Casa je poluprazna u Srbiji
Iskustvo pokazuje i da je u najboljim okolnostima za demokratsku tranziciju potrebno najmanje deset neprekinutih godina stabilnosti, a Srbija je na sredini tog procesa, a ne na kraju l Ono sto imate danas u Srbiji nije jedna funkcionalna i efikasna vlada vec niz feuda koje kontrolisu razlicite partije i razliciti tajkuni. Svako radi za svoju stvar bez obzira na to sta bilo ko drugi kaze ili radi Vilijem Montgomeri Svaki put kad posetim Beograd uvek sam iznova impresioniran njegovim zivotom, vitalnoscu i izgradnjom novih i obnovom starih objekata u citavom gradu. Iako je nadolazeca ekonomska plima veoma neravnomerna, a mnoge specificne grupe pate (stariji, visoka nezaposlenost medu mladima), takode je cinjenica da rastu prihodi mnogih, prodavnice izgledaju lepse i punije, a izvestan broj stranih i domacih privatnih firmi prosperira u novim zgadama sa vrhunskom opremom. Kriminala i dalje ima, ali je ekstremno nasilje iz Arkanove ere, zemunskog i surcinskog klana uglavnom proslost. Gradevinske kompanije ne mogu u potpunosti da odgovore potraznji. Otvoreno prkosenje Zapadu pod Milosevicevim rezimom zamenjeno je zeljom da Srbija postane clan Evropske unije. Vojska nije vise pretnja susedima ili destabilizujuca snaga u regionu. Stalno imam na umu, takode, i da je stvarna tranzicija pocela u Srbiji tek 2000. godine i da ce zbog neresenih pitanja kao sto su Kosovo, saradnja sa Hagom i konacan status Crne Gore, biti teza i trajace duze nego bilo gde drugde. Sve to iziskuje strpljenje, toleranciju i uzdrzavanje od brzopletih zakljucaka. Iskustvo pokazuje i da je u najboljim okolnostima za demokratsku tranziciju potrebno najmanje deset neprekinutih godina stabilnosti, a Srbija je na sredini tog procesa, a ne na kraju. Pa ipak, dok u glavi stalno ponavljam sve to vec receno, moram da priznam da u svom srcu i dalje vidim da je casa i dalje poluprazna. Secam se euforije iz oktobra 2000. godine i uverenja da ce glavne, pozitivne i nepovratne promene ubrzo poceti. Za mene (i mnoge u Srbiji) ti naglo optimisticki dani odavno su prosli. Vlade premijera Zorana Dindica i njegovog naslednika Zorana Zivkovica su izgleda vodile beskonacnu bitku sa svojom demokratskom opozicijom, same sa sobom, organizovanim kriminalom i stanovnistvom koje je uglavnom bilo nacionalisticko i naginjalo vrednostima i beneficijama iz socijalisticke ere, nego sto su oni bili. Sadasnja vlada izgleda da ponavlja isti obrazac koji smo videli u poslednjim danima Zivkoviceve vlade: koalicioni partneri otvorenije izrazavaju konfliktne poglede; fanaticno otimanje da se ocuva veoma uska manjina u parlamentu; stalne medusobne optuzbe za "kupovinu" glasova poslanika; sukobi zbog mandata poslanika i korupcionaski skandali. Nasiroko se spekulise koliko dugo ce vlada preziveti i kad ce biti zakazani novi izbori. Od vremena kad je ova vlada formirana, bila je to labava grupa partija sa radikalno razlicitim agendama, razlicitim filosofijama i razlicitim operativnim stilovima. Svaka partija u njoj zelela je vlast i bila je u stanju da uveri sama sebe da je poseban deo tog kolaca koji je posedovala bio dovoljno ukusan da je vredelo da tolerisu lakrdije i kontraproduktivne korake preduzimane u drugim delovima vlade. Zapadne vlade koje su videle kako radikali spremno cekaju svoju sansu, okrenule su glave na drugu stranu, na akcije i izjave koje bi izazvale ostar odgovor dve-tri godine ranije. Imajuci u vidu sta sve izaziva politicka nestabilnost, uslovno nametnuta povodom hapsenja Mladica i Karadzica i predstojecom odlukom o Kosovu, niko na zapadu nije imao stomak da bude ostar prema Srbiji u bilo cemu drugom. Odluka republickog Radiodifuznog saveta (RRA) da istovremeno uskrati nacionalnu licencu BK TV (trecoj najpopularnijoj televiziji u zemlji) i RTL