Bez namere da branim Cirilova, uverena sam da ce on to najbolje sam uciniti, a
ni da polemisem o uverenjima ovog autora, dodala bih tek nekoliko cinjenica,
posto ispravim netacnosti.
1. dr Jovan Tomic, a pretpostavljam da mislimo na istog (1869-1932), nije bio
profesor Beogradskog Univerziteta, iako je konkurisao na mesto pofesora
istoprije na Katedri za srpsku istoriju 1903. godine. Izabran je Stanoje
Stanovevic.
No iste 1903. godine dr Tomic je izabran za direktora Narodne biblioteke Srbije.
Rekla bih i vece i znacajnije mesto, narocito kada se uzme u obzir njegova
pozrtvovanost u spasavanju fonda Narodne biblioteke tokom I svetskog rata, kada
je taj fond delom poharan od Austrougara a i ostalih agresora i sa zapada i sa
istoka (narocito Bugara).
Treba reci i da je 1903. izabran za dopisnog clana, a 1906, za redovnog clana
Srpske kraljevske akademije (sada SANU).
2. dr Tomic jeste pisao o Arbanasima, no buduci da nije bio profesor, bar ne
Univerziteta, te svoje knjige nije "Stavio (je) pred svoje studente da to
uce". (Sta god to- to- bilo).
3. dr Jovan Tomic je napisao 2 knjige koje bi mogle imati veze sa pitanjem koje
ST iz Panceva pokrece. Obe knjige su istorijsko-politicke prirode.
"Austrougraska i arbanasko pitanje", 1913, i "O Arnautima u Staroj Srbiji i
Sandzaku", iste godine, a koja je objavljena i u Parizu na francuskom jeziku
"Les Albanais en Vieille–Serbie et dans le Sandjak de Novi–Bazar", Paris 1913.
No, kako ST, iz Panceva nije naveo izvor na koji se poziva, pretpostavicu da mu
je bliza (reklo bi se i po sadrzaju), druga knjiga. Koga zanima, moze je u
celosti naci na internetu.
Vladimir Corovic je napisao o "O Arnautima u Staroj Srbiji i Sandzaku" :
"Knjiga je nastala u casu jedne politicke potrebe i pisana je, s toga, na rok,
sto je uvek nezahvalan posao; u njoj ce, sem toga, osecaju izvesni politicki
motivi; ali je argumentacija davana na cisto naucnoj gradji i sa naucnjackom
savesnoscu. S toga je to delo zadrzalo svoju vrednost nezavisno od prilika u
kojima je nastalo".
4. Kada se '80. godina pojavila knjiga prof. Dimitrija Bogdanovica "Kosovo
nekad i danas", polemika koju su vodili gg. Skender Rizaj i Hasan Kalesi, no ne
o poreklu osnivaca sprpske novovekovne narodne dinastije, Karadjordju (Djordju
Petrovicu), vec se bavila postojanjem ili nepostojanjem Velike seobe Srba (oko
1690) godine.
(g Rizaj protiv, g Kalesi za).
5. No, kljucno pitanje oko koga su se naizgled (?) sporili albanski
prikazivaci, ticala se zapravo teze da li je bilo ili ne arbanasenja Srba
uporedo sa islamizacijom od rano-turskih vremena.
6. prof. Bogdanovic je tom prilikom naveo misljenje dr Jovana Tomica, isticuci
da je Velike seobe bilo, no da ona "nije zahvatila citavo podrucje Kosova i
Metohije i nije stvorila prazan prostor u koji bi ce onda ubacili mehamedanski
Arbanasi, nego je srpski narod na toj teritoriji ipak ostao i potom nasiljem
islamiziran i poarbanasen".
7. O albanizaciji Srba iz novijih vremena, posle II svetskog rata, treba
svakako procitati i "Albanizacija Kosova i Metohije", Blagoja Pavlovica,
Beograd, 1996. (Uspomene jugoslovenskog diplomate iz vremena sluzbovanja u
Tirani u poratnom periodu).
8. Nepreciznosti autrora pisma ST iz P. (nenavodjenje izvora, pogresno
odredjivanje autora, koriscenje politickog pamfleta umesto argumentacije, ...
nedavno...bez gde?, kada?, ... neki udzbenici... koji? gde?
autori?........), bez namere da budem cinicna (vec samo asocijativna),
podsecaju me na navode izvesnog ustaskog hrvatskog barUna koga upravo citam, a
koji tvrdi da je titulu "baruna"- citat dobio od "srenjevekovnog hrvatskog
kralja Stefana Nemanjica".
