СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ ПРОНАЂЕН МРТАВ У ЋЕЛИЈИ ХАШКОГ ТРИБУНАЛА.
Опрост и покој души Слободану Милошевићу који је, иако је грешио, у Хагу концентрационом логору за Србе, показао како се за истину и Србију бори, а пакао злочинцима и окупаторима! Трибунал у Хагу потврдио је данас да је умро бивши југословенски и српски председник Слободан Милошевић Према саопштењу Хашког трибунала, Милошевић[65] је умро у својој ћелији у затвору у Шевеннингену. Милошевић се више пута жалио на здравствене проблеме у судници Хашког трибунала, а судско веће одбило је 24. фебруара да га привремено пусти у Москву на лечење. Он је 22. фебруара обавестио председавајућег судију Патрика Робинсона да не може да настави испитивање сведока, јер се не осећа добро. Милошевић је пред Хашким трибуналом оптужен за злочине против човечности у Хрватској и на Косову и за геноцид у БиХ. БИОГРАФИЈА СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА Биши југословенски председник Слободан Милосевиц рођен је 20. августа 1941. године у Пожаревцу, где је заврсио основну сколу и гимназију, а Правни факултет у Београду 1964. Био је цлан Савеза комуниста Југославије [СКЈ] од 15. јануара 1959. године. Радио је у Универзитетском комитету СК Београда од 1963. до 1966. године као секретар за идеолошко-политички рад и председник Идеолошке комисије, потом је три године обављао послове саветника председника Скупштине града Београда за привредна питања, а касније као руководилац Службе за информациони систем града Београда. Од 1969. до 1973. је био заменик генералног директора у 'Техногасу', а затим пет година генерални директор. Након тога постаје председник Удружене Београдске банке и ову функцију обавља до краја 1983. године. До избора на место председника ГК ОСК Београда, априла 1984. године, био је на сталном раду у Председништву ЦК СКС. У мају 1986. изабран је за председника Председништва ЦК СК Србије, а након годину дана за председника Председниства СР Србије. Председник је Социјалистичке партије Србије [СПС] од њеног оснивања у јулу 1990. Та партија је настала уједињењем Савеза комуниста Србије и Социјалистицког савеза радног народа Србије [ШРНС]. На првим висестраначким председничким изборима у Србији, децембра 1990. године, као кандидат СПС добио је 3.285.799 гласова [65,34 одсто] и постао први председник Републике Србије. На наредним изборима, 20. децембра 1992, након распада бивше Југославије, поново је изабран на ту дузност када је освојио 2.515.047 гласова [53,24 одсто]. За председника СР Југославије изабран је 25. јула 1997. године и на тој функцији остао до 5. октобра 2000. када је под притиском јавности признао пораз на председничким изборима одржаним 24. септембра те године. На тим изборима Милошевић је добио 1.826.799, односно 37,15 одсто гласова бирача. За председника СРЈ тада је изабран кандидат Демократске опозиције Србије [ДОС], лидер Демократске странке Србије [ДСС] Војислав Коштуница, са 2.470.304, односно 50,24 одсто гласова бирача. Међународни суд у Хагу је 27. маја 1999, у време агресије НАТО-а на СРЈ, оптужио Милосевића и још четворицу највиших функционера СРЈ и Србије за злочине против човечности почињене на Косову. Оптужница је проширена и за одговорност Милошевића за злочине почињене и у Хрватској и БиХ. Милошевић и његова породица налазе се на списку личности којима је забрањен улазак у земље Европске уније. Аутор је књиге 'Године расплета', која је преведена на неколико станих језика. Резервни је капетан ЈНА. Носилац је Ордена рада са сребрним венцем и Ордена рада са црвеном заставом. Током 1994. године добио је још три ордена: Орден Републике Српске са огрлицом Медаљу Риге од Фере и Орден српског ратника Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова до 1918. Од 1988. добио је велики број плакета, значака и осталих награда. Говори енглески језик. Милошевић је иза себе оставио супругу Мирјану, ћерку Марију и сина Марка http://snp-miletic.org.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=514 Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
