Odlazak Crne Gore znači da Srbija sada može da se okrene
pitanjima poput pregovora o mogućoj nezavisnosti njene južne pokrajine Kosova,
što će biti mnogo bolniji udarac, ocenjuju strani analitičari
Dok Crnogorci naveliko slave obnovu svoje državnosti, ikao
još nije zvanično potvrđena, u Srbiji državni vrh još se nada da će se desiti
neko čudo koje bi Srbiju i Crnu Goru zadržalo u istoj državi. U međuvremenu,
crnogorska Skupština već se sprema da na osnovu rezultata referenduma o državnom
statusu, donese deklaraciju o nezavisnosti, kako bi posle toga mogla da dobije i
status međunarodno priznate države. Usvajanje ove dekleracije predviđeno je
Akcionim planom prioritetnih aktivnosti za funkcionisanje Crne Gore kao
nezavisne države koju je Vlada usvojila još 14. aprila. Prema tom dokumentu,
predviđeno je da od 22. maja do 15. jula, Ministarstvo inostranih poslova,
državama članicama UN i EU uputi pisma o proglašenju nezavisnosti u kojima se
traži međunarodno priznanje. U ovoj fazi predviđeno je i usvajanje odluke o
privremenom priznavanju zaključenih bilateralnih ugovora o priznavanju vozačkih
dozvola, sporazuma o remisiji i zadržavanju postojećeg stanja i graničnih
prelaza sa susjednim državama. Predviđeno je donošenje odluka o načinu izdavanja
putnih isprava za građane u inostranstvu i privremenom zadržavanju statusa i
prava izbeglica i interno raseljenih lica sa Kosmeta.
Dokumentom je predviđeno da od 15. jula do 1. novembra bude pripremljen predlog zakona o putnim ispravama kako bi bili stvoreni uslovi i za izdavanje putnih isprava Crne Gore.
Odlazak Kosova bolniji udarca
Osećaj napuštenosti, koji je u Beogradu vladao posle odluke Crne Gore da proglasi nezavisnost, zamenili su nagoveštaji da Srbija počinje da razmišlja o prednostima samostalnosti, piše Rojters.
“Petnaest godina posle secesije Slovenije od jugoslovenske federacije, koju su potom sledile i Hrvatska, Makedonija i na kraju Bosna, najbliži rođaci Srba u zemlji južnih Slovena, Crnogorci, takođe su odlučili da odu,” podseća agencija u analizi prilika u Srbiji posle referenduma.
Rojters citira komentar beogradske “Politike” da, posle tri godine mučnog sporenja sa Crnom Gorom, Srbija sada može da se okrene sebi i dovede sopstvenu kuću u red.
“Od kada je 2003. preuređena zajednička država, Srbi su se umorili od naizgled beskonačne sage o crnogorskoj nezavisnosti, koja je kulminirala u nedelju,” piše Rojters. U Beogradu gde, kako se ukazuje, vlada još nije zvanično reagovala na odluku Crne Gore, “nevoljno prihvatanje zamenio je osećaj da se (Srbiji) ukazala nova šansa i osećaj olakšanja što je taj brak bez ljubavi okončan prijateljski.”
“Umorna od dezintegracije Balkana, Evropska unija je bila ta koja je 2003. zavrnula ruku Podgorici da preuredi zajedničku državu sa Beogradom i Jugoslaviju zameni labavijom, i krajnje disfunkcionalnom, državnom zajednicom Srbija i Crna Gora,” podseća ova agencija. Crna Gora je, kako se navodi, ponosna što je njen odlazak prošao mirno, “za razliku od Bosne i Hrvatske, gde je u ratovima za secesiju od Jugoslavije kojom su dominirali Srbi nestalo oko 200.000 života.”
Odlazak Crne Gore znači da Srbija sada može da se okrene “hitnijim pitanjima poput pregovora o mogućoj nezavisnosti njene južne pokrajine Kosovo - što će verovatno biti mnogo bolniji udarac.” Beograd takođe mora da razmotri sopstvene aspiracije prema EU, koje su, kako se podseća, trenutno odložene zbog neuspeha da se optuženi general Ratko Mladić isporuči Haškom tribunalu.
