“Pobeda dzihada na Kosovu bio bi lokalni trijumf koji bi poveo Muslimane ka
daljim pobedama. Podseticu vas da smo mi u svojoj zemlji iskusili pet vekova
serijatskog zakona, i niko ne zna ni broj ni imena svih mucenika postradalih
za to vreme. Mi ne bismo zeleli da opet dozivimo tu nocnu moru, ali smo
spremni da je pretrpimo ako nam je sudjeno. Moja molba. je upucena vama,
gradjanima Amerike: nemojte dozvoliti da Vasa zemlja ubrza dolazak tog dana
za hriscanski narod na Kosovu”.
Usamljena borba jednog episkopa
Kada razni mocnici Balkana dolaze u Vasington, moze se tacno reci koje su
nacionalnosti sudeci po nacinu na koji su ovde primljeni. Albanski
teroristi, kao sto je Hasim Taci, vodja UCK, prolaze vrlo dobro. Njih prima
americko Ministarstvo spoljnih poslova mada ih je samo pre jedne decenije
smatralo prokaћenim . Imaju potpun pristup najglavnijim medijima i naucnim
ustanovama koje se finansiraju iz drustvenih sredstava [publicly-funded
think-thanks] preko kojih vrse propagandu za nezavisnost svoje monoetnicke
drzavice.
Kada Episkop rasko-prizrenski g. Artemije, duhovni otac kosovskih ugrozenih
Srba dolazi u Vasington, on dolazi “o svome ruhu i kruhu”, odseda kod
prijatelja, u malom gradu drzave Merilend, koji ga voze stotinama milja
svojim kolima na sastanke u Cikagu, Pitsburgu i Klivlendu . Ali ga i u
Vasingtonu primaju mnogi, koji ga slusaju uctivo stalno ponavljajuci prazne
fraze, od kojih bi vec trebalo da ih je sramota (“mi zelimo demokratsko,
multi-etnicko Kosovo gde bi sve nacionalnosti mogle da zive u miru i
bezbednosti”, und so weiter, und so weiter).
Razlog ovoj razlici u prijemu je prost. Vladika Artemije nema para, jer se
ne bavi prodajom droga, on nema oruzanih bandi pod svojom komandom, on
govori istinu. Upozorava da “Pripremanjem nezavisnosti za Kosovo i nesvesno
se stvara baza ratobornog dzihada i terora u srcu Evrope, koji ce ugroziti
demokratske vrednosti Evrope, pa i same Amerike”. To nije nesto sto americka
vlada i njeni saveznici zele da cuju.
Vladika Artemije se ne predaje, cak i kad sve izgleda beznadezno. Za
njegovim majusnim rastom krije se borac koji nije navikao na poraz.
Poslednjih godina Milosevicevog rezima, Artemije je bio optuzen za “izdaju”
i nije imao pristupa medijima koji su bili pod rezimskom kontrolom, zbog
otpora koji je pruzao nasilju i zbog osude svakog zlocina ma koje
nacionalnosti bio krivac. Medjutim, ovim nije napravio sebi prijatelje ni na
jednoj ni na drugoj strani rascepa koji postoji po kosovskom pitanju. Kada
je UCK zavladao pokrajinom pod okupacijom NATO-a juna 1999. i poceo da
masovno minira srpske crkve i manastire, i njegov je zivot postao ugrozen.
Od tog casa on postaje politicka licnost, mada politika za njega “nikad nije
bila ambicija vec samo nuzda”, u borbi da spase sta se moze spasti od
srpskog naroda i srpskih zemalja.
Vladika Artemije savrseno vlada retorikom, ali u ovom trenutku njegov ton je
mracan. Boji se da “konacni pregovori u Becu mogu dovesti do stvaranja jos
jedne muslimanske drzave u Evropi”. Od 11. septembra, kaze Vladika, “SAD su
se angazovale u globalnoj borbi protiv dzihadskog terorizma, koji preti ne
samo Americi nego i ljudima svih vera i nacija. Zato je nama, koji zivimo u
srpskoj provinciji Kosovo i Metohija, tesko da razumemo zasto mnogi uticajni
glasovi u Vasingtonu podrzavaju pravac razresenja koji bi predao teroristima
u ruke znacajnu pobedu u Evropi”.
Medjutim ta je “politika” vec skoro sasvim cvrsto utvrdjena, mada americka
vlada jos nije javno zauzela zvanican stav o konacnim rezultatima pregovora.
