О СУЂЕЊУ МИЛОШЕВИЋУ У ИРСКОМ ЦЕНТРУ ЗА ЉУДСКА ПРАВА 


Селективна правда 


Покушај да одговори на питање да ли је суђење било фер и да ли је учињено 
довољно да се заштите права бившег председника СРЈ 
  
Непуна два месеца после смрти бившег југословенског председника, у Ирској је 
прошле недеље одржана конференција под називом „Суђење Слободану Милошевићу: 
Пресуда”. У Ирском центру за људска права у Голвеју представници Хашког 
трибунала, експерти за Балкан, дипломате и правни аналитичари нису полемисали о 
кривици или невиности Милошевића, већ о раду самог трибунала, покушавајући да 
одговоре на питање да ли је суђење било фер и да ли је учињено довољно да се 
заштите права бившег председника. 

Стивен Кеј, бранилац којег је Милошевићу доделио суд, био је један од оних који 
су изразили забринутост да је историјат трибунала можда компромитовао његову 
способност дељења правде на непристрасан и доследан начин, пренео је на свом 
сајту Институт за извештавање о рату и миру. 

Кеј и његова колегиница Џилијан Хигинс свакодневно су присуствовали суђењу и 
били су одговорни за Милошевићеве званичне поднеске суду. Са становишта некога 
ко је био у блиској вези са Милошевићем, Кеј је рекао да чврсто верује да су 
поступци против његовог клијента били пример „селективне правде”.

Џон Лагланд, британски новинар који тренутно пише књигу с тезом да је ово 
суђење представљало „корупцију међународне правде”, поставио је питање зашто 
трибунал за Југославију није осудио НАТО за ратне злочине током бомбардовања 
1999.

Дејвид Шефер, бивши амерички амбасадор за ратне злочине у америчком Стејт 
департменту, одговорио је да је његова влада била „веома ангажована” заједно с 
тужилаштвом трибунала по овом питању, али да је „веома снажно” осећала да није 
било потребе за истрагом. Шефер је, такође, одлучно негирао да је америчка 
влада лобирала да се против Милошевића подигне оптужница 1999.

Вилијам Шабас, експерт за питање геноцида и директор центра у Голвеју, посебно 
је критиковао босанску оптужницу, рекавши да „инсистирање на оптужби за геноцид 
како би трећина Југославије била задовољна није никакав начин вођења једног 
судског процеса”.

Он је изнео тврдњу да чак ни најзлогласнији случај у ратовима у бившој 
Југославији – масакр у Сребреници 1995 – није био извршен по наређењу 
Милошевића или било ког другог српског лидера у Београду.

Кеј је наговестио да чувени видео о „шкорпионима” није био део доказа против 
Милошевића и да је приказан како би светски медији могли да га пренесу.

Џилијен Хигинс је рекла да су због дужине и обима оптужнице све укључене стране 
трпеле изузетан притисак. Њен закључак је да, иако међународни процеси нису 
сами по себи неправедни, „што је веће борбено поље и дужи рат, теже је штитити 
права оптуженог”.

Оцена једног од присутних да је Милошевић вршио опструкцију процеса дочекана је 
лавином критика. Хигинсова је напоменула да судије никада нису говориле да је 
он намерно реметио процес.

Бранећи често непријатељски став бившег југословенског председника, Хигинсова 
је рекла да је „судница место борбе и да је Милошевић на то био спреман”. Шабас 
се сложио да Милошевићево понашање није било неподношљиво, док је Кеј рекао да 
су се људи противили да оптужени сам себе брани не због његових опструкција, 
већ због чисте политичке користи.

„Човек који најбоље познаје случај мора да га доказује. Ниједан адвокат на 
свету није познавао тај случај боље од Милошевића”, закључио је Кеј.
 



http://www.politika.co.yu/






                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште