02.06.2006.
DR NENAD
POPOVIĆ. LIST „POLITIKU”
MORATORIJUM
NA PRIVATIZACIJU NA KOSMETU
Upozoravam
strane investitore da ćemo svaku privatizaciju na Kosmetu po ovom modelu
osporavati pred međunarodnim sudovima
Verovatno je ovo
bila do sada najteža runda kosmetskih pregovora. Razgovorima u Beču
prisustvovali su i predstavnici MMF-a, Svetske banke, Ministarstva finansija
SAD, nekoliko svetskih ekonomista... Kod svih prisutnih eksperata naša izlaganja
primljena su veoma pozitivno – kaže za „Politiku” dr Nenad Popović, član srpskog
pregovaračkog tima i šef vladinog Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i jug
Srbije, nakon povratka sa bečkih pregovora, gde je naša delegacija, između
ostalog, pokušala da zaustavi privatizaciju na Kosmetu, štetnu za interese
Srbije.
Koje argumente
Vam je suprotstavila albanska delegacija?
– Oni su imali nekoliko ministara i eksperata, i izneli su
svoje argumente, ali su često koristili čiste političke floskule. Govorili smo,
najpre, o spoljnim dugovima, gde je situacija manje-više jasna i radi se o 1,4
milijarde dolara. Srbija, inače, otplaćuje dnevno 100.000 dolara na ime
kosmetskog duga. Albanci tvrde da od 1990. do 1999. godine nisu učestvovali u
raspodeli tog novca jer su, navodno, bili izopšteni iz ekonomskog sistema. To
vam je primer političkog argumenta, jer je činjenica da je novac ulagan u
fabrike i rudnike, o čemu postoji obimna dokumentacija. Tačno u dinar. Najviše
je uloženo u termoelektrane koje su tada proizvodile tri puta više struje nego
danas! A tu struju, izvinite, nisu koristili Kinezi, već svi ljudi sa
Kosmeta.
Naišli ste na
nerazumevanje u vezi s pitanjem imovine i privatizacije?
– Tu smo na potpuno različitim stranama.
Što se vrednosti imovine Srbije tiče, ima procena da se radi o 14 ili 15
milijardi dolara. Ali, tu postoji dosta različitih podataka i metoda
procenjivanja. Sigurno je reč o milijardama dolara. Kosovo i Metohija su deo
Srbije, pa je to naša imovina. Albanci, pak, kažu: ne, to je naša imovina. Tako
pokušavaju da uvedu metod sukcesije iz 2001. godine, koji se primenjivao na
republike bivše SFRJ, što je nedopustivo. Takođe, smatramo da Unmik, kao
privremeni organ, nije imao pravo da formira Kosovsku poverilačku agenciju, koja
se sada bavi privatizacijom imovine širom pokrajine. Smatramo da, pod hitno,
treba da se uspostavi moratorijum na dalju privatizaciju i da se obavi kompletna
revizija njenog dosadašnjeg toka.
Koliko je već firmi tako privatizovano?
– Oko 250 preduzeća, od čega su 99 odsto
kupili sami Albanci. Dakle, nema govora o ulasku stranog kapitala, što im je,
navodno, bio glavni razlog za prodaju, niti će se od tog novca oporaviti
kosmetska privreda, jer taj novac leže na račun pomenute agencije. Želim da
upozorim strane investitore da će bilo koja ulaganja po ovom, pravno neosnovanom
modelu privatizacije biti predmet osporavanja pred međunarodnim sudovima. Model
privatizacije na Kosmetu veoma je sumnjiv u pravnom smislu i ne postoji nigde u
svetu.
Otkuda žurba da
se što pre privatizuje?
