[sim] 120 ljudi koji kroje svet

[ANTIC.org-SNN]

 120 ljudi koji kroje svet

Od 8. do 11. juna u malom mestu Kanata, pored Otave, pod potpunom blokadom policije i privatnog obezbeđenja, i ove godine su se okupili najmoćniji ljudi planete. U Bilderberg grupi tvrde da je “tajnovitost neophodna da bi diskusija bila stimulativnija”

Vest da će se sastanak tajanstvene Bilderberg grupe ove godine održati od 8. do 11. juna u malom mestu Kanata, nekoliko kilometara od Otave, u Kanadi, objavila je na Internetu tačno pre dve nedelje agencija American Free Press. Mnoštvo antiglobalističkih novinara iz čitavog sveta odmah je pohrlilo ka Brookstreet Resort Hotel-u, poznatom po svojim golf terenima. U hotelu su, međutim, tvrdili da ništa o tome ne znaju.

“Šta je to Bilderberg?”, pitala je neupućena direktorka Patris Besil novinare. Objasnila je da oni u pomenutom terminu imaju rezervaciju za konferenciju jedne poslovne grupe iz Toronta i jedne iz Montreala.

Ni vlasnik hotela Terens Metjus nije mogao ništa više da kaže: “Da li je to događaj koji bi trebalo da upriličim u hotelu?”

 

LIMUZINE SA SLOVOM “B”: Ali, već 8. juna svi gosti koji su boravili u Brookstreet Resort morali su da ga, do pola devet ujutro, napuste. Hotel više nije primao goste...

Istoga dana ispražnjeni su svi parkinzi u okolini, a kanadska policija je na pola kilometra unaokolo blokirala prilazne puteve za sva vozila. Oko hotela i aerodroma u Otavi pojavio se veliki broj pripadnika privatnog obezbeđenja u crnim blejzerima sa slušalicama u uvu. Privatno obezbeđenje je bilo toliko moćno da je čak legitimisalo uniformisane kanadske policajce, primetili su novinari iz “Ottanja Citizen”.

Sa aerodroma ka hotelu kretale su se brojne crne limuzine sa zatamnjenim staklima. A lokalni aerodrom Shell Aerocentre ugostio je mnoštvo privatnih aviona, odakle su se takođe razmilele crne limuzine. Na automobilima, kao i na prtljagu nekih od tajanstvenih gostiju, mogao se videti znak “B”.

Pojedine goste novinari su prepoznali. Bili su tu: Dejvid Rokfeler, Henri Kisindžer, holandska kraljica Beatris, guverner države Wujork Džordž Pataki. Došli su i “veliki naftaši” Žeron van der Vir iz Holandije (Rodžal Dutch/Shell Group), Frank Bernabe iz Italije (Rothschild Europe), Egil Miklebust (Scandinavian Airlines), Žorma Olila (Nokia), Džejms Volfenson (prethodni predsednik Svetske banke), Frenk Mekena (bivši kanadski ambasador u SAD)...

Po još nepotvrđenim informacijama, na listi pozvanih bili su i zamenik premijera Iraka Ahmed Čalabi, zatim rukovodioci “Koka-Kole”, Credit Suisse-a, The Rodžal Bank of Canada, brojni medijski moguli, kao i neki ministri Španije i Grčke.

Stigao je i Ričard Perle, bivši pomoćnik sekretara za odbranu predsednika Regana, a i danas veoma uticajan savetnik u neokonzervativnim krugovima Bušove administracije.

 

BEZ STALNIH ČLANOVA: Na pitanje jednog lokalnog reportera čemu tolika tajnovitost, Perle je samo prokomentarisao da se radi o “potpuno privatnom sastanku”. Na opasku da je tu veoma mnogo važnih učesnika u poslu sa naftom što bi moglo uticati i na njenu cenu, odlučno je odbrusio: “Ako bi tako bilo, i ja bih ubuduće trgovao naftom.”

