ТРАГОМ РАТНОГ ЗЛОЧИНА У ХОЛМЕЦУ (СЛОВЕНИЈА)
Зна се убица војника ЈНА Званична словеначка верзија догађаја на караули 28. јуна 1991. године пуна рупа (Од нашег сталног дописника) ЉУБЉАНА, 7. априла – „Нетачно је да су се војници предали у 10.30. То је овдашња службена верзија, која је пуна рупа. Било је то у 6.25 ујутро, 28. јуна 1991. То је важно, јер је побркано више сцена”, тврди добро обавештен извор „Политике” из кругова Словеначке војске. Упозорава на то како су одевени војници ЈНА – неформално, као да су тек устали. Нису пуцали на словеначке територијалце, али је неко са словеначке стране, нервозан, опалио рафал. Наводно се тачно зна ко. Види се како је момак у средини погођен, хвата се за чаршав, остала тројица-четворица се тетурају, падају, прашина се дигла, неспособни камерман не зумира, кадар се губи, није јасно да ли су други погођени или су скочили у заклон. Тренутак којим доминира „миг” ЈНА који надлеће положаје над Холмецом. Сцена траје свега неколико минута а снимак није најјаснији. Страдање војника Словеначка публика синоћ је имала прилику да види и дужу верзију снимка аустријске телевизије (ОРФ) о борби између регрута ЈНА и припадника словеначке полиције и територијалне одбране (ТО) код Холмеца. Ону, на којој се види како јури амбулантни комби, а потом на носилима војници некога носе према камиону, поред погнуто трчи особа у белом мантилу… Караула Холмец пала је око 10 сати 28. јуна 1991, тврди наш извор. Занимљиво, ако се пажљиво упореди контроверзна сатница у књизи Јанеза Швајнцера „Одбранили домовину”, изгледа да је ту детаљно описано страдање војника ЈНА са снимка ОРФ. Швајнцер битку код карауле Холмец описује: „У рату за слободну Словенију то је било поприште једног од најтежих сукоба између словеначке милиције и територијалне одбране на једној страни и ЈНА на другој. Што потврђује број палих и рањених. Одлучујућа битка за Холмец почела је у петак 28. јуна1991. у 5.05 сати ујутро а завршена је у 10.50 истог дана… На подручју Холмеца боје�! �о су дејствовале 115. антидиверзантска чета ТО, 1. чета 62. корушког одреда, 1. вод 97. јуришног одреда, 160. антидиверзантски вод и 32. противавионска батерија.” „Политикин” саговорник упозорава да већ овај Швајнцеров опис бројног стања словеначке стране упућује на неравноправност снага код Холмеца. Упозорава, такође, да није тачна службена словеначка верзија, према којој је ЈНА напала словеначку полицију и припаднике ТО код Холмеца. Образлаже то чињеницом да је караула бројала 30-40 људи, плус вод за интервенцију. То казивање у длаку потврђује и Швајнцер, који наводи бројку од 62 војника ЈНА. На словеначкој страни биле су две чете и два вода (220 људи) из ТО и 40 словеначких полицајаца. Јединицама ТО командовао је стотник (мајор) Макс Гореншек, који је донео наредбу о нападу на караулу Холмец и скицу акција јединица ТО. Швајнцеров опис догађаја поклапа се са снимком ОРФ: „Акција је почела у 5.30. Прво су пуцали с карауле, а ТО је одговорила ватром”. Е, ту се Швајнцерова сатница више не поклапа. А ни опис догађаја – јер момци које можемо видети на снимку ОРФ-а, они с белим чаршавом који покушавају да се предају, не пуцају. Али се види да је пуцано на њих. Више „споменица” од учесника Швајнцер описује да је пуцњава трајала до седам сати ујутро, а да су већ око пола седам дошла амбулантна кола и одвезла прве рањене војнике ЈНА. Исто се види на ОРФ-овом снимку пуцњаве на ненаоружане војнике који се предају. „Убрзо после седам сати територијалцима је притрчао Иван Вушник, чија је кућа поред карауле; рекао је да је на положајима ЈНА све крваво и предложио преговоре с војском. Вушник се вратио у караулу ЈНА и пренео предлог ТО да до осам сати траје прекид ватре, а потом да преговарамо о њиховој предаји. Али одговора није било ни до 8.10. Покупили су своје рањенике, али нису хтели да преговарају о предаји. То је погодило припаднике ТО”, вајка се Швајнцер и објашњава: „Зато што су видели да амбулантна кола прво одвозе рањене војнике, а не рањеног сл�! �веначког полицајца. Прва група војника предала се тек око 10.30 сати, када је побегао поручник ЈНА Драган Драгић, који је претходно пуцао у леђа војнику који је хтео да се преда… Друга, већа група војника ЈНА предала се око пола два по подне. На страни милиције пала су двојица, а тројица су тешко рањена. У битки за Холмец на страни ЈНА је учествовало 62 људи. Од тога су три пала, шест је било рањено. Заробили смо 45 припадника ЈНА.” Према касније подељеним „споменицама” испада, међутим, да је у битки за Холмец однос снага био пет према један у корист ТО, тачније, да је на словеначкој страни било чак 312 припадника ТО и полиције. Наиме, толико их је добило „спомен-знак учесника”. Мада и ту има споменичког фолклора – првобораца који су то постали накнадно. „Политикин” извор указује на куриозитет: носилац спомен-знака Холмец под редним бројем 159 је Мех Рајко, који је у време када је Швајнцер писао књигу био виши инспектор полиције у Словењ Градецу, а у време описаних догађаја код Холмеца мајор ЈНА и командант батаљона Војне полиције у Љубљани, који је тек дан-два касније дезертирао на страну словеначке полиције. Ту треба упозорити, каже саговорник „Политике” који не жели да буде именован, да није тачно ни да је п�! �ручник Драган Драгић пуцао у леђа регрута ЈНА. ----------------------------------------------------------- Погрешан превод Извештаји неких београдских медија да је снимак погибије војника ЈНА приказан у судници Хашког трибунала током сведочења (тада већ бившег) председника Словеније Милана Кучана (21. маја 2003) на суђењу Слободану Милошевићу – нетачни су. Холмец је током Кучановог сведочења поменут четири пута, али снимак није приказан. Нетачна је и друга тврдња да је Кучан безмало признао у свом исказу да су војници ЈНА стрељани. Међутим, Кучан то није рекао. Овакву збрку изазвао је необичан шламперај на сајтовима свих актера који су пренели оригинални (на англеском) или преведен (на српски) транскрипт Кучановог сведочења у Хагу. На сајту бившег председника Словеније налази се архивирано сведочење Милана Кучана од 21.маја 2003. и то је једини релевантан извор Кучановог казивања, који се подудара са оним што је усмено, на словеначком, рекао у Хагу. Наиме, глагол „стрељати” ! на српском и словеначком језику нема исто значење. Последице јесу исте, али не и чин. На словеначком стрељати јесте „пуцати или убити некога”, зависи од контекста, али не значи смакнути. На словеначком је за то резервисан глагол „побоји”. Милошевић је инсистирао на стрељањима, што је на енглески преведено као егзекуција, а током превода са словеначког на енглески дошло је до исте забуне, па је тако измењен смисао Кучановог исказа. Светлана Васовић-Мекина http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