– Možemo samo da sumnjamo zašto toliko žure. Žele da postave
potpuno nezavisan privredni sistem od Srbije i da privatizaciju završe do
decembra. Zameniku Martija Ahtisarija Albertu Roanu i kopredsedavajućem Štefanu
Leneu decidirano smo rekli da Unmik nema pravo da to čini. Podvukli smo, takođe,
da ne može da se razgovara o svojini, a da se ne govori i o privatizaciji, kao
što su nas obavestili. Jer, došli smo na pregovore sa uverenjem da gospodin
Ahtisari i njegovi saradnici imaju mandat da razgovaraju o svim
pitanjima.
Postoji
želja da se do kraja godine privatizuju i „Trepča“ i „Kosovska energetska
korporacija“ (KEK)?
-
Kada je o „Trepči“ reč, Svetska banka je čvrsto na stanovištu da je to danas
potpuno ekonomski promašeno i neisplativo. Nadamo se da ćemo, zajedno sa SB,
uspeti da to zaustavimo. Što se KEK tiče, srećom, oni ne mogu to tako brzo da
urade, ali mogu da pokrenu taj proces, što bi bila velika šteta. Radi se na
„mala vrata”, bez tendera. U toku je neka vrsta otimanja za prirodne resurse
Kosmeta, ali Srbija neće ćutati. Ekonomska pitanja su među našim najjačim
adutima u pregovorima, zato ih toliko i osporavaju.
Naš pregovarački tim je izneo još jedan
deo srpske platforme, gde se, između ostalog, pominje i ekonomska reintegracija
Kosmeta u sistem Srbije. Da li je to realno?
– Investiranje u Kosmet biće višestruko privlačnije ako
investitori budu imali na raspolaganju celo tržište Srbije, od deset miliona
ljudi, nego samo kosmetsko, od dva. Uz to, Srbija, kao jedina zemlja u
okruženju, može bez carina da izvozi na rusko tržište od 150 miliona ljudi. Zato
je naša platforma najbolja moguća za razvoj Kosmeta i zato ekonomska logika
govori protiv njegove nezavisnosti, bar u narednih 15-20 godina. U suprotnom,
Kosmet može ostati malo, izopšteno ostrvo, u ekonomskom smislu.
Šta mogu da očekuju raseljeni Srbi sa
Kosmeta koji su ostali bez radnih mesta, ili oni koji poseduju akcije tamošnjih
preduzeća?
–
Insistiramo da se svi radnici vrate na svoja radna mesta, gde je to moguće. Gde
nije moguće, da se pravično obeštete. Ekonomski tim već izrađuje strategiju
dugoročnog ekonomskog razvoja, koja će se posebno baviti dugoročnim održivim
ekonomskim razvojem ugroženih srpskih zajednica na Kosmetu. O konkretnim
iznosima je još rano govoriti, ali je sigurno da se radi o desetinama miliona
evra za kreditiranje razvoja srpskih zajednica.
Novinar: B. Bilbija
01.06.2006.
VOJISLAV
KOŠTUNICA
U
PRIPREMI PAKET MERA ZA DEFINISANjE STATUSA SRBIJE KAO DRŽAVNO-PRAVNOG SLEDBENIKA
SCG
Predsednik
Vlade je izrazio očekivanje da će već za nedelju dana moći da se podvuče crta i
kaže šta je urađeno ovim razgovorima i da li će se ići dalje u radu na novom
ustavu
Predsednik Vlade
Republike Srbije Vojislav Koštunica saopštio je da je u pripremi paket mera
kojim će biti definisan status Srbije kao državno-pravnog sledbenika državne
zajednice SCG i u što kraćem roku rešeni svi odnosi između Srbije kao
državno-pravnog sledbenika državne zajednice i Republike Crne Gore.
Koštunica je na konferenciji za
novinare, nakon sednice Vlade, ponovio da je Vlada još jedanput konstatovala ono
što je konstatovala i juče, a to je da posle odluke predsednika Republičke
referendumske komisije Františeka Lipke država Srbija preuzima državno-pravni
kontinuitet i postaje sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora u skladu sa
Ustavnom poveljom. On je naglasio da novo činjenično stanje ne može i neće
promeniti stav poštovanja prema crnogorskom narodu i istoriji i kulturi Crne
Gore, ali da obavezuje Srbiju na to da u najkraćem roku definiše sve svoje
nadležnosti koje proizilaze iz Ustavne povelje, po kojoj Srbija postaje
državno-pravni sledbenik državne zajednice.