Iz Bilderberg grupe tvrde da je “tajnovitost neophodna da bi diskusija bila stimulativnija”, a udarni svetski mediji o ovim sastancima ne izveštavaju. Posebno ne oni u SAD. Ni o ovom upravo održanom sastanku u Kanadi nema informacija.

Novinar Džejms P. Taker (71) motri na sastanke Bilderberg grupe već tri decenije: “Godinama su poricali da uopšte postoje. A ja znam da oni i te kako kroje ovaj svet.”

Kanadski pisac Danijel Estulin, autor knjige “Klub Bilderberg”, smatra da je njihov cilj “da kreiraju svetsku vladu, koju bi činili uticajni ljudi, sa ciljem da kontrolišu sve značajne resurse na planeti gde neće postojati nacije, već samo regioni, jedna religija, jedan ustav, jedna crkva, jedna moneta i jedna država. Već sada imate severnoamerički trgovinski sporazum NAFTA i Evropsku uniju.”

Estulin dodaje: “Kako to da se održava sastanak 120 najmoćnijih ljudi na svetu a niko od novinara ne izveštava o čemu se tamo priča!? Ako to nije zavera, onda ja ne znam šta je zavera.”

Da podsetimo, Bilderberg grupa dobila je ime po hotelu u Holandiji gde su se prvi put 1954. privatno sastali. Osnivač je holandski princ Bernar.

Bilderberg grupa nema stalne članove već se svake godine određeni broj najuticajnijih ljudi iz politike i biznisa poziva da prisustvuje ovom “privatnom” sastanku. Mesto skupa je uvek drugo, i daleko od očiju javnosti.

Otkriveno je da imaju štab u Hagu, u jednoj zgradi gde se svi telefonski pozivi ukrštaju preko automata koji se javlja i obaveštava zainteresovane gde da ostave poruku. Povratni poziv, kažu, nikada ne stiže.

Ko je taj ko određuje ko će biti pozvan na godišnje skupove nije poznato, ali se veruje da su to dve dominantne bankarske dinastije: Rokfeleri (američka interesna zona) i Rotšildi, sa svojim evropskim dinastičkim ograncima i Izraelom.

Grupa sledi takozvana Chatham House rules, pa je prisutnima zabranjeno da javno bilo šta govore o Grupi.

Gde su sve umešani prsti Bilderberga? Analitičari koji prate “svetske zaverenike” veruju, recimo, da su upravo oni kreirali događanja na Balkanu... Na sastanku u Rotak-Ergenu u Nemačkoj (od 5. do 8. maja 2005) navodno su dogovorili da se u Danskoj, vernom savezniku SAD, objave karikature proroka Muhameda. Čak je, tvrdi se, na dnevnom redu prvog sastanka Bilderberg grupe u Holandiji bilo i – formiranje EU.

Na prošlogodišnjem sastanku, priča se, zatražena su drastična poskupljenja nafte. To se i dogodilo, pa je barel sa 40 skočio na 70 dolara. Henri Kisindžer je, kažu, tada predvideo da će cena ići i do 150 dolara.

O čemu su ove godine “privatno” i “stimulativno” diskutovali ovi svetski moćnici?

 

NALJUTIO IH ČAVEZ: Džejms P. Taker tvrdi da im je glavna tema verovatno bio Hugo Čavez, koji bi mogao da manipuliše cenama nafte kako bi formirao ekonomsku uniju u Latinskoj Americi (uključila bi Brazil, Peru, Kubu i Meksiko). Takva unija bi odbila da pristupi sporazumu o slobodnoj trgovini NAFTA, čime bi se slomili dugoročni napori Bilderberga da se proširi na čitavu zapadnu hemisferu i da se uspostavi Američka unija po ugledu na EU.

Kao domaćin sastanka OPEK-a u Karakasu, Čavez je predložio da se smanji proizvodnja nafte kako bi se povećale cene, ali je to za sada odbijeno. OPEK održava proizvodnju od 28 miliona barela dnevno još od jula 2005.

