Srpska vlada ne treba da trazi simpatije EU ili SAD
Vilijem Montgomeri Sjedinjene Drzave i Evropska unija su ujedinjene u ideji da se tokom ove godine ostvari ambiciozan set ciljeva koji se odnose na Srbiju i Crnu Goru. Prvi je cilj da se resi buduci status Kosova garantovanjem uslovne nezavisnosti. Drugi je da Srbija i Crna Gora ostanu zajedno kao ujedinjena drzava. Treci je da Ratko Mladic i Radovan Karadzic budu u Hagu. Stavise, SAD i EU se nadaju da ce ostvariti sve ciljeve, a da ce Srbija u isto vreme nastaviti da napreduje u svojoj demokratskoj i ekonomskoj tranziciji, ukljucujuci i pomirenje sa svim susedima. To je nemoguci zadatak. Cak i povrsna analiza otkriva realnost da je svaki od tri cilja slozen, kontroverzan i kao stvoren da pokrene najgore nacionalisticke tendencije. Uspesna realizacija jednog od njih bila bi izvanredno ostvarenje i mogla bi se jedino dostici kombinacijom sargarepa, umesnog pritiska i podstreka, primenjenih na dobro koordiniran nacin. Pozabaviti se istovremeno svim trima ciljevima nije samo tesko ostvarljivo vec je i kontraproduktivno. Koraci preduzeti radi ostvarivanja bilo kojeg od ciljeva otezavaju resavanje ostalih. Nedavna odluka Saveta ministara EU da suspenduje pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju (SSA) pocetkom aprila, ukoliko se Ratko Mladic ne nade u Hagu, otkriva pukotine u ovoj velikoj strategiji. Pre svega, kad je rec o svim teskim pregovorima koje Srbija mora da preduzme, postoji u svim slucajevima potpuno ista nebulozna nagrada: potencijalno clanstvo u Evropskoj uniji, u nekoj buducnosti, nepoznatog i nespecifikovanog datuma. Sve sto se zna jeste da to nece biti nista pre nego sto bi se dogodilo pod najboljim okolnostima. Da je datum odreden za godinu ili dve, na primer, to bi moglo da obezbedi podsticaje neophodne da se ohrabre srpski politicari da preduzmu teske korake. Ali , kako stvari stoje, jedino sto sadasnja srpska vlada zna zasigurno jeste da ce otici s vlasti znatno pre nego sto Srbija dobije bilo koju nagradu. Tako ce vlada primiti glavne udarce javnih reperkusija zbog srpskih neuspeha u ovoj godini, a nista nece dobiti zauzvrat kao kontratezu. Stavise, takav podsticaj mogao bi se uporediti sa pistoljem u kojem je samo jedan metak. Sta cete uraditi kad ga ispalite? Drukcije receno, ako Ratko Mladic ne bude isporucen Hagu do kraja marta i pregovori budu suspendovani, koji podsticaji stoje na raspolaganju srpskim politicarima da preduzmu teske odluke povodom Kosova? Koliko puta mozete nesto da obecate ili da to uskratite pre nego sto izgubi svaku vrednost? Koliko puta i povodom koliko pitanja ce birokrate EU izreci istu vrstu pretnji da ce suspendovati integraciju, ako Srbija ne preduzme neophodne korake? Ipak, nisam uopste uveren da bi bilo koji podsticaj mogao na kraju da navede bilo kog srpskog politicara da prihvati nezavisnost Kosova. Bas kao sto nisam uveren da ce srpska vlada biti u stanju da preda Ratka Mladica krajem ovog meseca. Zapadni politicki lideri se ponasaju kao da ce prave sargarepe biti dovoljne da donesu pozitivne srpske stavove prema tim pitanjima. Nisam uopste uveren da su u pravu. Realnost je takva da je EU sama sebe gurnula u klopku kad je izrekla takve pretnje. Ako srpska vlada zaista nije u stanju (ili nije voljna) da isporuci Mladica, onda ce EU u bilo kom slucaju morati da sprovede svoje pretnje. Kad to jednom bude uradeno, nema lakog povratka nazad. To ce ozbiljno dovesti u pitanje izglede za uspeh kad je rec o druga dva cilja. Glavni dobitnici pri takvim akcijama bice bez sumnje snage koje se zalazu za nezavisnost Crne Gore. Koji bi bolji poklon mogle da dobiju upravo u jeku predreferendumske kampanje, nego da se