Predsednik Vlade je naveo da će Srbija, nakon donošenja
deklaracije Skupštine Crne Gore o njenoj nezavisnosti, preduzeti sve neophodne
mere kao što su donošenje odluke u Skupštini Srbije kojom se konstatuje da
Srbija preuzima državno-pravni kontinuitet državne zajednice, kao i obaveza
Vlade Srbije da donese sve akte koji su potrebni da bi se to ostvarilo.
Koštunica je precizirao da je u
pitanju donošenje zakona o izmeni Zakona o ministarstvima i zakona o preuređenju
institucija i organizacija bivše SCG i službe Saveta ministara, što znači
preuzimanje iz sistema onih institucija koje su Srbiji potrebne i prestanak
postojanja onih koje nisu. Takođe, neophodno je i donošenje zakona o važenju
zakona Republike Srbije koji su prethodno važili kao zakoni Srbije i Crne Gore,
što znači preuzimanje svih onih propisa iz pravnog poretka državne zajednice
koji su Srbiji potrebni kako bi zaokružila svoj državni i pravni subjektivitet,
kao i proglašavanje nevažećim svih onih zakona koji u tu svrhu nisu potrebni,
objasnio je predsednik Vlade. On je podsetio na to da je dosadašnje zalaganje
Vlade Srbije za ideju zajedničke države pre svega bilo utemeljeno na uverenju da
bi zajednička država na najbolji način ispunila interese i Srbije i Crne Gore, i
dodao da je ideja o zajedničkoj državi bila većinski podržana u Srbiji.
Posle promena 5. oktobra 2000.
godine, Srbija je nastojala da sačuva zajedničku državu i pored toga što su
nesumnjivo postojali veliki i svakodnevni problemi u funkcionisanju države i što
je od vlasti u Crnoj Gori stalno stizao zahtev da se Crna Gora osamostali, naveo
je Koštunica.
Predsednik Vlade je ukazao na to da pune dve godine od 5. oktobra
2000. predstavnici Crne Gore nisu učestvovali u radu saveznih institucija, već
da je do promene došlo tek u martu 2003. godine usvajanjem i primenom Ustavne
povelje, čime je Srbija, zarad ideje očuvanja zajedničke države, prihvatila
mnoga rešenja u Ustavnoj povelji koja su odudarala od koncepta funkcionalne
države. On je posebno naglasio da u čitavom periodu Srbija nije povukla niti
jedan jedini potez koji bi išao naruku rušenja zajedničke države i rekao da je
potpuno uveren da niko ne može reći da se bilo koji oblik istorijske
odgovornosti za razdvajanje državne zajednice SCG može pripisati Srbiji.
Naprotiv, Srbija je pokazala izuzetno strpljenje i veliku odgovornost da uradi
ono što je bilo do nje da bi se zajednička država sačuvala, što nismo radili
zbog nekog prolaznog dnevno političkog interesa već zbog najdubljeg uverenja da
je u suštinskom interesu Srbije i Crne Gore da se sačuva državna zajednica, kao
i iz uverenja da se rukovodimo temeljnim evropskim idejama i vrednostima, a to
su ideje integracije a ne dezintegracije.