TV (jakom stranom kanalu koji bi bio ogromna konkurencija TV Pinku), a da odobri licencu stanici koja sada ne postoji (TV Avala) i lokalnoj TV Kosavi sumnjive reputacije i sa malo gledalaca, sigurno je zadala ostar udarac reputaciji vlade. Narocito kad je RRA poslala policiju kasno u noc da zatvori BK TV, zato sto je tokom redovnog programa ubacivala ceste primedbe na uskracivanje licence. Ako se sve uzme u obzir, sa ovim problemom se postupilo na najgori moguci nacin. Kad je rec o mojoj vladi, nisam u stanju da izracunam koliko je puta specifican kurs akcije izostavljen iz razmatranja zato sto "nije mogao da prode test u Vasington postu". To znaci da citaocima takva odluka nije delovala prihvatljivo i opravdano. To je i ovde slucaj. Akcije su jednoglasno osudile sve novinske organizacije i sto je jos vaznije prosecni gradani. Vlada tvrdi da ne kontrolise RRA, ali je cinjenica da je upravo ova vlada kreirala Savet u postojecem obliku i nadgledala izbor clanova. Ono sto imate danas u Srbiji nije jedna funkcionalna i efikasna vlada vec niz feuda koje kontrolisu razlicite partije i razliciti tajkuni. Svako radi za svoju stvar bez obzira na to sta bilo ko drugi kaze ili radi. Stavise, nije tajna da vlada prezivljava danas zahvaljujuci glasovima Socijalisticke partije Slobodana Milosevica i da s vremena na vreme, poput aranzmana za njegovu sahranu, moraju da se prave izvesne koncesije. Dok su detalji tih koncesija razradivani, ostali koalicioni partneri su delikatno okretali glavu. Stalno slusam kako sve vise Srba govori kako veruju da moraju da se pridruze politickoj partiji zbog zastite. Umesto da se krece u pravcu vladavine zakona i fer pleja, Srbija ide u suprotnom pravcu. Sve se vise i vise pozicija u privrednom sektoru popunjava na osnovu partijske kvote, a ne na osnovu vrednosti i kvaliteta. Niko ne moze da bude otpusten ili smenjen zbog nekompetencija jer svako pripada partiji koja je neophodna koaliciji da bi prezivela. Korupcija je u naletu. Niko se ne obraca za pomoc poravosudnom sistemu vec politickoj partiji. Problem koji muci svakog Srbina kad razmislja o ovoj sceni jeste da je veoma tesko videti napredak koji ce, bar u kratkorocnom smislu, doneti bilo sta bolje. Iznad svega lebdi saznjanje da ce krajem godine gotovo sigurno biti doneta odluka koja garantuje uslovnu nezavisnost Kosova. Radikalna stranka i Socijalisticka partija zauzete su planiranjem svih vrsta strategija kako da najbolje iskoriste prednosti takve odluke, dok ostale partije nastoje da utvrde kako da to prezive. One znaju da ce vlada koja je sada na vlasti - ili bilo koja koja dode na vlast - biti izlozena teskom pritisku Zapada da preduzme akcije koje na izvestan nacin priznaju odluku, ili da bar ispolji pozitivno pomirenje sa "novim Kosovom". U isto vreme, one ce biti pod pritiskom radikala i ostalih birackih baza da preduzmu akcije koje ce ozbiljno pogorsati medunarodne odnose. Vrlo je verovatno da ce na izborima nakon odluke o Kosovu radikali osvojiti vlast. Izborima pre odluke to bi se moglo izbeci, ali bi nova vlada takoreci odmah bila suocena sa katastrofom na Kosovu i sasvim sigurno bi izgubila svoj polozaj i podrsku. Radikali ce uciniti sve sto mogu da se to dogodi. Njima u stvari pomaze propust vlade da pripremi javnost za gubitak Kosova. To priprema pozornicu za glavnu krizu koja ce uslediti vrlo brzo. Konacno, da bi se izbegla vlada radikala, to neizbezno zahteva koaliciju koja okuplja DSS (Kostunicinu partiju), Demokratsku stranku BORISA TADICA i verovatno jos jednu ili dve druge stranke. Imajuci u vidu istoriju odnosa dveju glavnih partija, tesko je videti kako je moguce formirati efikasnu vladu. To nas vraca na pocetak u Srbiji. Bice to teskih nekoliko godina. http://www.danas.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