pregovori o SSA sa Evropskom unijom prekinu zbog nedovoljne saradnje Srbije povodom ratnih zlocinaca? Tema kampanje bi mogla da bude: "Ne zelimo da nas Srbija zadrzava". Prema svim ocenama, rezultat referenduma bice veoma tesan i ako uspe, onda ce to verovatno biti upravo zbog tog koraka koji je preduzela EU. To je razljutilo pojedince poput premijera Kostunice da javno iznese svoju zelju da Srbija i Crna Gora ostanu zajedno. Dugo sam razbijao glavu zasto su EU i Sjedinjene Drzave usvojile takvu nefunkcionalnu, kontraproduktivnu "strategiju" za Srbiju i Crnu Goru. Mislim da postoje tri osnovna odgovora. Prvi odgovor jeste da je takva "politika" u stvari amalgam tri razlicita pitanja, a svako od njih je jedinstveno i okuplja potpuno razlicite grupe entuzijasta. Postoji veoma uticajna, iako ne velika grupa pojedinaca za koje je pitanje ratnih zlocina najvaznije pitanje na Balkanu. To su oni pojedinci koji su, na primer, uslovljavali americku pomoc Srbiji u proteklih sest godina napretkom u resavanju pitanja ratnih zlocina. Oni su ti koji su sprecili Bosnu i Srbiju i Crnu Goru da se pridruze programu Partnerstvo za mir, dok Mladic i Karadzic ne budu u Hagu. (Cak i ako su takve zemlje poput Belorusije clanice vec deset godina). Postoji druga grupa koja se koncentrisala da ostvari nezavisnost Kosova, sto je moguce pre. I konacno, tu su Havijer Solana i mala grupa simpatizera koji su zainteresovani da ocuvaju Beogradski sporazum, isposlovan u pregovorima i u koji su investirali mnogo do svog licnog prestiza. Drukcije receno, razlicite interesne grupe uspele su da nametnu svoja partikularna pitanju kao neposredne politicke ciljeve EU i Sjedinjenih Drzava. Drugo, Sjedinjene Drzave su odlucne da odu sa Balkana sto je pre moguce i identifikovale su hapsenje Mladica i Karadzica i "resenje" problema Kosova kao preduslov za to. Kao rezultat toga Sjedinjene Drzave vrse nesvakidasnji pritisak na Evropljane da potvrde taj raspored. Konacno i sto je mozda jos vaznije, realnost koju bi srpski politicari morali u potpunosti da shvate jeste upozorenje da ce krajnji rezultat insistiranja na resavanju sva tri pitanja (u stvari guranje upravo nezavisnosti Kosova) biti povecanje nacionalizma i nestabilnosti u Srbiji sto niko ne cuje, a bice i dalje tako. Da parafraziram cuvenu recenicu Klerka Gebla upucenu Skarlet O' Hari u filmu "Prohujalo sa vihorom": "Iskreno, moja draga, ne dajemo ni pet para". Bas kao sto srpski politicari zbog sopstvenih razloga potpuno ignorisu otvorena upozorenja EU i Sjedinjenih Drzava o konacnom ishodu na Kosovu, tako i zapadni lideri ignorisu stalna upozorenja srpske vlade i drugih da akcije koje se preduzimaju jos vise povecavaju podrsku Srpskoj radikalnoj stranci, i da bi krajnji rezultat mogao biti pad sadasnje vlade i dolazak radikala na vlast. Na Zapadu je na snazi hladna racunica da to vise nije mnogo vazno. Zapadni lideri smatraju da je daleko vaznije da se resi pitanje Kosova, Mladica i Karadzica, nego da se koncentrisu na unutrasnju politicku situaciju u Srbiji. Osnovni stav jeste da je jedina steta koju radikali mogu da nanesu to da sprece ekonomsku i politicku integraciju u Evropsku uniju. Prosli su dani kad je Srbija bila znacajna vojna i politicka pretnja svojim susedima. Sada izgleda da je jedino pretnja samoj sebi. Zaista sam uveren da je medunarodna zajednica donela odluku da ako Srbi zele da se izoluju i zaostanu za ostatkom Evrope, onda ce sami Srbi biti jedini koji ce biti pogodeni. Zato, srpska vlada ne treba da trazi simpatije EU ili Sjedinjenih Drzava u teskim vremenima koja stoje pred njom. Ti dani su okoncani pre nekoliko godina. http://www.danas.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
