CRNA GORA LIPKINOM PRUGOM V. RADOJEVIĆ, 26. maj 2006
VIŠE od dve stotine prigovora koje je blok za zajedničku državu podneo na regularnost glasanja, u petak su na celodnevnom zasedanju Republičke referendumske komisije, jedan po jedan, "zlatnim glasom" predsednika komisije Františeka Lipke - odbacivani. Pored 241 prigovora koji su u četvrtak predati, u petak su tokom sednice pristizali novi iz opštinskih referendumskih komisija. Lipka je morao da korisiti svoje pravo da "preseče", jer je glasanje po svakom prigovoru bilo podeljeno - članovi iz bloka za zajedničku državu glasali su za usvajanje, dok je suprotni blok glasao protiv. Prigovori su, kako nam je nezvanično rekao jedan član RRK, odbijani iz "formalnih" razloga. Naime, rešeno je da pitanje prigovora koji se odnose na birački spisak, njegova tačnost, urednost i ažurnost nije stvar organa za sprovođenje referenduma, time ni RRK. - Konstatovali smo da takvi slučajevi treba da budu procesuirani državnom tužiocu - kaže Zdravko Gvozdenović, sekretar RRK. Prema rečima naših sagovornika, članova komisije, proces u Tužilaštvu ne može imati uticaja na konačno utvrđivanje rezultata referenduma, kada je prigovore odbacila RRK. - Gotovo je izvesno da će svi naši prigovori biti odbijeni - rekao nam je član komisije iz Bloka za zajedničku državu. - Ako Republička referendumska komisija nastavi sa odbacivanjem naših osnovanih prigovora, sa flagrantnim dokazima o manipulacijama Đukanovićevog režima, rezultat referenduma Blok za zajedničku državu SCG treba zajednički da odbaci - kaže Predrag Popović, lider Narodne stranke. I lider Srpske narodne stranke Andrija Mandić kaže da oni rezultat referenduma neće priznati. - Františeku Lipki je očigledno stalo da stvar kako-tako dovede do kraja i da što pre napusti poziciju koja je postala tako neprijatna. Ne bi bilo prvi put da predstavnik međunarodne zajednice aminuje neki lopovluk kvazidemokratskog režima i odmagli na zasluženi odmor - kaže Mandić uz opasku da "neće oni živeti u Maljteziji, nego mi kojima je namenjena sudbina pokretne imovine nekolicine tajkuna". I Veće narodnih skupština saopštilo je u petak da neće priznati rezultate referenduma. Predsednik Upravnog odbora Momčilo Vuksanović upozorio je aktuelnu crnogorsku vlast da će na svaki "napad na srpski narod i svetinje SPC u Crnoj Gori biti adekvatno odgovoreno". Nebojša Medojević, lider Grupe za promene, pozvao je u petak crnogorske "intelektualce, novinare i borce za nezavisnost" koji su tvrdili da će čim Crna Gora postane nezavisna kritike usmeriti ka totalitarnom i korumpiranom režimu da sada to i učine. - Svako ćutanje će biti stvar kolaboracije sa poslednjim totalitiranim režimom u Evropi i Crna Gora će biti sve dalja i dalja od evropskih integracija i ekonomskog i sveopšteg oporavka - ističe Medojević. Komentarišući izjavu Đukanovića datu preksinoć u Nikšiću da "ćemo još zadugo vladati na ovim prostorima", Medojević kaže da je premijer upravo "pokazao zašto mu je bila potrebna nezavisna država". OSTAVKA - NE! LIDER Narodne stranke Predrag Popović ocenjuje da prvi čovek Bloka za zajednižku državu Predrag Bulatović ne treba da podnese ostavku zbog rezultata referenduma. - Bulatović nije izgubio referendum. Preliminarni rezultat kao i mnogobrojne nepravilnosti koje smo uožili upućuju da je referendum pokraden - kaže Popović. CRNOGORSKA