Koštunica je podsetio na to da se Vlada Srbije i pre nešto
više od godinu dana snažno zalagala za poštovanje Ustavne povelje i raspisivanje
neposrednih izbora za parlament državne zajednice kada je za to bilo vreme, a da
je Skupština Srbije zbog toga donela i Zakon o izborima, ali su vlasti u Crnoj
Gori tada odbacile svaku mogućnost da se izbori raspišu, kao i da ovo
insistiranje Vlade Srbije nije naišlo ni na valjanu podršku EU. EU je zatražila
zapravo da se umesto poštovanja prava i Ustavne povelje postigne politički
dogovor između Beograda i Podgorice, čiji bi smisao bio kako da se dogovorimo da
Ustavnu povelju ne poštujemo i prekršimo, rekao je Koštunica i dodao da smo
tako, umesto neposrednih izbora, promenom Ustavne povelje došli do održavanja
referenduma u Crnoj Gori pod okriljem Unije.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije nije mogla da utiče na
određivanje uslova za održavanje referenduma, ali je sa svoje strane jasno
iznela stav da bi bilo demokratski i u skladu sa temeljnim shvatanjem ljudskih
prava, uključujući i pravo izbora, da državljani Crne Gore koji žive u Srbiji, a
kojih ima oko 270.000, imaju pravo glasa na izborima. Ispalo je suprotno od
toga, mišljenjem Venecijanske komisije i prihvatanjem tog mišljenja od strane EU
došlo se do toga da na referendumu mogu da glasaju državljani Crne Gore sa cele
planete, ali ne mogu oni iz Srbije, istakao je Koštunica. Takođe, on je naveo da
je Vlada Srbije podnela zahtev da većina koja bi se tražila na ovom referendumu
bude ne prosta već apsolutna, zapravo prirodna većina za referendum ove vrste,
odnosno glas više od 50 odsto od upisanih birača. Koštunica je objasnio da to
pravilo važi u Kanadi i svodi se na sledeće: ako se deo jedne države odvaja,
onda u tom delu koji se odvaja svi imaju pravo da se izjasne, a da li će to oni
učiniti ili ne, to je druga stvar. Predsednik Vlade je ocenio i da se većina
koju je predložila EU, odnosno koju je prihvatila na predlog Venecijanske
komisije, teško može obrazložiti i da do sada nije video nijedno valjano
obrazloženje zašto baš 55 odsto, a ne bilo šta drugo. Sve u svemu, EU je imala
odlučujući uticaj na definisanje uslova za održavanje referendumskog procesa
uključujući još nešto, a to je formalno presudni glas predstavnika EU u
Republičkoj referendumskoj komisiji, a to je glas Františeka Lipke, ukazao je
Koštunica.
Koštunica je
istakao da predstojeći posao o definisanju statusa Srbije kao državno-pravnog
sledbenika SCG ne može biti potpun bez donošenja novog ustava Srbije i uzajamno
je povezan sa ovom obavezom. On je naveo da je na današnjoj sednici obavestio
Vladu o razgovorima koje je juče vodio sa predsednikom Skupštine Srbije
Predragom Markovićem o tome kako da se rad na donošenju novog ustava Srbije
ubrza. Predsednik Vlade je podsetio na to da je u proleće 2004. godine Skupština
donela akt o pristupanju promeni ustava, kao i da je nekoliko meseci nakon toga
Vlada podnela svoj predlog ovog najvišeg pravnog akta kao predlog stranaka koje
čine vladajuću koaliciju. On je napomenuo da su tom prilikom formirani i svi
neophodni odbori koji su se ovim pitanjem bavili, kao i da je predlog podneo i
predsednik Republike, ali da napretka u radu na ustavu nije bilo. Koštunica je
istakao da, kao što sa žaljenjem može da kaže da do sada napretka nije bilo,
tako posle jučerašnjeg razgovora sa izuzetnom dozom optimizma može da kaže da će
ono što je propušteno biti nadoknađeno u jednom vrlo kratkom periodu. Predsednik
Vlade je još jednom naglasio potrebu donošenja novog ustava u ovom trenutku i
rekao da bi se time zaokružili državni i pravni sistem zemlje i postavili jedini
pravi, valjani temelji države. On je naveo da su sve relevantne političke snage
u zemlji svesne činjenice da Srbija mora dobiti ustav što pre, kao i da
donošenje novog ustava nije samo posao Vlade Srbije, već da je reč o zajedničkom
poslu. Ustav svoj najpotpuniji i najsuštinskiji legitimitet dobija ukoliko iza
njega stanu sve političke snage u zemlji i u tom slučaju je to ustav koji može
da traje, ocenio je Koštunica. Istovremeno, on je apelovao na javnost i medije
da ovoj temi poklone naročitu pažnju, uz ocenu da u ovom trenutku, kada se
zaokružuju državni i pravni sistem Srbije, nema važnije i preče teme. Koštunica
je naglasio da sa velikim optimizmom očekuje najavljene razgovore o donošenju
novog ustava. Predsednik Vlade je izrazio očekivanje da će već za nedelju dana
moći da se podvuče crta i kaže šta je urađeno ovim razgovorima i da li će se ići
dalje u radu na novom ustavu.
