22 05 06 Beograd, 01.00 h Oliver Vulovic
Podgoricka "ružicasta" nezavisnost Uz zdušnu podršku CESIDa, CEMIja i ostalih placenih organizacija ,"predikcijom" rezultata su još u 20.30h , pola sata pred zatvaranje glasackih mesta, gore pomenute organizacije izašle su sa cifrom od 56.5 % u korist djukanovicevih pristalica i tvrdnjom da odstupanja može biti samo od 0.2%, Sat vremena kasnije su izašli sa 58.5 % a završili sa procenom od 55.1 do 55.3 % u korist idenpendista, sa mogucnošcu pada do 49.9%..Dakle, još jedan antisrpski projekat iz niza na putu je da bude ostvaren (tekst je pisan u nedelju u 00h) za 0.1-0.3 %. Skrpilo se glasova taman koliko treba, 55.1 do 55.3 % odsto izašlih na referendum za nezavisnost Crne Gore. Po preliminarnim rezultatima,29.9 odsto hrišcanskog stanovništva i 20.2. odsto nehrišcanskog stanovništva je u zbiru odlucilo da Crna Gora u buducnost ide sama, bez ikakve institucionalne povezanosti sa Srbijom. Vecinsko pravoslavno stanovništvo,49.7 % do 49.9 %, je na veoma sumnjiv nacin nadglasano za manje od 0.2 %.. Gorak ukus u ustima i bol u duši. Beogradski peti oktobar, koji je u Srbiji pobedio na slican nacin na koji je i Milo Djukanovic proglasio nezavisnost, lagano ali sugurno uzima danak te se smanjenje teritorije gde vekovima žive etnicki isti ljudi, Srbi, nastavlja svom žestinom ali na sofisticiran, pacifisticki nacin, što je i bio cilj srpskih neprijatelja, koji su uvideli da je sa Srbima teško ratovati. U Podgorici se 21. maja uvece pokušalo sa modifikovanom ružicastom revolucijom. Po vec uhodanom scenariju, prvo se u javnost izašlo sa rezultatom od 56.3 odsto (M.Blagojevic je opet imao glavnu ulogu) kojim je dat znak organizovanim grupama pristalica secesije da izadju na ulice i agresivno proslave "pobedu" uz ispaljivanje ogromnog broja projektila. Crna Gora ce u narednim danima možda postati priznata država ali ce zasigurno još dugo biti evropski protektorat . Još jedan veliki deo našeg naroda ce po svoj prilici na jedan nacin opet ostati bez zajednickog krova sa Srbijom, jer ce bez obzira kako da se ova ujdurma završi, Djukanovic ce nastaviti svoju agresivnu antisrpsku kampanju.. Vojislav Koštunica se u petoktobarskom zanosu, kada je imenovan da predvodi kriminalce zbog cijeg delovanja danas i žanjemo ovakve rezultate, zakleo da ce ocuvati zajednicku državu. Vojislav Koštunica je i sada, kao premijer Srbije, ceo svoj politicki angažman i ugled podredio cilju ocuvanja zajednicke države i nije uspeo, jer ovakav, kakav je, tesan rezultat referenduma,ma u ciju korist bio nije ono što je Koštunica obecavao. Kada se vec toliko puta pozvao na legalizam, moral i ostale epitete koje jedan castan covek voli da se vežu za njegov rad i ime, onda Koštunica mora i ima obavezu da urgentno podnese neopzivu ostavku i raspiše izbore. Tim više, što je njegov ministar inostranih poslova još u toku referendumskog dana izjavio da " Srbija ima istorijsku šansu da obnovi kraljevinu" . Posle takve izjave pametnom coveku je jasno da ovom državom vlada jedna neodgovorna i državno neprosvecena gomila, koja se donekle dobro snalazi samo u finansijama po diktatu stranih finansijskih organizacija a uz pomoc divljacke privatizacije. Crnogorski referendumski dan nam je pomogao da još jednom vidimo prava lica ljudi i partija koje vladaju Srbijom a koje su se do 2000-e godine grcevito borile da dodju na vlast po svaku cenu pa i preko izdaje i pucistickih metoda i uz pomoc zapadnog prljavog novca i naravno uz pomoc ortacke organizacije sa teroristickom organizacijom Otpor,CESIDa. Svi kljucni nacionalni interesi doživeli su pod njihovom vlašcu propast. Slobodan Miloševic je 5. oktobra bio primoran da hunti koja i dan danas vlada Srbijom ostavi državu i radi mira im je i ostavio ali celu. Crna Gora je bila deo savezne države a ne nekog provizorijuma, Kosmet nam je zagarantovan rezolucijom 1244 .Republici Srpskoj je Miloševicevim zalaganjem bio zagarantovan opstanak koji je danas zbog mlake i nedefinisane politike Beograda,koji je garant njenog statusa, ozbiljno doveden u pitanje . Sta danas od toga imamo? Izvesno nezavisnu ili institucionalno od Srbije još više udaljenu Crnu Goru, premeštaj ogromnog dela vlasti na šiptarske organe vlasti na Kosmetu i nastavak progona Srba, svakodnevne napade kao i neprestane pokušaje stvaranje krize u Vojvodini i Raškoj oblasti po kojima šetaju inostrani posmatraci u nadi da ce uspeti da pronadju nacin da se iskreiraju novi pritisci na Srbiju. Obaveza je i Socijalisticke partije koja tvrdi da baštini ideje iz predpetoktobarskog perioda da neizostavno u Skupštini otkaže podršku ovoj ugovorno skupljenoj kliki u Nemanjinoj ulici. Ako to ne urade mora se postaviti ozbiljno pitanje da li je Socijalisticka partija danas zaista ona partija koja sme da se poziva na ime Slobodana Miloševica i da li je ovom narodu neophodno stvaranje jedne nove, ozbiljne partije levice, koja ce udružena sa nacionalnim snagama uspeti da zaustavi dalju devastaciju države. Socijalisticka partija Srbije snosi sa Koštunicinim centralnim komitetom zajednicku krivicu i odgovornost zbog ovakvog užasnog stanja i kataklizme u kojoj se nalazi srpski narod. Njihova saradnja sa Koštunicom a koja je kao rezultat doprinela ovakvoj situaciji u Crnoj Gori i još teže situacije na Kosmetu nego 1999-e godine, sve više dobija obrise kolaboracije. Takodje i politikanstvo SRSe i njeno neprestano taktiziranje i na jedan nacin takodje saradjivanje sa Koštunicom mora odmah da prestane i da SRS konacno predje na ozbiljno politicko delovanje u cilju rušenja Koštunicinog kabineta. Krajnje je vreme dok se Lajcak i Lipka ne presele u Novi Pazar ili Novi Sad. Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/