Srbiji i prava i dugovi
“Sa desetostruko većom populacijom od Crne Gore, Srbija je snosila lavovski deo računa za zajednicu, u kojoj su zajednički bili samo diplomatski kor, ministarstvo odbrane i mnogo automobila za zvaničnike,” navodi Rojters. Izvesna gorčina ipak je ostala, ocenjuje ova agencija i dodaje da je “srpski ministar rada Slobodan Lalović rekao da će Crnogorci u Srbiji postati stranci, uz obavezne birokratske procedure, radne dozvole i prijave prebivališta koje ostali nesrbi toliko preziru.”
Srbija će, kako se podseća, naslediti prava i obaveze državne zajednice, uključujući mesto u UN, “dok će nezavisna Crna Gora, kako Srbi vole da ukažu, morati da krene od nule.” Srbija je u mnogo boljem položaju od obnovljene crnogorske države i “naše odlazeće braće” navodi na kraju Rojters, ocenu iz "Politike".
Ako je crno, samo ne sivo
Visoki funkcioner bivše SFRJ, Branko Kostić, izjavio je Tanjugu da se nadao da će koncept zajedničke države Srbije i Crne Gore pobediti “za makar glas više,” ali da je sada, kada se to nije dogodilo, i nezavisnost bolja od “sive zone.”
“U slučaju sive zone predstojali bi meseci i godine mnogih razgovora, dogovora i trajanja zajednice koju je aktuelna vlast u Crnoj Gori od samog početka opstruirala,” rekao je Kostić koji je na početku raspada bivše Jugoslavije bio na funkciji potpredsednika Predsedništva. Odajući priznanje vlastima u Srbiji za strpljenje koje su pokazali u odnosima sa crnogorskim rukovodstvom u proteklom periodu, Kostić je ocenio da bi proces razdruživanja mogao da potraje samo ukoliko bi se kod vlasti u Srbiji pojavili inat ili sujeta.
“ Od aktuelne crnogorske vlasti očekujem da u narednom periodu pokažu mnogo više komunikativnosti i civilizovanosti u komunikaciji s vlastima u Srbiji,” rekao je on. Prema njegovim rečima, sada je najvažnije okrenuti se ekonomskim i socijalnim pitanjima, kako bi raspolućena i žestoko podeljena Crna Gora počela da se ujedinjava.
“Više puta sam isticao da je najveći broj zagovornika i jedne i druge opcije, formiran iz ljubavi prema Crnoj Gori i brige za njenu budućnost,” napomenuo je Kostić, ali je dodao da će vreme pokazati koja je opcija bolja.
“Sasvim je, međutim, sigurno da jedni drugima ne možemo biti neprijatelji,” naveo je on i dodao da je još 1992. godine govorio da, ovo rukovodstvo vodi zemlju u separatizam. Ocenivši da je premijer Milo Đukanović sa svojom ekipom uspešno odradio posao, Kostić je ukazao da je jedina vrednost referendumskog izjašnjavanja to što nije bilo sukoba.
Kao jedini apsurd, Kostić je naveo to što državljani Crne Gore koji žive u Srbiji nisu mogli da iskoriste glasačko pravo koje je dato svima crnogorskim državljanima koji žive diljem sveta.
Dokumentom je predviđeno da od 15. jula do 1. novembra bude pripremljen predlog zakona o putnim ispravama kako bi bili stvoreni uslovi i za izdavanje putnih isprava Crne Gore.
Odlazak Kosova bolniji udarca
Osećaj napuštenosti, koji je u Beogradu vladao posle odluke Crne Gore da proglasi nezavisnost, zamenili su nagoveštaji da Srbija počinje da razmišlja o prednostima samostalnosti, piše Rojters.
“Petnaest godina posle secesije Slovenije od jugoslovenske federacije, koju su potom sledile i Hrvatska, Makedonija i na kraju Bosna, najbliži rođaci Srba u zemlji južnih Slovena, Crnogorci, takođe su odlučili da odu,” podseća agencija u analizi prilika u Srbiji posle referenduma.
Rojters citira komentar beogradske “Politike” da, posle tri godine mučnog sporenja sa Crnom Gorom, Srbija sada može da se okrene sebi i dovede sopstvenu kuću u red.
“Od kada je 2003. preuređena zajednička država, Srbi su se umorili od naizgled beskonačne sage o crnogorskoj nezavisnosti, koja je kulminirala u nedelju,” piše Rojters. U Beogradu gde, kako se ukazuje, vlada još nije zvanično reagovala na odluku Crne Gore, “nevoljno prihvatanje zamenio je osećaj da se (Srbiji) ukazala nova šansa i osećaj olakšanja što je taj brak bez ljubavi okončan prijateljski.”