Vlada Srbije razmotrila je izveštaj Koordinacionog centra za Kosovo
o etnički motivisanim ubistva od oktobra 2005. godine, kada je specijalni
izaslanik generalnog sekretara UN Kaj Ejde preporučio početak pregovora o
budućem statusu Kosova. Srpski premijer Vojislav Koštunica izjavio je danas na
konferenciji za novinare, posle sednice vlade, da će taj izveštaj predsednice
Koordinacionog centra Sande Rašković-Ivić biti predočen i javnosti. Koštunica je
ukazao da je noćašnje ubistvo Miljana Veskovića (23), na putu od Zvečana ka
Žitkovcu, samo još jedan u nizu zločina nad Srbima na Kosovu. U izveštaju
Koordinacionog centra je kao polazni datum uzet 24. oktobar 2005. godine, jer je
tada specijalni izaslanik generalnog sekretara UN podneo izveštaj o standardima
na Kosovu, uz preporuku da treba krenuti u pregovore, ali uz budnu pažnju prema
poštovanju ljudskih prava, rekao je Koštunica. Koštunica je istakao da se "do
sada nije videlo da međunarodni zvaničnici vode računa o tim zločinima", čiji se
"počinioci po pravilu ne pronalaze".
01.06.2006.
SAOPŠTENjE
KAD
PETERSEN I UNMIK TUMAČE PRAVDU
Istrage
na Kosmetu traju godinama, a presuda za zločine nad Srbima nema. To znači da
Petersen nema valjan dokaz za svoje tvrdnje o etnički nemotivisanim zločinima,
niti ima opravdanje za to što je umanjio broj zločina koji su se desili nad
Srbima
Demokratska
stranka Srbije najoštrije osuđuje još jedno u nizu surovih i zločinačkih
ubistava Srba na Kosmetu i apeluje na međunarodnu zajednicu da utiče na Unmik i
Kfor ne bi li ove međunarodne bezbednosne snage vršile nadležnosti zbog kojih su
na Kosmetu prisutne. Na putu Zvečan – Žitkovac ubijen je Miljan Vesković. Još
jednom mladiću ugasili su život jer je pripadao srpskom narodu.
Pre samo nedelju dana, Soren Jesen
Petersen, tvrdio je da srpska strana zločinima pridaje nacionalnu konotaciju i
kada ona ne postoji. O streljanju Veskovića, Unmik tvrdi da ništa drugo ne zna
sem da „incident nema bilo kakvu međuetničku vezu“. Nažalost, istrage na Kosmetu
traju godinama, a presuda za zločine nad Srbima nema. To znači da Petersen nema
valjan dokaz za svoje tvrdnje o etnički nemotivisanim zločinima, niti ima
opravdanje za to što je umanjio broj zločina koji su se desili nad Srbima.
Po njegovoj računici,
ove godine bilo je samo 12 takvih incidenata, a bilo ih je više od 180 od
oktobra prošle godine.
S druge strane, za napad u Maloj Kruši, 25. maja 2006. godine,
Petersen je rekao da je «važno da ljudi na Kosovu shvate da njihovo traženje
pravde može da se postigne samo pravednim putem, a ne nezakonitim sredstvima».
