U ZNAK SECANJA NA ZORANA DINDICA
Na danasnji dan, 12. marta 2003. godine, ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Dindic. U Aleji velikana na grobu pokojnog premijera i svog velikog prijatelja predsednik Srbije Boris Tadic polozio je zutu ruzu i upalio svecu. Supruga Ruzica i sin Luka polozili su cvece i zapalili svece na Dindicevom grobu. Predsednik Vlade Srbije Vojislav Kostunica i clanovi njegovog kabineta odali su pocast ubijenom premijeru Zoranu Dindicu ispred zgrade Vlade. Kostunica je polozio venac na spomen plocu koja se nalazi na mestu gde je Dindic ubijen. Clanovi Vlade koje je predvodio Dindic, kao i clanovi Vlade njegovog naslednika Zorana Zivkovica na platou ispred zgrade vlade u Nemanjinoj ulici odali su pocast ubijenom premijeru i tom povodom polozili venac ispod spomen ploce. Svecana akademija povodom trogodisnjice ubistva bivseg premijera Srbije Zorana Dindica odrzana je veceras u Beogradu u prisustvu clanova porodice, saradnika, clanova Demokratske stranke [DS], i Dindicevih postovalaca. Na akademiji pod nazivom 'Videcemo se u buducnosti' u Sava centru prikazan je kratki dokumentarni film o Dindicevom politickom radu, a posetioci su dobili primerak magazina 'Status' posvecenog ubijenom premijeru i DVD sa snimkom njegovog poslednjeg medijskog nastupa pred ubistvo. Glumci Svetozar Cvetkovic, Anita Mancic, Gordan Kicic i Aleksandra Jankovic citali su delove Dindicevih politickih govora. Svecanoj akademiji su, osim clanova porodice Dindic, prisustvovali i predsednik Srbije i lider DS Boris Tadic, clanovi Dindjiceve vlade i predstavnici diplomatskog kora. Od predstavnika vladajuce koalicije u Srbiji akademiji su prisustvovali potpredsednik vlade Miroljub Labus, ministri Mladan Dinkic, Tomica Milosavljevic, Ivana Dulic-Markovic, sef SCG diplomatije Vuk Draskovic, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelasic i drugi. Biografija Zorana Dindica Zoran Dindic je roden 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Samcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine. U periodu od 1977. do 199O. godine boravio je u Nemackoj na vise univerziteta i instituta drustvenih nauka - Konstanc, Bon, Frankfurt. Doktorirao je 1979. godine na Univerzitetu u Konstancu gde je radio kao asistent. Jedan je od osnivaca Demokratske stranke u kojoj je u septembru 1990. izabran za predsednika Izvrsnog odbora, a u januaru 1994. za predsednika te stranke. Na celu stranke bio je do ubistva 12. marta 2003. godine. Bio je visi naucni saradnik u Centru za filozofiju i drustvenu teoriju u Beogradu, poslanik u sva tri visestranacka saziva Narodne skupstine Republike Srbije i Vecu republika Skupstine SRJ. Bio je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bio je prvi nekomunisticki gradonacelnik Beograda izabran 21. februara 1997. ispred koalicije 'Zajedno' koja je na lokalnim izborima 1996. odnela pobedu u vise gradova u Srbiji. Sa funkcije gradonacelnika smenjen je 30. septembra 1997. na zahtev odbornika koalicionog partnera Srpskog pokreta obnove i uz glasove radikala i socijalista. U sudskom sporu sa predsednikom Vlade Republike Srbije Mirkom Marjanovicem, 9. jula 1998. osuden je na 7 meseci zatvoa, uslovno na tri godine. U junu 2000. Dindic je preuzeo funkciju koordinatora u SZP, a potom postao i sef centralnog izbornog staba i koordinator promotivne kampanje DOS-a za izbore koji su odrzani 24. septembra 2000. Na tim izborima Dindic je izabran za poslanika u Vecu republika Skupstine SRJ. Za premijera Vlade Srbije izabran je 25. januara 2001. nakon pobede DOS-a na republickim parlamentarnim izborima u decembru 2000. Dindic je napisao knjige 'Subjektivnost i nasilje', 'Jesen dijalektike', 'Jugoslavija kao nedovrsena drzava'. Bio je glavni i odgovorni urednik casopisa 'Theoria', glasila Filozofskog drustva Srbije. Americki nedeljnik 'Tajm' u septembru 1999. godine uvrstio je Dindica medu 14 vodecih evropskih politicara treceg milenijuma. Dobitnik je ugledne nemacke nagrade 'Bambi' za 2000. u oblasti politike. Dobitnik je nagrade Fondacije 'Polak' u 2002. godini za doprinos razvoju demokratije u Srbiji. Nagrada se dodeljuje svake godine za doprinos sprovodenju demokratskih i ekonomskih reformi u Centralnoj i Istocnoj Evropi. Nagrada mu je urucena u Pragu u avgustu 2002. Posthumno ga je nagradila Fondacija za medunarodno razumevanje i ljudska prava Univerziteta 'Fridrih Siler' u Jeni, 2004. godine. Na drugu godisnjicu smrti, 12. marta 2005. predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marovic posthumno je odlikovao Zorana Dindica Ordenom Nemanje prvog stepena. Govorio je nemacki i engleski jezik. Iza sebe je ostavio suprugu Ruzicu, kcerku Jovanu i sina Luku. Dindic je ubijen ispred sedista vlade u Beogradu 12. marta 2003, a za njegovo ubistvo optuzeni su bivsi komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek i pripadnici zemunskog kriminalnog klana. Optuznica, protiv 44 osobe koje se terete za njegovo ubistvo, podignuta je 21. avgusta 2003. godine. Sudenje je u toku. http://www.rts.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