CRKVA TZV. Crnogorska pravoslavna crkva najavila je u petak da će u nedelju služiti liturgiju i osveštati novosagrađeni hram svetog Petra Cetinjskog Čudotvorca u Starom gradu u Kotoru. U ime odbora za izgradnju Vuk Rajković rekao je da će tim činom simbolički otpočeti njen liturgijski život u nezavisnoj Crnoj Gori. NOVI DOKAZI O NEREGULARNOSTI REFERENDUMA POLICIJA PREVOZILA BLOK za zajedničku državu predaće Republičkoj referendumskoj komisiji dokument u kojem optužuje crnogorsku vlast da je za vreme referendumske kampanje zloupotrebila policiju, koja je transportovala 7,5 hiljada putnika iz samo dve severne opštine - Plav i Rožaje, koji su glasali na referendumu, rekao je u petak lider Demokratske srspke stranke Ranko Kadić uz napomenu da je to "klasično kršenje referendumskog procesa". U dokumentu se navodi da je neophodno da Centar bezbednosti Berane organizuje pratnju autobusom od Plava i Rožaja do aerodroma Podgorica i Tivat, što je stavljeno u zadatak pomoćniku načelnika CB Miodragu Božoviću. - Prema Zakonu o referendumu, u članu 30 i 31, a posebno 33, navodi se da policijski službenici i pripadnici Agencije za nacionalnu bezbednost ne smeju na bilo koji način učestvovati u referendumskoj kampanji. Kadić je naglasio da se referendumski rezultat, zbog podataka do kojih su došli u tom bloku, menja iz sata u sat, navodeći primjer nikšićke opštine gde je došlo do pogrešnog upisa broja glasača, što menja izborni rezultat samo na tom mestu za sto glasova u korist bloka za Državnu zajednicu. U Budvi je, po njegovim režima, utvrđeno je da je određeni broj listića, gde je zaokruženo "ne", bio priključen glasovima bloka za nezavisnost, dok su u Podgorici na mnogim mestima nevažeći listići bili priključivani bloku za nezavisnost. - Cetinje odbija da pruži uvid u birački materijal, i sada je evidentno da brojka koja je preliminarno saopštena ne odgovara situaciji na terenu, rekao je Kadić. OCENJUJUĆI DA SU USKRAĆENA IZBORNA PRAVA BEĆKOVIĆ TUŽI DRŽAVU! POTPREDSEDNIK Saveta Pokreta za zajedničku državu Srbije i Crne Gore, akademik Matija Bećković, i predsednik Izvršnog odbora Pokreta, prof. dr Slavenko Terzić, podneli su Ustavne žalbe Sudu Srbije i Crne Gore zbog povrede ljudskih prava u toku referendumskog procesa u Crnoj Gori. Te povrede se posebno odnose na narušavanje principa zabrane diskriminacije, prava na slobodne izbore i prava koja proističu iz državljanstva. Žalbama se zahteva poništavanje rezultata referenduma i traži od nadležnih organa u Crnoj Gori da, pošto otklone povrede ljudskih prava, ponove izjašnjavanje građana. Bećković i Terzić su naveli konkretne dokaze da su neutvrđenog dana pred održavanje referenduma nadležni državni organi Crne Gore upisali u birački spisak 2.671 lice koje ima državljanstvo Crne Gore, ali koje ima aktivno prebivalište u Srbiji. Time su, po navodima akademika Bećkovića i profesora Terzića, oni lično diskriminisani, jer iako su državljani Crne Gore, a imaju prebivalište u Beogradu, nisu mogli da se izjašnjavaju o secesiji Crne Gore iz zajednice sa Srbijom. Ove ustavne žalbe su simbolički gest u ime preko 260.000 državljana Crne Gore koji žive u Srbiji, a koji nisu mogli, kako neki "odabrani", da se upišu u birački spisak Crne Gore i da se izjasne o sudbini svoje zemlje. http://www.novosti.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
