ДРУГИ ПИШУ: ,,ПРАВДА” – МОСКВА
Косово – изобиље или пустош Процењено је да косовске резерве угља, природног гаса и метала вреде укупно 500 милијарди долара Марти Ахтисари је недавно најавио да ће Косово добити независност. Посматрачи сматрају да је Србија прихватила губитак власти и да се сада бави решавањем проблема српске мањине на независном Косову. Они, такође, покушавају да одрже везе са покрајином коју сматрају „духовним средиштем” своје нације. Срби су донели хришћанство на Косово и тамо се сада налази више од 2000 православних цркава и манастира. Међутим, економске последице нису ништа мање важне: каква богатства и имовину Косово поседује? Да ли је вредно борити се око тога? Направљене су различите процене. Косово се карактерише као најбогатији регион Србије, али и као осиромашена и депресивна покрајина. На први поглед постаје јасно да ти ставови нису неосновани. Тема косовских „магичних богатстава” је први пут покренута пре десет година када су косовски Албанци одлучили да се отцепе од Југославије. Тада је објављен податак о природним богатствима која Косово поседује: огромне количине хрома (20 одсто од укупне количине хрома у свету), никла, цинка, магнезијума, бакра, живе, сребра, злата, бизмута и других ретких метала. Процењено је да косовске резерве угља, природног гаса и метала вреде укупно 500 милијарди долара. Зато Срби не желе да изгубе Косово и сањају о експлоатацији богатстава ове „урође! не албанске” земље. Причањем прича о природним богатствима Косова, Албанци желе да привуку међународно интересовање. Они се налазе надомак остваривања тог циља пошто је управо у току њихов процес одвајања од Србије. Парадоксално је то што је Београд сада почео да подржава разговоре о природним ресурсима Косова зато што је то у његовом политичком интересу. Србија је 1999. године тврдила да је прави разлог агресије НАТО жеља Запада да дође у посед косовских природних богатстава. Сада се та идеја поново појавила и Срби кажу да Запад жели да се Србија одрекне својих ресурса како би после била приморана да их купује у иностранству. Да ли на Косову стварно има нечег вредног? Прво, на Косову практично и нема хрома – више од 90 одсто укупних светских резерви овог метала се налази у Јужној Африци, Казахстану и Зимбабвеу. Највеће резерве хрома на Балкану су у Албанији и оне износе 0,19 одсто укупне количине хрома у свету. У Србији је тај проценат још мањи. Наравно, и на Косову има хрома, али он се вади већ више од сто година, тако да су резерве скоро испражњене. Исто важи за никл и магнезијум. Постоје залихе угља, олова и цинка, као и мале количине кадмијума, бакра, сребра и злата! . Међутим, њихов квалитет је лош. Рудник Трепча, који постоји више од 70 година, протеклих година је смањио производњу због недостатка сировина. Угља има само за једну електрану. С друге стране, српски стручњаци истичу да природна богатства још нису потрошена. Према њиховим проценама, потенцијални ресурси у региону нису ни издалека истрошени. Они су сигурни да још има великих наслага угља, олова, цинка, хрома, злата, сребра и никла. Према српским проценама, има 70–100 милиона тона олова и 7–12 милијарди тона угља, али због политичке нестабилности косовске аутономије не могу да истражују и ваде природне ресурсе. На Косову су се највећи истраживачки радови обављали пре неколико деценија. Шездесетих година тражена је нафта и пронађена је у три од четири бушотине. Међутим, сва та документација се негде изгубила. Зато је количина косовских природних ресурса и даље мистерија. http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
