РАЗГОВОРИ О БУДУЋНОСТИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Прва озбиљна криза у преговорима У дипломатским круговима се шапуће да су тренутним стањем у преговарачком процесу незадовољне све стране, укључујући и велике силе Уочи четврте рунде преговора о децентрализацији Косова и Метохије, заказане за 4. мај, у дипломатским круговима се све гласније шапуће да је преговарачки процес ушао у прву кризу, пошто су незадовољне све стране, укључујући и велике силе. Незванични извори сведоче да се у канцеларијама земаља Контакт групе почела помињати и могућност да се специјални изасланик УН Марти Ахтисари, незадовољан напретком у преговорима, можда и повуче из процеса. Ахтисари са УН има уговор који важи до краја ове године и у старту је, по свој прилици, рачунао д�! � ће до краја 2006. обавити поверени му задатак. Обавештени извори кажу да је очекивао да ће се до маја постићи и већи напредак у разговорима о децентрализацији. Незадовољни су и косовски Албанци који су се све до сада надали да су преговори симболична ствар и да ће врло брзо да добију оквирни план за независност, коју би остварили до краја године. Занимљиво је да је и приштински дневник на албанском „Зери” у среду објавио прве наговештаје да би разговори о будућем статусу Косова могли да буду одложени, ако се утврди да током протеклих месеци није постигнут значајнији напредак у остваривању стандарда. Албански извори тврде да би таква одлука могла да буде донета овога лета, пошто шеф Унмика Серен Јесен-Петерсен у јуну обавести СБ о косовским приликама, а потом, месец дана касније, Ахтисари поднесе свој извештај. Преговорима је незадовољна и српска страна због тога што су кроз све досадашње фазе Албанци наступали са некооперативним и контрапродуктивним ставом. Њихова је стратегија била да у старту начелно прихватају све српске захтеве, али увек уз ограду да о томе може да се разговара тек пошто се постигне коначно решење статуса. Ситуацију усложњава и чињеница да се у последње време опет наглашено истиче како би коначно решење требало да буде на столу до краја 2006. године. Тај рок, као „хитан и веома важан” означио је и специјални представник САД за Космет Френк Визнер, који је у понедељак разговарао са државним врхом у Београду. Америчка журба за решење коначног статуса Космета код српске власти наишла је на неразумевање, а извори блиски преговарачима тврде да није дошло до приближавања ставова. Српска страна сматра да преговори о децентрализацији Космета не иду добро, „да се воде као да је у питању већ призната држава”, што уз наметнуте рокове изазива страх да би међународни посредници са својим решењем могли да иступе у јулу пред Саветом безбедности УН, а да Београд уопште не стигне ни да изнесе свој план о коначном статусу, који Ахтисари за сада нема намеру ни да саслуша. Председник Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић подсетила је током недеље да се САД и Велика Британија, с једне, и водеће чланице ЕУ, с друге стране – не слажу око рока за утврђивање статуса Косова. „Американци мало журе и тиме греше. Са тим чврстим ставом о тако кратком временском периоду усамљени су уз Британце”, подсетила је Рашковић-Ивић, напомињући да ЕУ „не инсистира на завршетку преговора и доношењу било каквих решења до краја године, сматрајући да је то нереално”. Објашњавајући због чега су тренутном ситуацијом у преговорима незадовољне САД и Велика Британија, аналитичар Обрад Кесић каже за „Политику” да постоје два кључна разлога: „Први је што су очекивали да ће много брже напредовати у питањима децентрализације – што се не дешава, а други је што виде да су далеко од оног решења за које мисле да би било најпогодније – а то је независност Косова”. Он подсећа да фрустрација великих сила, које преферирају независност покрајине као најбоље решење, потиче због тога што не виде како да постигну тај циљ, јер он не може да буде усвојен без сагласности Србије. Иначе, дан после посете америчког посредника за Космет Београду, заменик министра иностраних послова Русије Григориј Карасин поновио је став Москве да ће решење о будућем статусу Косова и Метохије имати универзални преседански карактер на међународном плану за друге непризнате државне творевине. У интервјуу руском дневнику „Новије известија”, образлажући зашто се Русија не слаже са онима који тврде да независност Космета нема алтернативу и да се тај проблем третира као јединствен случај, Карасин је прецизирао да се „не може одри�! �ати једнима да поступају онако како је дозвољено другима”, подсећајући на однос Русије према четири непризнате државе на бившем совјетском простору: Абхазији, Јужној Осетији, Придњестровљу и Нагорно-Карабаху. Да руски став више није усамљен сведочи и аустријски амбасадор при УН у Женеви и бивши изасланик ЕУ за Косово Волфганг Петрич који је истог дана за бечки дневник „Пресе” упозорио да би се давањем независности Косову први пут одустало од принципа да се признају само границе бивших југословенских република, као и да би у решавању проблема требало узети у обзир регионалне и међународне последице. Следећа рунда преговора, заказана за 4. мај, на неки начин представљаће прекретницу, после које ће се видети докле се стигло. Биљана Митриновић http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
