Vracanje imovine uzdrmalo Hrvatsku Nakon ostrih reagovanja i polemika koje je pre nekoliko meseci izazvala najava premijera Sanadera da ce Hrvatska sklopiti sporazum s Austrijom o vracanju imovine austrijskim drzavljanima koja im je oduzeta u vreme komunisticke vladavine, Vlada je odustala od takvog bilateralnog sporazuma, koji je u javnosti protumacen kao ustupak Austriji da bi lobirala za pocetak pregovora Hrvatske s EU. Razlog je jednostavan - u Hrvatsku je pristiglo toliko zahteva da bi ova drzava bila primorana da vrati imovinu vrednu cak 100 miliona evra.
Da bi se izvukla iz neugodne situacije, a suocena sa optuzbama susednih zemalja, posebno Italije, za diskriminaciju prema njihovim drzavljanima, Vlada je porucila da nece sklapati nikakve separatne sporazume, vec da ce oduzetu imovinu vratiti svim strancima i izjednaciti ih u tome sa hrvatskim drzavljanima. Ona je najavila da ce do leta Saboru poslati predlog izmena Zakona o naknadi za imovinu oduzetu u doba komunisticke vladavine od 1945. do 1990. godine. U meduvremenu su na adresu hrvatskog Ministarstva pravosuda poceli da pristizu zahtevi stranaca za vracanje imovine oduzete pre 1990. godine. Do sada je podneseno ukupno 4.211 takvih zahteva, najvise iz Italije (1.034), Austrije (676), Izraela (175), Nemacke (143), Slovenije (114), Srbije i Crne Gore (83), Argentine (80), Velike Britanije (58), Francuske (50)... Ministarstvo pravosuda napravilo je grubu projekciju vrednosti imovine cije vracanje traze podnosioci 4.211 dosadasnjih zahteva i dosli su do iznosa od 756.868.848 kuna. No, u Ministarstvu pravosuda upozoravaju da pravo na nadoknadu za oduzetu imovinu imaju samo pripadnici prvog naslednog reda, dakle, samo deca vlasnika, a ne i unuci. Nedeljnik "Globus" navodi reci neimenovanog sagovornika bliskog Vladi da je "Vlada shvatila da ce Hrvatska doci u tesku poziciju bude li povratak imovine stranih drzavljana resavala kroz niz pojedinacnih pregovora", jer je "pregovaracka pozicija sadasnje Hrvatske bitno nepovoljnija od one koju je u doba sklapanja bilateralnih sporazuma o obestecenju imala Jugoslavija". Vlada je shvatila da bi joj posebno bili teski pregovori s Italijom i zato je odlucila da izjednaci sve strance u pravu na vracanje imovine, uz odredbu da to pravo nemaju oni stranci koji su obesteceni ranijim sporazumima iz vremena Jugoslavije. "Globus" je dosao do informacije da ce drzavljani tranzicijskih drzava, ukljucujuci drzave eks-Jugoslavije, oduzetu imovinu moci da dobiju samo po principu reciprociteta. Dr Ivo Jurcic, profesor na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, kaze: "Mislim da bi takva odluka bila van razuma, da bi znacila otvaranje Pandorine kutije, da bi imala negativne posledice. Takva bi odluka bila neprihvatljiva iz politickih, ali i iz ekonomskih razloga. Osim toga, gde bi Hrvatska nasla sredstva za to? Ona te akumulacije nema. Njena je ukupna potrosnja veca od ukupne proizvodnje." Mira Suvar http://www.blic.co.yu Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
