Milošević nije stigao da ispita aktere NATO agresije
Klinton izbegao svedočenje
Nijedna javno objavljena smrtna presuda jednog suda nije tako brzo izvršena kao presuda Haškog tribunala od 24. februara kojom se Slobodanu Miloševiću zabranjuje odlazak u ruski institut "Bakuljev" na lečenje i sigurno spasavanje života. Slobodan Milošević, nekoliko puta gotovo plebiscitarno izabrani predsednik Srbije i SR Jugoslavije, jeste i poslednji predsednik Srbije koji je na vlasti bio po volji i meri svog naroda a ne političara koji vode neke druge narode i države, kao što se to poslednjih šest godina dešava u Srbiji.
Uveren u svoju istinu
Ubistvo Miloševića je, ma koliko to bolno zvučalo, zareta u nizu smrti i ružnih događaja koje su mentori Tribunala u Hagu već odavno isplanirali kao paralelne procese tokom akcije odvajanja Crne Gore, otimanja Kosmeta, uništavanja Srpske. Simo Drljača, Kovačević, Dokmanović, Talić, Đukić, Sredoje Lukić, sveštenička porodica sa Pala, porodica Abazovič (Radmila Abazović majka petoro dece od kojih jedno i postalo zauvek invalid), Babić i još mnogi nepobrojani žrtve su samog Haga ali i njegovih legija plaćenih ubica na ovim prostorima. Milošević je njihova najznačajnija ali ne i poslednja žrtva.
Pokojni utamničeni predsednik je dva dana pred smrt obznanio Zdenku Tomanoviću da zna da ga u Hagu truju i kako ga truju. Zbog jedne druge, tajne presude haškog monstrum suda, jer je kod njih sve bilo tajno od optužnica do presuda a kojom je Slobodan Milošević unapred već bio osuđen na smrt, nijedan ratni zarobljenik visokog ranga u istoriji nije tako dugo i lagano ubijan i mučen kao što je bio Slobodan Milošević. Nijedan ratni zarobljenik u istoriji nije tako žestoko, principijelno i do kraja, do poslednjih momenata svog života, na razne načine pružao otpor neprijateljima svog naroda. Nažalost, mnogo je i onih iz srpskog naroda kojima je postalo jasno kakvog su čoveka imali za predsednika tek nakon njegovog sramnog i veleizdajničkog kidnapovanja.
I mrtvog ga se plaše i u Evropi i preko Atlantika. Plaše se miliona ljudi na sahrani u Srbiji, plaše se svih njegovih dela i reči koje su srpskom narodu, i pored do sada nezapamćenog nacionalnog ispiranja mozgova u proteklih 16 godina, ostale urezane u pamćenje i srca. Plaše ga se i ne predaju odmah njegovo telo porodici, da se u Moskvi ne bi uradila obdukcija koja bi otkrila tragove delovanja tih modernih Bordžija i Kaligula koji su prstenje sa otrovom zamenili tabletama "protiv iscrpljenosti" lekara opšte prakse u tom, pored još uvek postojećih šiptarskih na Kosmetu, najvećem evropskom koncentracionom logoru za Srbe u 21. veku.
Politički testament
Miloševićevo ubistvo se desilo baš kada je taj kvazi sud bio u ogromnoj neprilici jer je morao da u sudnicu dovede zločince Klintona i Veslija Klarka i izvrgne ih sigurnoj političkoj javnoj sramoti nakon Miloševićevovog, pripremljenog javnog unakrsnog ispitivanja. Posle Miloševićevog odlaska, svi se pitaju gde će otići Srbija, gde je vode ovi što je sada vode, a gde bi bila da je na njenom čelu ostao Slobodan Milošević.
Do kakvih god odgovora da dođu, ostaje za istoriju da je moderni i mondijalistički i globalistički Zapad ubio Slobodana Miloševića, branitelja srpskog naroda i države, a u životu i sa raznim privilegijama ostavio krvnike Čekua, Haradinaja, Tačija, Ljimaja, Muslijua, Ejupa Ganića, Rasima Delića i mnoge druge ubice Srba, "zaostalog i nedemokratskog" naroda. Udruženi zločinački poduhvat i genocid su omiljeni izrazi onih koji su ubili Slobodana Miloševića da bi konačno ubili i Srbiju, čijeg naroda više nema na prostorima za koja je optužen da je na njima sprovodio "etničko čišćenje, genocid, masakre..."
Zbog svih ubistava koja su se desila u režiji ilegalnog haškog Tribunala, jednog dana će krivično morati da odgovaraju i njegovi tvorci i finansijeri, generalni sekretar OUN, sve stalne članice Saveta bezbednosti i holandska vlada na čijoj teritoriji se ovo mučilište i stratište nalazilo.
Slobodan Milošević je za svoga života ipak ostavio zajedničku Srbiju i Crnu Goru sa Kosmetom u svom sastavu po Rezoluciji 1244. Slobodan Milošević je uveo višestranački sistem i slobodne i različite medije. U ovoj današnjoj "slobodnoj" demokraturi zamera nam se i što ga javno žalimo. I žalićemo ga za vjek i vjekova jer imamo za čim žaliti a njegove "tzv" žrtve neka žale oni koji su ih svojom antisrpskom politikom zaista u patnje i smrt oterali. To nije uradio Slobodan Milošević sa kojim se završio samo jedan veliki i važan deo herojske odbrane našeg naroda i države ali se nije i zaustavio. To je i njegov politički testament oličen u rečima " DO POBEDE!"
