PIROVA POBEDA CRNOGORSKE DEMOKRATIJE 22.5.2006.
20:46
PIROVA POBEDA CRNOGORSKE DEMOKRATIJE Zoja KLIMENKO, stariji naucni saradnik
Ruskog instituta za strateska istrazivanja (Moskva, RIA "Novosti")
Referendum, o cijoj su potrebi sprovodjenja odavno vec govorile crnogorske
vlasti, odrzan je 21. maja ove godine. Prema preliminarnim podacima, pristalice
"suverene i medjunarodno priznate Crne Gore" pobedili su sa nekoliko promila
razlike, sto, uzgred receno, dovodi u sumnju valjanost tih rezultata, imajuci u
vidu administrativni resurs i statisticku gresku. Tu moze pomoci i rucno
brojanje glasackih listica, tim pre sto Crna Gora sa njenih sest stotina
hiljada stanovnika, od kog broja su prema popisu iz 2003. godine skoro 200
hiljada Srbi, nije SAD, i prebrojati nije tesko. Preliminarnmi rezultati
crnogorskog referenduma su takvi. Nezavisnost je podrzalo 55,4 procenta ili
219683 biraca koji su izasli na glasanje. Za ocuvanje jedinstvene drzave
glasalo je 44,6 procenata, ili 176515 ljudi. Za sada nisu dobijeni podaci sa 45
izbornih mesta, na kojima je glasalo 25 hiljada ljudi. Ukupno je na referendumu
glasalo 86,3 procenta registrovanih biraca. Nevazecih listica bilo je 0,8!
7 listica. Slicne preliminarne rezultate pokazalo je i paralelno prebrojavanje
glasova koje je izvrsio CEMI. Pri tom je najveci broj pristalica nezavisnosti
registrovan u mestima koje naseljavaju albanci (od 79 procenata i vise), na
Cetinju preko 86 procenata. U Podgorici je "za" glasalo, prema preliminarnim
podacima, 53,8 procenata biraca. U svim ostalim gradovima - od 27 do 60
procenata. Pri tom je najmanje pristalica nezavisnosti tamo, gde je udeo
srpskog zivlja u Crnoj Gori najvisi -oko 60 procenata - u Andijevici. Za
priznavanje rezultata bilo je potrebno da za nezavisnost glasa 55 procenata od
izaslih na glasanje gradjana. Taj predlog je potekao od EU i prihvatila su ga
oba bloka. Odmah nakon objavljivanja preliminarnih rezultata komesar EU za
pitanja spoljne politike Havijar Solana, uzgred receno, tvorac SCG, pozvao je
EU da prizna volju gradjana Crne Gore.
Da bi se obezbedila pobeda na referendumu vlasti su pozvale da na njemu
ucestvuju Crnogorci koji zive izvan drazavne zajednice SCG. Mnogi od njih su se
odazvali pozivu i glasali za nezavisnu Crnu Goru. Ucesce Crnogoraca koji zive
izvan granica republike u susednoj Srbiji i uglavnom raspolozenih za ocuvanje
drzavne zajednice, nije pomoglo da se ona i sacuva. Tako mali raspon izmedju
pristalica dve suprotne platforme moze posluziti kao povod za osporavanje
rezultata referenduma od strane jedinstvene sa Srbima drzave. Medjutim, kako je
pokazalo iskustvo nekoliko predsednickih izbora u Srbiji posle svrgavanja
Slobodana Milosevica, pokusaji osporavanja njihovih rezultata od strane
pristalice V.Kostunice, koji je redovno prikupljao vecinu glasova, ali nije
pobedio zbog mahinacija sa spiskovima biraca, nisu ni do cega doveli. Ma kako
se razvijali dogadjaji dalje polazicemo od toga da je Crna Gora od sada
nezavisna drzava. Prirodno, postavlja se pitanja njene vitalnosti u savremenom!
svetu, u kome vlada zestoka konkurencija izmedju ucesnika sistema
medjunarodnih odnosa. I ovde, sem ekonomskih, Crnu Goru ceka i niz politickih
teskoca. S jedne strane, odvajanje od Srbije omogucice Crnoj Gori, poslednjoj
od jugoslovenskih republika, da izadje iz medjunarodne izolacije i senke
Medjunarodnog tribunala za bivsu Jugoslaviju, u kojoj se ona nalazila zajedno
sa Srbijom od 1999. godine, kada je protiv rukovodilaca tadasnje SRJ pokrenut
postupak za izvrsenje ratnih zlocina. Od tada su SRJ, a potom i SCG optuzivali
sa tribina medjunarodnih organizacija zbog nezelje da saradnjuju sa Tribunalom
i izvrsavaju njegove zahteve za izrucenje optuzenih. Istina, postavlja se
pitanje o radnim mestima nekih visokopostavljenih cinovnika SCG koji su iz Crne
Gore - predsdenik drzave, sefovi diplmatskih predstavnistava Zajednice u
vodecim prestonicama sveta itd. Njihovo naimenovanje je rezultat ustupaka od
strane valsti Srbije radi ocuvanja zajednicke sa Crnogorcima drzave. S dru!
ge strane, podrska albanskih biraca crnogorskoj nezavisnosti n!
eizbezno
ce imati svoju cenu.
Pregovori koji su sada u toku o statusu Kosova neizbezno ce uticati na
poziciju crnogorskih kosovskih idedentista. Jos pocetkom 2004. godine iznoseni
su projekti o stvaranju posebne albanske teritorijalne jedinice u sastavu Crne
Gore. Na taj nacin crnogorske vlasti treba da imaju na umu da sa postizanjem
nezavisnosti to i jeste potencijalno zariste nestabilnosti koje moze postati i
realno, a pri tom su sredstva uticaja na isto u cilju ocuvanja suvereniteta i
teritorijalne celovitosti za Crnu Goru veoma ograniceni. Treba imati na umu i
tendenciju smanjenja broja crnogorskog stanovnistva u republici (1991. godine
Crnogoraca je bilo vise od 380 hiljada, a 2004. oko 270 hiljada. Postavlja se
pitanje i o statusu crnogorskih gradjana koji zive u Srbiji i koji ce odvojeni
od otadzbine postati stranci u svojoj zemlji. To im se svakako nece dopasti.
Odmah nakon objavljivanja preliminarnih rezultata, predsednik Crne Gore Filip
Vujanovic je objavio nameru da se pridruzi programu NATO "Partnerstvo za mir" i
nastavi pregovore sa EU o stabilizaciji sa perspektivom ukljucivanja u Uniju,
sto je ranije sprecavalo neizrucenje generala Ratka Mladica Haskom tribunalu.
Nezavisnost Crne Gore omogucice NATO da prosiri svoje prisustvo na Balkanu sada
i na taj deo bivse Jugoslavije na zakonitim osnovama. Ranije su se kontingenti
NATO nalazili jedino na teritoriji Kosova. Prema tome, Alijansa ce poceti
realizovati ono sto joj nije poslo za rukom 1999. godine, a zapravo, da okupira
citavu Jugoslaviju. Dodatno se izoluje Srbija kako na geografskom planu (od
mora), sto stavlja krst na vekovnu mastu srpske drzave, tako i na plitickom
(ona ce ostati jedina zemlja na Balkanu koja do danas nije izrucila
Medjunarodnom tribunalu glavne optuzenike, sto ce, naravno, biti iskorisceno od
njenih medjunarodnih partnera za ogranicavanje preferencijala.!
- 0 - Misljenje autora ne mora se podudarati sa stavom redakcije. Moskva,
22.05.2006. RIA "Novosti"
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
