ПОСЛЕ НАЈАВЕ ДОДИКА О РЕФЕРЕНДУМУ
Бањалука скупља потписе (Од нашег сталног дописника) БАЊАЛУКА 28. маја – Интервју Милорада Додика, објављен у сарајевском „Ослобођењу” разбуктао је за само два дана политичке страсти у Републици Српској до те мере да практично није било уобичајеног одмора за викенд. Јуче је премијер РС још више заоштрио тему о могућем референдуму јасно рекавши да не прихвата ничији диктат. „Разговарати знам и хоћу, али слушати и климати главом не знам и нећу. Било чија доминација уздрмава темеље целе земље. Босна и Херцеговина по замисли Силајџића и Терзића веома је опасна. БиХ није Сарајево. БиХ је Тузла, Мостар, Бањалука, Бихаћ, Приједор… Док то не схвате Терзић и Силајџић немогуће је разговарати о просперитету свих заједно. БиХ није Силајџићев посед, јер он и ја имамо исто право власништва над њом”, упозорава Милорад Додик. Резултат референдума по његовој процени и по општем расположењу у овом ентитету уопште није споран. Европска лобирања око процената као у Црној Гори, од 50 до 55 одсто у „сивој зони” – у РС неће бити потребна: „Поставите нам услов од 90 одсто и ми ћемо га испунити”. Толико, наиме, Срби желе да остану у БиХ каква је сада у политичком и економском погледу. Слично су јуче реаговали Драган Чавић, председник РС, и Младен Иванић, министар иностраних послова БиХ. Обојица истичу да већ 11 година из Сарајева стижу напади на РС од дела политичара и медија. – Свако питање које се постави из РС за њих је проблем. Ниједан политичар у РС не може више да трпи те константне напада и да их немо посматра, вели Чавић. Већ дуже време, наиме, према рачуници коју истичу радикали у РС овом ентитету се одузимају надлежности из Дејтонског споразума. После укидања Војске РС последњих месеци врши се велики притисак на руководство РС да се укине и ентитетска полиција и преда у руке Бошњацима. Колико је то озбиљно види се по непрестаном прегласавању у Дирекцији за полицију која је стручни орган. Неслагања су дошла дотле да су српски представници практично замрзли свој положај у овој Дирекцији што је изазвало бес Кристијана Шварц-Шилинга. Чак је запретио да ћ�! � у европским институцијама најоштрије оптужити РС. И на оваква реаговања српски лидери имају крупне замерке. Међународне институције немају исти третман за све политичаре из БиХ, а то је једини начин за просперитет, уверен је Иванић. „Ми јесмо за реформе, али оне не могу да значе укидање РС, јесмо за реформу полиције, али то не значи укидање полиције РС. Тражимо само оно што имају децентрализоване земље Европе”. „Последњи догађаји око истраживања злочина над Србима у Сарајеву и одбијања две и по године да се формира комисија није био довољан повод ОХР-у и високом представнику да осуди бошњачко руководство за опструкцију, као што ни пре двадесетак дана посланици СДА нису из ОХР критиковани због одбијања да се усвоје уставни амандмани. Приметно је, такође, да политичка и економска власт у десет кантона Федерације БиХ функционишу много теже него у Републици Српској, али ОХР прелази преко тога понашајући се према једном ентитету као мајка, а према другом као маћеха”, посебно истиче Милорад Додик. „Увек је, дакле, отворено питање каква треба да буде БиХ. Срећнија и просперитетнија земља, разуме се, за све који у њој живе и тада се неће постављати питање референдума”, констатује премијер РС. На ово мишљење реаговао је одмах први заменик високог представника Лоренс Батлер тражећи објашњење од Додика о могућем референдуму. Батлер као да није чуо аргументе председника Владе РС већ се позвао на формалности из Дејтонског споразума по коме је Босна и Херцеговина суверена и независна држава. „Босна и Херцеговина је међународно призната држава и не видим везу са дешавањима у Црној Гори. Не видим везу било где у региону и овде”, закључио је Батлер. Супротно мишљење, међутим, заступа Стивен Мајер, професор на Одсеку политичких наука Универзитета у Вашингтону за питања националне одбране. „После референдума у Црној Гори могу у Републици Српској и другде на Балкану да захтевају отцепљење. Логично је да странке у Републици Српској буду следеће које захтевају отцепљење”, казао је професор Мајер у интервјуу Гласу Америке. Упоредо са овим изјавама ових дана, уз облепљене плакате по Бањалуци, невладине организације на Тргу Крајине у главном граду РС прикупљају потписе грађана за организовање референдума о издвајају Републике Српске из Босне и Херцеговине. Директну подршку одмах су им пружили СРС РС И ДСС (Демократска странка Српске) са Миланком Михајлицом и Предрагом Ковачевићем на челу. Мирко Царић ----------------------------------------------------------- Уздрмани темељи БиХ (Од нашег сталног дописника) САРАЈЕВО, 28. маја - Ни програмска конвенција Социјалдемократске партије није прошла без приче о Додиковом ставу да је „демократско право свих народа да одлуче о својој судбини”, подсећајући га да било какав референдум који се тиче државног уређења, за који одлуку није донео државни парламент а референдумско питање дефинисала за то надлежна комисија, нема законско упориште. Останак или отцепљење није у надлежности ниједног нивоа власти испод државног „што је дефинисано и Дејтонским споразумом”, став је СДП-а. Став председника Владе РС сматра правно неутемељеним и Странка за БиХ уз оцену да је повлачење српских посланика из државног парламента и представника РС из Дирекције за реформу полиције, уз његову изјаву, „доказ о координираном притиску из РС” којим се жели изнудити накнадно усвајање уставних амандмана, што би, сматрају у овој странци, створило правно темељ за сазивање референдума о отцепљењу РС. Бојазан у Федерацији, па и од стране неких званичника ЕУ, да би референдум у Црној Гори могао подгрејати расположење за одвајање РС одбацио је и председник СДА Сулејман Тихић. „Доводити у везу РС, Санџак, Космет или војвођанске Мађаре са ситуацијом у ЦГ није уставно ни правно-политички могуће” став је Тихића. М. Капор http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