Odnosno, kada je očevidno da Albanci vrše teror nad Srbima, i kada je očevidno
da su učinioci zločina Albanci, onda Petersen sam presuđuje tvrdeći da je reč o
«traženju pravde». Iako njegovo tumačenje ovog događaja liči na osudu, Petersen
je drastično umanjio krivicu počinilaca ovog dela ukazujući, navodno, na motiv
ekstremista, a indirektno opet optužujući Srbe jer je «traženje pravde» valjda
odgovor na «nanesenu nepravdu».
Demokratska stranka Srbije zahteva od Unmika i Petersena da
prestanu da povlađuju albanskim ekstremistima i njihovim zločinima. Ukoliko
smatraju da ne treba prejudicirati ishode istraga, onda to ne treba da čine. A
ukoliko hoće da im neko poveruje u to da se nad Srbima ne vrši etničko čišćenje,
onda moraju da se potrude da sudovi u presudama počiniocima zločina to i dokažu.
Čitav uspeh Petersena i Unmika, nažalost, sadržan je u činjenici da počinioci
zločina nad Srbima nikada nisu pronađeni, uhapšeni i privedeni
pravdi.
01.06.2006.
ZORAN
LONČAR
BUDUĆNOST
SRBIJE JE U DECENTRALIZACIJI
Do
donošenja najvišeg pravnog akta zemlje, trebalo bi "popraviti" nekoliko ključnih
zakona, među kojima su oni o lokalnoj samoupravi, o teritorijalnoj organizaciji
vlasti i o lokalnim izborima
Ministar za
državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar izjavio je da je budućnost
Srbije u decentralizaciji vlasti i dodao da je velika prepreka tom procesu
postojeći republički ustav. Lončar je izrazio očekivanje da će, posle
jučerašnjih razgovora najviših republičkih finkcionera, "konačno biti stvoreni
uslovi da skupštinski Odbor za ustavna pitanja završi rad na novom ustavu
Srbije". Istakavši da je predstojeće preuređenje države, posle proglašenja
nezavisnosti Crne Gore, dobra prilika za usaglašavanje stavova o najvišem
državnom aktu, ministar je naglasio da je "donošenje novog ustava prilika koju
ne smemo propustiti, ne smao zbog evropske perspektive Srbije nego i zbog nas
samih i budućnosti naše dece". "Bez novog ustava neće biti napretka Srbije ni u
pogledu uređenja države niti u ekonomiji", kazao je Lončar u Skupštini opštine
Temerin.
On je ocenio
da bi, do donošenja najvišeg pravnog akta zemlje, trebalo "popraviti" nekoliko
ključnih zakona, među kojima su oni o lokalnoj samoupravi, o teritorijalnoj
organizaciji vlasti i o lokalnim izborima. Uručujući čelnicima temerinske
opštine rešenje o dodeli 2,8 miliona dinara, koji se od igara na sreću
tromesečno izdvajaju za unapređenje rada i podsticanje razvoja opština u Srbiji,
Lončar je istakao da će Vlada ulagati novac i ubuduće u sve opštine, bez obzira
na to ko ima lokalnu vlast. "Vlada Srbije je vlada svih građana i ulaže novac u
razvoj opština i regiona republike prema zakonu, a ne na osnovu stranačke
pripadnosti", kazao je on i dodao da se i u Temerinu, gde su na vlasti DSS i
SRS, "vlast vrši potpuno i skladu sa zakonom". Učestvujući na savetovanju o
srpsko-mađarskom suživotu i upotrebi jezika nacionalnih manjina, Lončar je
istakao da, iako su naša zakonska rešenja u toj oblasti u skladu s međunarodnim
standardima, promenjene okolnosti i primena zakonskih rešenja u praksi nalažu da
bi 15 godina star Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma nacionalnih manjina
trebalo bolje urediti.
Informativna
služba DSS