9. Srbi, medjutim, nikada nisu gajili ksenofobiju, svakako ne prema Albancima,
tacnije Siptarima, pa ako se ST-u iz P. to dopada cak i kao "nebeski narod".
Jer, prepodobna mati Angelina, despotica srpska, kci Djordja Arijanita Komnina,
pravoslavnog siptarskog gospodara Konjuha (Elbasana) u oblasti Skumbe (danas
Albanija), snaja je srpskog despota Djurdja Brankovica, zena progrnanog srpskog
despota, Stefana Slepog, majka dvojice srpskih despota, a kasnije i monaha i
vladika, Djordja i Jovana, i kceri Mare, svetiteljka Srpske Pravoslavne Crkve.
Podizala je srpske manastire u Sremu, pomagala srpske manastire po Dalmaciji,
Lici i Krajini,... Prestavila se u Gospodu 1520, a vec u Mineju za juli,
rukopisu iz XVI veka nailazimo na njeno zitije. Jos u istom XVI veku sastaljena
je jedna od tri sluzbe u kojoj se pominje i mati Angelina (u zajednickoj sluzbi
Svetim despotima Brankovicima, nepoznatog monaha iz Krusedola).... da bi njene
cudotvorne mosti i mosti njenih sinova muhamedanska turska vojska spalila u
manastiru Krusedol, na Fruskloj Gori, 1716...
Moze li vise? od "Nebeskog naroda", i o kakvom to "ugrozavanju od nizih vrsta"
ST iz P. trabunja???
10. Staoga da zakljucimo. Nije ST iz P. ni mutav ni malouman. Zna on da je
najbolje nagomilati gomilu izmisljotina jednu za drugom, pa se Srbi perite, ni
enciklopedije vam nece pomoci. Sto vise objasnjavate, to cemo se mi (ko?
ko sve?) vise slatko smejati, ako vam i ne maznemo nesto istorije. (Bas kao
onaj ST iz H. koji vec deset godina [upkos i UNESCO-u] dokazuje po internetu da
je Miroslavovo jevandjelje hrvatski benediktinski manuskript, na hrvatskoj
cirilici) !?
Moglo bi se i grublje, no za takve dovoljno je -- is!
angelina markovic
----- Original Message -----
From: "ANTIC.org-SNN" <[EMAIL PROTECTED]>
*Kara-Keljmendi*
("Karadordevici", NIN br. 2639)
Prvi put me razocarao gospodin Jovan Cirilov. Rado ga citam, ali!
Zašto se bojao da u pedigreu o Karadordevicima navede i onaj dalji, i
dublji, koren od Karadordevog oca. Zar je sramota, i za nas Srbe
potcenjujuce, da priznamo da smo se mešali sa drugim nacijama, da je
Šumadija, posle odlaska Srba sa Arsenijem Carnojevicem u Austrougarsku,
ostala pusta u koju su, uz Srbe, tu dolazli svi - Grci, Bugari, Hrvati,
crnogorski i hercegovacki Srbi, Makedonci... A znamo - i cutimo - i Albanci.
U okolinu Topole naselio se izuzetno veliki broj Albanaca, i to najviše iz
plemena Keljmendi (kako smo ih odna nazivali Klimenti). Od njih potice i
loza Karadordevica.
To je najbolje opisao dr Jovan Tomic, profesor Beogradskog univerziteta i,
što nije od sporedne važnosti, licni i veliki prijatelj Petra Prvog
Karadordevica. Stavio je pred svoje studente da to uce, a mi sada krijemo.
Dimitrije Tucovic takode piše o tome (Srbija i Albanija, 1914) i takode se
poziva na dr Tomica, a u naucnom svetu to nije nepoznato, cak sada
objavljuju i neki udžbenici. Nedavno je i Ibrahim Rugova priznao da je iz
istog plemena sa Karadordem. Može to biti i iz zlih namera, ali je pitanje -
otkuda se baš toga setio.
Zato verujem da to veoma dobro zna i erudita kakav gospodin Cirilov jeste,
pa me cudi da to nije spomenuo u rodoslovu Karadordevica. Zar i on misli da
smo mi "Nebeski narod" (sa veliko N) pa nam "niže vrste" ugrožavaju tu
prednost.
STANISLAV TOPALOV,
Pancevo
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
