[sim] INTERVJU : Aleksandar Popovic, ministar za nauku

[ANTIC.org-SNN]

INTERVJU : Aleksandar Popović, ministar za nauku

Naša nauka je najbliža Evropi

Verujem da smo vrlo blizu sporazuma sa Evropskom Unijom zahvaljujući kome bi srpski naučnici mogli da učestvuju na svim projektima u okviru Okvirnog programa sedam Evropske unije i kompletno, poput svojih kolega u zemljama Unije, koriste sve fondove namenjene naučnicima u EU

Imajući u vidu sve kroz šta je Srbija prošla, pogotovo u poslednjoj deceniji prošlog veka, imajući u vidu loše stanje u ekonomiji, koje se godinama preslikavalo i preslikava i dalje na budžet, pa samim tim i na izdvajanja za nauku, srpska nauka je u sasvim pristojnom stanju. I to zahvaljujući samim naučnicima, a ne državi. Naravno, da bi nauka napredovala, potrebno je povećati ulaganja, potrebno je osvojiti neku materijalnu osnovu koja bi omogućila kvalitetniji i efikasniji naučni rad u budućnosti, i to kako u fundamentalnim, tako i u primenjenim istraživanjima, rekao je Aleksandar Popović, ministar nauke i zaštite životne sredine.

Koliko država pomaže nauku?
Sada smo na nešto ispod 0,4 odsto bruto društvenog proizvoda iz budžeta koji se ulaže u nauku. Uz ulaganja predviđena investicionim planom, sa budžetskim povećanjem mimo nacionalnog investicionog plana, očekujem da ćemo biti na oko 0,6 odsto bruto društvenog proizvoda ulaganja u nauku iz budžeta 2007. godine. Krenuli smo sa ispod 0,2 odsto 2000. godine, tako da postoji realni uspon ulaganja u nauku, koji je čak najbrži u regionu. Cilj mora da nam bude ono što je i cilj zemalja Evropske unije - 3 odsto bruto društvenog proizvoda ulaganja u nauku 2010. godine, od toga jedan odsto iz budžeta, a ostalo sa tržišta. Naravno, kako se ekonomija kod nas bude razvijala tako će se uvećavati i sredstva koja će se u nauku ulagati van budžeta.

		NAUČNIK I POLITIČAR Po struci ste hemičar i svojevremeno ste bili atletičar. Otkud takav čovek u politici? Moja zemlja nije išla dobrim putem i osećao sam odgovornost i potrebu da nešto promenim. Morao sam da nešto učinim za svoju zemlju. Da li ste, kad ste upisivali hemiju, zamišljali sebe kao ministra? Ne, ali ja sam u politici od 1990. godine, od momenta kada sam uveliko bio na studijama. Nikada mi, sve do posle izbora 2003. godine, na kraj pameti nije bilo da mogu da budem ministar. Nisam imao ni takvu ambiciju. Šta vam je draže - naučni rad ili politika? Nauka. Pokušavam da budem u nauci koliko mogu, ali to ne zadovoljava ni moje ambicije, ni osećanje privrženosti nauci. Sanjam da budem mesec dana u laboratoriji, da eksperimentišem, da me niko ne zove na mobilni. Da uživam... SARADNJA MINISTARA Kakva je saradnja sa drugim ministarstvima? U principu dobra. Ima ministarstava sa kojima, zbog prirode posla, imamo čvrstu saradnju, a ima i ministarstava sa kojima nemamo nikakvu. Da li saradnja ima veze sa političkom pripadnošću? Ima veze samo sa tim ko operativno vodi poslove u nekom ministarstvu. Ima jako sposobnih ljudi, ali ima i onih koji nisu takvi. Dešava se da u jednom ministarstvu sa jednim sektorom sarađujemo dobro, a sa drugim nikako.

Da li vlada pomaže nauku u bilo kom drugom smislu? Benificije, stanovi...
Preko univerzitetskih fondacija za izgradnju stanova za mlade naučnike pomažemo izgradnju stanova po povlašćenim cenama za mlade naučnike. Fondacijama ne upravlja ovo ministarstvo već univerziteti, ali novac ide iz budžeta za nauku. Imamo čitav, veoma razvijen, sistem stipendiranja mladih. Od pre dve godine šaljemo mlade doktore nauka na postdoktorske studije u inostranstvo.

Što se tiče zaposlenih u naučnim institutima, oni, za razliku od svih zaposlenih u drugim javnim službama, nemaju ograničenje u nivou plata. Dakle, zaposleni u naučnim institutima mogu da se prijave kod nas za projekte, ali mogu i kod drugih ministarstava da pokušaju da zarade na tržištu, i u zemlji, i u svetu. Koliko god da zarade, mi ne pravimo ograničenje. Međutim, ukoliko se desi da ne uspevaju da zarade van Ministarstva nauke, a ne ispunjavaju kriterijume ministarstva za dobijanje projekata, nema garantovane plate. Dakle, u nauci više nema socijalizma. Profit koji instituti ostvare, iako su državni, ne uzima im se. Najveći broj instituta taj novac ponovo ulaže u nauku da bi bili još bolji, da bi još više zaradili sutra.

