrednim i socijalnim životom, 
predstavlja
evropsku formulu za sporazumno, trajno i stabilno rešenje. Unutar suštinske 
autonomije
za Pokrajinu mora se tražiti i najbolji naèin uspostavljanja autonomije i za 
srpsku
zajednicu.

Verujem da smo jedinstveni i odluèni da branimo ova naèela naše politike, jer 
nas
jedino ona mogu dovesti do kompromisnog i istorijski praviènog rešenja. Vlada 
Srbije æe
sve korake koji se tièu daljih pregovora preduzimati, kao što i sada èini, 
jedino u
okvirima mandata koji joj je dala ova Skupština. Smatramo da interes države u 
ovom
trenutku nalaže da se sa pregovorima, u tim okvirima, nastavi.

I danas, ovde u Skupštini, mi ponovo utvrðujemo da je je Srbija za sporazum, za
pravedno rešenje, za poštovanje opštevažeæih naèela meðunarodnog prava i 
uvažavanje
univerzalnih vrednosti. Preuzimajuæi, svi zajedno, obavezu da od ovih naèela ne
odustajemo, u ruke dobijamo neoborive argumente zasnovane na pravu, pravdi i 
istini.
Uveren sam, poštovani narodni poslanici, da su naše jedinstvo i te vrednosti 
najja(Bèe
uporište koje Srbiji danas stoji na raspolaganju.“ 




                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/