Čavez je predvideo i posebnu taksu za sve koji eksploatišu naftu u njegovoj zemlji. Venecuela je peti svetski izvoznik nafte, ali je raskinula ugovore o vađenju nafte sa mnogim privatnim stranim kompanijama. Na 32 naftna polja zamenile su ih mešovite kompanije. Tako je domaći Petroleos de Venezuela SA dobio pravo na 60 odsto udela u poslu. Čavez je tako smanjio potencijalnu površinu za eksploatisanje skoro za dve trećine.

Ovo je ražestilo naftni blok Bilderberga. Posebno su ugroženi interesi bankarske dinastije Rokfeler, koja je vezana za naftu i druge investicije u Južnoj Americi.

Čavezova otvorena kritika politike SAD dodatno otežava rešavanje problema. Posebno je iritirao naftnu elitu ponudom jeftinog benzina za siromašne Amerikance nakon poplava u Wu Orleansu. Venecuelanci plaćaju subvencionisanu cenu od 12 centi po galonu.

Džejms P. Taker smatra da u Bilderberg grupi ovakve Čavezove poteze doživljavaju kao sprdanje sa njima. “Ali njima je ovakav humor veoma stran. Jedino što ih uveseljava, jeste pravljenje novca”, tvrdi Taker za American Free Press.

Problem je i Stefan Harper, kanadski premijer, koji, iako se 2003. obreo na sastanku Bilderberga, ove godine predstavlja veliko opterećenje za Grupu jer uporno odbija da prihvati sporazum iz Kjota. Sporazum je upravo delo Bilderberga i predviđa drastično smanjenje emisije štetnih gasova. Bilderbergovo “čedo” Klinton odmah je “Kjoto” pokorno potpisao, ali ratifikacija u Senatu je nemoguća. Ni Bušova administracija ne želi ovaj sporazum.

Nerazvijene zemlje lako su potpisale ovaj sporazum, jer nemaju prekoračenje emisije industrijskih gasova pa nemaju šta ni da redukuju. Ali ako bi SAD ovo ratifikovale, još više američkih kompanija pomerilo bi se u Meksiko gde nema strogih ekoloških zakona, a ima jeftine radne snage, kojoj čak ni godišnji odmor ne moraju da plaćaju.

 

“PRINC TAME”: Izgleda, međutim, da u Grupi postoji neslaganje oko napada na Iran. O tome je početkom godine u svom intervjuu za “Vanitdž Fair” govorio Zbignjev Bžežinski, za koga još nije potvrđeno da li je bio u Otavi.

“Mislim da rat sa Iranom može biti početak kraja sadašnje američke uloge u svetu. Irak je u tom smislu bio neka vrsta prethodnice, koja je još isplativa ukoliko bi se iz svega izašlo što pre. U ratu sa Iranom vukli bismo se tu bar 20-30 godina. Svet bi to osudio, a SAD bi izgubile sadašnju poziciju u svetu”, izjavio je Bžežinski.

“U slučaju pokerske igre sa Ahmedinedžadom, Buš nema šta da izgubi ukoliko poveća svoj ulog i zamota se u američku zastavu izbacujući ogromne količine bombi pravo u vrtlog njegove osovine zla, na Iran”, smatra, međutim, politički analitičar dr Majkl Karmajkl.

Ali Ričard Perle, neokonzervativac, poznata ratna perjanica izraelskih interesa (državljanin je i Izraela), najoštriji je zagovornik vojne intervencije u krugovima Pentagona. Baš kao što je to bio u vezi s Irakom, ali i Jugoslavijom. Bombe i sabotaža svih diplomatskih nastojanja za Perlea uvek su bile najbolje rešenje svih problema. Posebno kada treba zaštititi interese Izraela, čak i na štetu SAD. Zato je i nazvan “Princ tame”. Uloga Perlea u politici SAD je nesporno velika, a njegova diskusija u Bilderberg grupi sigurno će biti veoma “stimulativna”.

 

Ivona Živković

NIN