Mnogi senatori i kongresmeni, mnogi predstavnici i administracije i
nevladinih organizacija misle da je nezavisnost jedino moguce “demokratsko”
resenje u skladu sa zahtevima muslimanskih kosovskih Albanaca , koji daleko
premasuju, po broju stanovnika, hriscanske SRbe u provinciji. Vladika
upozorava da ce nezavisnost Kosova nagraditi Albance za etnicko ciscenje
ne-Albanaca sa Kosova. “Proteklih godina medjunarodne kontrole, nasilje koje
je bilo usmereno protiv nas, smanjivalo se samo u meri u kojoj su se
smanjivale moguce mete – tj. sa smanjivanjem broja hriscanskih Srba koji su
preostali da budu meta napada ili kidnapovanja, odnosno sa smanjivanjem
broja crkava i manastira koje bi mogle da budu unistene, od strane
pocinilaca koji nikada nisu bili privedeni pravdi”.
„Dosli smo u Ameriku jos jednom, da posvedocimo o agoniji koja je zadesila
hriscanski narod Kosova i Metohije, i da upozorimo na put koji moramo da
predemo. Otkidanje Kosova i Metohije od demokratske Srbije, prakticno bi
znacilo osudu na istrebljenje Naseg naroda iz provincije - najveceg deo Nase
Eparhije - koji nastavlja da se suocava sa neprekidnim nasiljem dћihadskih
teroristickih i kriminalnih elemenata, koji dominiraju albanskim
muslimanskim vodstvom. Cak i danas, dok medunarodna zajednica drћi formalnu
kontrolu, Kosovo i Metohija postalo je crna rupa korupcije i organizovanog
kriminala, ukljucujuci sverc drogom, oruћjem i robljem. Te stvari desavaju
se pred nosem NATO vojnika, koji se boje da se direktno suprotstave tim
kriminalcima“.
I zaista, ukazuje Vladika sa gorkim osmehom, sporadicni izlivi nasilja
navode se kao opravdanje za nezavisnost, da bi se umirile muslimanske
frustracije, koje se ispoljavaju u formi intifade koja tece, kao da bi mogla
bilo gde doneti mir. On se potpuno slaze da je stanje pre 1999. godine,
znaci pre pocetka medjunarodne uprave, bilo daleko od zadovoljavajuceg.
„Medutim, sada nagraditi nasilnike drћavnom vlascu, nije resenje za problem
koji je nastao mnogo godina ranije. Nasilno odvajanje Kosova i Metohije od
demokratske Srbije, suprotno svim prihvacenim legalnim principima, ne moћe
da resi odsustvo vladavine prava i elementarnih standarda ljudskih sloboda“.
Ostvarivo resenje za Kosovo, po Vladici Artemiju, mora da podje od
cinjenice da je Kosovo deo suverene Srbije. Mora se naci resenje koje ce
obezbediti ljudsko dostojanstvo i postovanje za sve zitelje Kosova.
Izvodljivi i uravnotezeni planovi su vec predlozeni, kaze Vladika, i oni
mogu stvoriti bezbednost i punu lokalnu autonomiju za sve zitelje u
saglasnosti s prihvacenim standardima. (“Pitanje statusa je pitanje zakona,
ne politike”). Kosovski Albanci se sluze svim mogucim sredstvima da ubede
svet da je nezavisnost Kosova carobni stapic kojim ce se resiti svi kosovski
problemi, poboljsati automatski svi osnovni standardi i ostvariti mir i
stabilnost u regionu. Medjutim, po Vladici Artemiju:
“Insistiranje na nezavisnosti Kosova niti je neizbezno niti je pozeljno.
Mislim da bi mnogi Amerikanci bili sokirani kad bi culi da kljucni sektori
njihove vlade, pod pritiskom bucnog i bogato finansiranog lobija, zahtevaju
nezavisnost Kosova koja bi ostale Hriscane na Kosovu ostavila na milost i
nemilost nasilnog islamskog dzihadskog pokreta. U trenutku kad je Kosovo
preplavljeno novcem i radikalnom propagandom koji poticu iz svih zemalja
islamskog sveta, pitamo se: ima li smisla da ih Amerika daruje ovakvom
velikom i nepotrebnom pobedom? Cak i kada se ostavi po strani to sto moze da
se desi Nasem narodu, sto je Nasa prva briga – kakva moze biti korist od
takvog resenja za mir na Balkanu ili u Evropi? Sta bi Amerika time mogla da
dobije?
Vladika je potpuno svestan da svet na Zapadu ne voli da razmislja u
terminima “dobitnistva” i “gubitnistva” kad su u pitanju vera i etnicka
pripadnost. Vladika se zalaze za resenje koje uzima u obzir potrebe i
strepnje svih zitelja demokratske drzave Srbije, ali “takve poglede za
razresenje ne dele radikalni albanski muslimani I njihovi dzihadski pomagaci
sirom sveta”.
