ИСКУШЕЊА СЦГ ДИПЛОМАТИЈЕ
Играње амбасадорима Др Љиљана Марковић, несуђени амбасадор СЦГ у Јапану, повукла је своју кандидатуру након што је у јавности прозвана као „Карићев кадар” Свака држава се труди да одбрану својих интереса у свету повери људима чији су људски и професионални квалитети изван сваке сумње, и жели да је пред другима представљају личности које ће својим наступом подићи њен углед и утицај. За амбасадоре, зато, предлаже особе које уживају поверење и домаће јавности, и земље у коју тог амбасадора упућују. У Србији и Црној Гори, међутим, последњих година такорећи свако име које се нађе на списку потенцијалних амбасадора постаје предмет партијско-медијских препуцавања. Неки су неподобни зато што представљају „стари кадар” из времена бившег режима или имају незгодан „политички пртљаг”, други зато што нису дипломате од каријере, трећима се приговара да су експоненти ове или оне политичке струје, и да ће пристрасно обављати свој посао, а има и оних за које се тврди да не говоре добро ниједан страни језик, и да не познају ни најосновније ст�! �ари о земљи у коју би требало да оду. Није спорно да домаћа јавност треба да зна какви ће је људи заступати у иностранству, и да добије могућност да искаже своје мишљење о њима, али се ретко где у свету, чак и у највећим демократијама, то чини на овакав начин као у СЦГ. – Неспојиво је са међународном дипломатском праксом да дође до отвореног „лицитирања” именима и медијских прозивки људи о чијем се постављењу тек разматра. Велика је брука за једну земљу да уопште размишља о избору амбасадора који није у сваком погледу беспрекорна личност, али је једнако непријатно и кад се о кандидатима нашироко и надугачко распреда у медијима, често уз навођење непроверених тврдњи. Наша је дипломатија мала, и баш зато би морала да буде за пример – каже др Душан Батаковић, бивши амбасадор СЦГ у Грчкој, директор Балк! анолошког института САНУ и саветник председника Србије Бориса Тадића. Најновији је случај др Љиљане Марковић, ванредног професора Филолошког факултета у Београду (где је један од оснивача Групе за јапански језик и књижевност на Катедри за оријенталистику, која постоји три деценије) и декана Факултета за менаџмент Универзитета „Браћа Карић”. Ова њена потоња функција, као и чињеница да припада странци Нова Србија, биле су повод да неки овдашњи медији поставе питање њене подобности да буде изабрана за амбасадора СЦГ у Јапану, после чега је уследио и званичан захтев Одбора за финансије Владе Србије премиј�! �ру Војиславу Коштуници да заустави избор др Марковић за амбасадора. Јавности је нарочито засметало што је др Љиљану Марковић предложио лидер Нове Србије Велимир Илић, министар за капитална улагања у Влади Србије, и то наводно на препоруку Карића (Илић је то демантовао). – Предлог да будем именована за амбасадора у Јапану изазвао је толико острашћену реакцију у јавности, и такав медијски (и не само медијски) притисак, да сам одлучила да се повучем. Замолила сам председника СЦГ Светозара Маровића, који ме је и предложио за амбасадора, и министра спољних послова Вука Драшковића, који се са предлогом сложио, да ме више не разматрају као могућег кандидата за ту функцију – каже за „Политику” др Љиљана Марковић. – Нисам била спремна на ову врсту сатанизације, крајње непримерену уобичајеној пракси за именовање дипломатских представника и овде и у свету. Искрено верујем да овакве кампање не доприносе демократичности поступка, али наносе велику штету угледу земље и њене дипломатске службе. Шта мислите, како би требало да реагује званични Јапан кад би од њега био затражен агреман за амбасадора о којем је толико тога ружног, и нетачног, речено у медијима? Ја нисам страначки предлог, мене је на ову функцију предложило моје стручно знање и 30 година р! ада на зближавању наше земље и Јапана. Нисам „Карићев кадар”, односно, могло би се рећи да сам то у оној мери, у којој је декан неког државног универзитета „Коштуничин кадар”: декан је почасна, а не политичка функција – каже др Марковић. Она каже да је, поред Филолошког факултета, прихватила да предаје и на неколико других (приватних) универзитета у земљи делимично из финансијских разлога, а делом зато што жели да што боље искористи своје образовање. – Ја сам на Универзитету у Кембриџу дипломирала економске науке 1974, а наредне године јапанологију. Магистрирала сам 1978. године, а докторирала 1984. године на престижном јапанском универзитету Чуо, са тезом о развоју малих и средњих предузећа. Управо то је она додирна тачка између СЦГ и Јапана: сматрам да има много тога што можемо да научимо на искуствима модернизације и економског развоја те земље – објашњава др Марковић. На наше питање да ли је неко од званичника Србије и СЦГ тражио од ње да се одрекне кандидатуре за амбасадора, др Марков! ић тврди да те врсте притисака није било. http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
