МАЛО ПОЗНАТИ ДЕТАЉИ ИЗ ЖИВОТА НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА
Светац у младости био киднапован Хајдуци отели петогодишњег Николаја док је с бабом Босиљком чувао овце Николаја Велимировића док је још био у колевци, од његове мајке Катарине, која је била на њиви ради пољских радова, покушао је да га отме један од локалних хајдука. Предосећајући опасност, мајка га је бежањем спасила. Међутим, оно што је као беба у колевци избегао дочекало га је као петогодишњака док је са бабом Босиљком чувао овце. Из шуме у околини Лелића прикрао се мушкарац који га је снажним рукама дограбио и побегао у непознатом правцу. Оцу Драгомиру убрзо је стигла порука да ће му дете бити живо враћено ако на одређено место донесе от! купнину у ћесарским дукатима. Уз помоћ деде Алексе отац је успео да прикупи дукате, остала је тајна о којој се суми радило, и преда их преко посредника за откуп киднаперу-хајдуку Михајлу Ђурђићу Бирчанину, из оближњег села Седлара. Ово су само неки од мало познатих детаља из детињства Николаја Велимировића које је у књизи „Родослов владике Николаја” забележио публициста Мирко Бојанић, пензионисани професор ваљевске гимназије. Овај случај оставио је трага на психи дечака тако да је он дуго говорио да ће када одрасте бити војник и носити оружје. И, заиста, Николај је хтео да после завршених шест разреда у ваљевској гимназији иде у војну школу, али није био примљен зато што је био слабе физичке конституције. Иначе, тадашња власт је 6. септембра 1882. године, бележи професор Бојанић, обећала награду од 1.000 цесарских дуката ономе ко ухвати, убије или тачно покаже хајдуке-киднапере Михајла Ђурђића и Спасоја Кекића. Иако је лоза Велимировића из Лелића код Ваљева поодавно урађена, Бојанић каже, да је он у књизи штампао први тачан родослов овог великана СПЦ. Кад је у питању родослов, Бојанић вели да се ослонио на врло аутентичне податке које је својевремено о пореклу и родослову својеручно записао Николајев деда Алекса Велимировић. Сматра да су то најуверљивији подаци, ограђујући се од помисли да су аутори актуелног родослова намерно погрешили, већ да нису пронашли изворна документа до којих је он дошао стрпљивим „копањем” по депоима Међуопштинског историјског архива у Ваљеву. О новом родослову, додаје, обавестио је старешинство манастира у Лелићу, као и неке храмове у којима он стоји н�! � видном месту. Б. Нововић http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