“Pobeda dzihada na Kosovu bio bi lokalni trijumf koji zacrtava
put buducih pobeda, ocekujuci i pobedu nad celim svetom.. Oni bi ukazali na
tu pobedu i rekli ‘Gde je sada njihov Bog’? Kao Hriscani, mi znamo da nasa
nada na pobedu nije ovozemaljska. “Neki se uzdaju kola, neki u konje, ali mi
se uzdamo u Gospoda Boga naseg”. Mi Vas podsecamo da smo u ovom delu sveta
vekovima patili pod serijatskom upravom, I nema coveka koji zna broj I imena
svih mucenika iz tih vremena. Mi ne bismo zeleli da nam se ponovi takav
kosmar, ali smo spremni za njega ako se desi. Medjutim, Nasa molba koju
upucujemo Vama, gradjanima SAD, jeste da Vasa zemlja ne pomogne da takav dan
doceka hriscanski narod Kosova i Metohije”.
Medjutim, pomoci ce ga. Kao sto je prosle nedelje jedan americki
analiticar rekao za Glas Amerike, ni jedan srpski politicar ne moze da ima
stav koji bi isao dalje od visokog stepena autonomije , a najverovatniji
rezultat toga bio bi da ce “konacni status” biti nametnut silom: “Resenje
kosovskog statusa moze da bude nametnuto bez obzira na proteste beogradskih
zvanicnika, jer se zna da Srbija nista ne moze uciniti protiv te odluke.
Tacno je da su za poslednjih nekoliko meseci u Vasingtonu zeljeni modaliteti
tog resenja statusa poprimili eksplicitno klintonovsku boju, posebno posle
povratka na pregovaracku scenu Nikolasa Bernsa u glavnoj ulozi. Njegov sef,
dr Rajs, koja nikada nije bila olicenje izvorne misli niti nacelne
doslednosti, usvojila je poglede g. Bernsa i drugih, njemu slicnih,
sticenika g-dje Olbrajt, po pitanju sta treba raditi na Kosovu i u Bosni. U
okviru Busovog tima, dr Rajs je postala reciti zastupnik balkanske
strategije koja se nimalo ne razlikuje od strategije koju je predlagao
kandidat Dzon Keri 2004. g.
Medjutim, nije sve izgubljeno za Srbe. Stav Evropske Unije je daleko od
jedinstvenog. Zvanicno on nije izmenjen: Kosovo se ne moze podeliti, “prava”
Srba se moraju postovati, a povratak na status od pre 1999. g. nije
prihvatljiv. Ali nije sve onako crno kako izgleda. Nekoliko drzava,
ukljucujuci i Cesku Republiku, Spaniju, Grcku i Italiju, javno ili privatno
traze podrsku za svoje ideje koje se razlikuju od zajednickog stava EU i
koje su osetno povoljnije za Srbe nego sto su politicki stavovi za koje se
zalazu London, Berlin i Bec. Ceski predsednik vlade Jiri Paroubek predlaze
podelu Kosova kao najbolje resenje.
Ruski predsednik Vladimir Putin kazao je svoj stav kad je 31. januara
izjavio da bi nezavisnost Kosova mogla da bude opasan presedan za
nezadovoljne regione Kavkaza, za pokrajine kao sto su Abhazija i Juzna
Osetija koja se de facto odvojila od Gruzije ranih 1990-ih godina i koje
sada podrzava Rusija. “Ako se smatra da se Kosovu moze dati puna drzavna
nezavisnost, onda kako mozemo da to isto ne ucinimo i za zitelje Abhazije i
Juzne Osetije”, kaze Putin. “Ne kazem da ce Rusija odmah priznati Abhaziju
ili Juznu Osetiju kao nezavisne drzave, ali takvi presedani postoje.” Dan
pre toga Putin je rekao da sestoclana kontakt-grupa koja prati medjunarodnu
politiku na Kosovu mora usvojiti “univerzalna resenja” s obzirom da su u
bivsem Sovjetskom Savezu konflikti ostali nereseni. “Ne smemo poci putem na
kome se neki problemi resavaju saglasno jednim principima a neki se
resavaju saglasno drugim”, izjavio je Putin, praveci jasnu aluziju na
cinjenicu da ce nezavisno Kosovo stvoriti zakonski medjunarodni presedan i
da ce se Moskva osecati u pravu da taj presedan primeni u svojoj neposrednoj
okolini.
Potrebno je da Beograd pripremi jedan kreativan plan za predstojece
pregovore. U tom procesu ce ucestvovati diplomate iz Kontakt grupe za Kosovo
i jedan predstavnik EU, kao i predstavnici SAD, Rusije, Ujedinjenog
Kraljevstva , Francuske, Nemacke i Italije. S obzirom na ovakav sastav
predstavnika, postoji velika mogucnost za kreativno lobiranje i pritiskanje
na neuralgicna mesta. Medjutim, moze se nazalost ocekivati da ova mogucnost
nece biti iskoriscena s obzirom da je beogradska diplomatija u sumnjivim
rukama Vuka Draskovica.
Prof. Dr. Srdja Trifkovic
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
