МИТРОПОЛИТ ЈОВАН О ПОЛОЖАЈУ СПЦ У ХРВАТСКОЈ
Ускоро више цркава него верника Уместо 25 цркава, хрватска влада суфинансира обнову само пет у рату оштећених православних храмова Уколико се прогнани Срби не врате у Хрватску, за двадесет година у овој бившој југословенској републици биће више православних цркава него верника. Ову алармантну прогнозу дао је митрополит загребачко-љубљански Јован. – Више од 300.000 Срба из Хрватске је у избеглиштву, углавном у Србији. Остали су углавном старији људи. Они полако умиру и ако се настави овакав демографски тренд имаћемо проређено српско становништво у свим епархијама СПЦ у Хрватској – истиче владика Јован. Најтежа ситуација је у местима која су била захваћена ратним збивањима. На простору Пакраца, Дарувара, Вировитице и Подравске Слатине већ има села у којима су православне цркве затворене, јер тамо више нема Срба. Митрополит Јован демантује тврдње да се број православаца у Хрватској смањује, јер је у међувремену, наводно, покатоличено 30.000 Срба. – То су неки новинари злонамерно ставили у уста загребачком пароху Миленку Поповићу. Писмом сам обавестио Свети синод у априлу ове године, наводећи поименце породице у селима бјеловарског намесништва и Нарти које су прешле на римокатоличку вероисповест. То су места у којима је некад беснела чувена Марчанска унија и ови подаци, а реч је о више десетина људи, објављени су и на интернет сајту Српске православне цркве – каже владика Јован. Поновно отварање Музеја СПЦ у Загребу, ипак, на најбољи начин показује да су Срби који су вековима живели на просторима данашње Хрватске били на високом нивоу националне и религиозне свести. Мада је митрополит Јован одао признање граду Загребу и Заводу за заштиту споменика културе на помоћи да у Илици 7, после 14 година, буде поново отворена ризница Загребачко-љубљанске епархије, у сарадњи хрватске државе и СПЦ још има потешкоћа. Владика Јован истиче да се хрватска влада не придржава споразума и да се средства намењена Српској православ! ној цркви користе за друге сврхе. Хрватска годишње СПЦ даје девет милиона куна и тај новац се расподељује међу епархијама у зависности од тога колико имају активних парохија. – Тим новцем помажемо наше свештенике, али и обнову порушених и оштећених цркава – објашњава овај архијереј. У првобитном договору с Министарством обнове и финансија предвиђено је да хрватска држава суфинансира обнову 25 православних храмова. Касније је, како истиче владика Јован, тај број смањен на пет цркава, из сваке епархије по једна. Све остале богомоље оштећене током ратних дејстава у Хрватској Српска православна црква сама обнавља. До сада је делимично обновљена црква у Бјеловару. У Крижевцима је реконструисан оштећени звоник на цркви Светог Саве и предстоје радови на фасади и крову. Тамошње локалне власти су спремне да финансијски помогну ове радове, јер хоће да среде центар Крижеваца. Набрајајући шта је последњих година урађено, владика Јован истиче обнову цркве Светог Георгија у Вараждину, али и реконструкцију богомоље посвећене истом светитељу у Грубишном Пољу. Такође, у току су радови на минираним црквама у Ступовачи код Кутине и Великом Вуковју. – Недавно сам служио свету архијерејску литургију у Малој Трешњевици. Пошто Завод за заштиту споменика из Осијека ништа не предузима да крене у обнову цркве која је такође била минирана, упутио сам апел да се барем подигне кров – каже митрополит Јован. Најстарији архијереј по хиротонији у СПЦ после патријарха Павла истиче да су злонамерне приче да ће нашој цркви бити враћено „пола Загреба”. – Дај Боже да је тако, али није. СПЦ је била искључена из процеса приватизације станова у Хрватској. Уместо да као и сви откупљујемо наше станове по багателним ценама, били смо принуђени да касније плаћамо пуну тржишну вредност. Још смо у спору око кина „Загреб” на Цветном тргу. Ми смо власници те зграде и поред разних закулисних игара истрајаваћемо да нам тај објекат буде враћен. Зграда у Прерадовићевој 5 такође је наша и ту се налазе станови наших свештеника – прича владика Јован. М. Пешић http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