“Umorna od dezintegracije Balkana, Evropska unija je bila ta koja je 2003. zavrnula ruku Podgorici da preuredi zajedničku državu sa Beogradom i Jugoslaviju zameni labavijom, i krajnje disfunkcionalnom, državnom zajednicom Srbija i Crna Gora,” podseća ova agencija. Crna Gora je, kako se navodi, ponosna što je njen odlazak prošao mirno, “za razliku od Bosne i Hrvatske, gde je u ratovima za secesiju od Jugoslavije kojom su dominirali Srbi nestalo oko 200.000 života.”
Odlazak Crne Gore znači da Srbija sada može da se okrene “hitnijim pitanjima poput pregovora o mogućoj nezavisnosti njene južne pokrajine Kosovo - što će verovatno biti mnogo bolniji udarac.” Beograd takođe mora da razmotri sopstvene aspiracije prema EU, koje su, kako se podseća, trenutno odložene zbog neuspeha da se optuženi general Ratko Mladić isporuči Haškom tribunalu.
Srbiji i prava i dugovi
“Sa desetostruko većom populacijom od Crne Gore, Srbija je snosila lavovski deo računa za zajednicu, u kojoj su zajednički bili samo diplomatski kor, ministarstvo odbrane i mnogo automobila za zvaničnike,” navodi Rojters. Izvesna gorčina ipak je ostala, ocenjuje ova agencija i dodaje da je “srpski ministar rada Slobodan Lalović rekao da će Crnogorci u Srbiji postati stranci, uz obavezne birokratske procedure, radne dozvole i prijave prebivališta koje ostali nesrbi toliko preziru.”
Srbija će, kako se podseća, naslediti prava i obaveze državne zajednice, uključujući mesto u UN, “dok će nezavisna Crna Gora, kako Srbi vole da ukažu, morati da krene od nule.” Srbija je u mnogo boljem položaju od obnovljene crnogorske države i “naše odlazeće braće” navodi na kraju Rojters, ocenu iz "Politike".
Ako je crno, samo ne sivo
Visoki funkcioner bivše SFRJ, Branko Kostić, izjavio je Tanjugu da se nadao da će koncept zajedničke države Srbije i Crne Gore pobediti “za makar glas više,” ali da je sada, kada se to nije dogodilo, i nezavisnost bolja od “sive zone.”
“U slučaju sive zone predstojali bi meseci i godine mnogih razgovora, dogovora i trajanja zajednice koju je aktuelna vlast u Crnoj Gori od samog početka opstruirala,” rekao je Kostić koji je na početku raspada bivše Jugoslavije bio na funkciji potpredsednika Predsedništva. Odajući priznanje vlastima u Srbiji za strpljenje koje su pokazali u odnosima sa crnogorskim rukovodstvom u proteklom periodu, Kostić je ocenio da bi proces razdruživanja mogao da potraje samo ukoliko bi se kod vlasti u Srbiji pojavili inat ili sujeta.
“ Od aktuelne crnogorske vlasti očekujem da u narednom periodu pokažu mnogo više komunikativnosti i civilizovanosti u komunikaciji s vlastima u Srbiji,” rekao je on. Prema njegovim rečima, sada je najvažnije okrenuti se ekonomskim i socijalnim pitanjima, kako bi raspolućena i žestoko podeljena Crna Gora počela da se ujedinjava.
“Više puta sam isticao da je najveći broj zagovornika i jedne i druge opcije, formiran iz ljubavi prema Crnoj Gori i brige za njenu budućnost,” napomenuo je Kostić, ali je dodao da će vreme pokazati koja je opcija bolja.
“Sasvim je, međutim, sigurno da jedni drugima ne možemo biti neprijatelji,” naveo je on i dodao da je još 1992. godine govorio da, ovo rukovodstvo vodi zemlju u separatizam. Ocenivši da je premijer Milo Đukanović sa svojom ekipom uspešno odradio posao, Kostić je ukazao da je jedina vrednost referendumskog izjašnjavanja to što nije bilo sukoba.
Kao jedini apsurd, Kostić je naveo to što državljani Crne Gore koji žive u Srbiji nisu mogli da iskoriste glasačko pravo koje je dato svima crnogorskim državljanima koji žive diljem sveta.
Izvor: (Beta, Srna, Tanjug)