Kako naučnici žive?
Zarade koje mi dajemo, jer ponavljam, mi ne isplaćujemo plate (jer nismo poslodavac - to su instituti), ako ne gledamo ništa drugo, u evrima su povećane deset puta u odnosu na 2000. godinu. Naravno, ponavljam da je zarada od projekata Ministarstva nauke samo jedan mogući vid prihoda i jedan segment plate. Da li je to malo ili mnogo, o tome možemo da razgovaramo. Svakako da najveći broj naučnika u Srbiji zaslužuju kvalitetom svog rada viša primanja. Ali nauka živi u realnim ekonomskim okvirima u kojima živi ova zemlja. Pokušavamo da povećavamo zarade onoliko koliko nam budžetske mogućnosti dozvoljavaju, ali svakako one još nisu dovoljno velike.

Šta se radi na popularizaciji nauke?
Mi smo ove godine prvi put raspisali konkurs za popularizaciju nauke, i to nam jeste jedan od strateških ciljeva. Pokušaćemo na različite načine, preko medija, poput radija, televizije, časopisa da popularišemo nauku. Finansirali smo naučne tribine koje na popularan način pričaju o nauci i otvorene su za širi krug ljudi. Iduće godine ćemo ići šire i dublje.

Jedan od ciljeva nam je i da popularišemo život i delo ljudi koji su neopravdano zaboravljeni. Tek je godišnjica Teslinog rođenja pomogla da se setimo Đorđa Stanojevića, čoveka koji je bio izuzetno zaslužan za elektrifikaciju naše zemlje. O tome da je, po mome sudu naš najveći naučnik, Milutin Milanković gotovo skrivan od generacija koje su se obrazovale u ovoj zemlji ne želim ni da pričam. Imali smo velike ljude u prošlosti koji su na različite načine učinili velike stvari za svoj narod i državu, i na koje imamo i pravo i obavezu da budemo ponosni.

Koliko je mladih naučnika otišlo iz Srbije u potrazi za boljim uslovima?
Nema pouzdanih pokazatelja. Odliv mozgova je globalni fenomen i događa se svuda, i u razvijenim zemaljama. Mi smo, ipak, imali neuporedivo veći odliv mladih ljudi zbog loše ekonomske i političke situacije. Verujem da će se ljudi polako vraćati ukoliko budu imali pristojne uslove za život i rad. Ne možemo mi da damo uslove kakve imaju u inostranstvu, ali moramo da radimo na tome da stvorimo uslove koji će biti što je moguće bliži onima koje imaju sada van zemlje.

Koliko je bitan sporazum sa EU?
Verujem da smo jako blizu sporazuma u nauci sa Evropskom unijom, a to će dramatično izmeniti položaj naše nauke, ali će povećati i odgovornost naučnika. Država će odraditi svoj deo posla da Srbija postane od 1. januara 2007. godine pridruženi član Okvirnog programa sedam EU, tako da će srpski naučnici moći da imaju pristup svim fondovima EU za nauku, kao njihove francuske ili nemačke kolege. Neće biti formalnih prepreka, tako da će količina novca do koje dođu zavisiti samo od samih naučnika, njihovih sposobnosti i kvaliteta. Dakle, u nauci ćemo veoma skoro biti potpuno integrisani u EU.

Poboljšanje viznog režima?
Nezavisno od pregovora o poboljšanju viznog režima koji država vodi, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine je prošle godine sa komesarom EU za nauku i istraživanja Janezom Potočnikom počelo pregovore o promeni viznog režima za naučnike. Komesar Potočnik je uradio svoj deo posla, održao je reč, i krajem prošle godine Evropska komisija je usvojila direktivu o uvođenju nove kategorije viza, viza za naučnike. One se izdaju na duže vreme, pod boljim uslovima, brže, za vize u zemlje šengenske zone. Sada se čeka da svih 25 članica EU uključi ovu direktivu u svoja nacionalna zakonodavstva. Očekujemo da će se to desiti do druge polovine sledeće godine, i to je, ma koliko sporo izgledalo, najbrža moguća procedura. Dugujem i zahvalnost komesaru Potočniku što je učinio sve što je mogao da se teška birokratska mašinerija pokrene. Ako dođe do ulaska zemlje na belu šengensku listu, onda je sve ovo nepotrebna stvar. Moj je zadatak, međutim, da radim svoj deo posla, ne mogu da sedim i čekam.

A. Ivanović

http://www.glas-javnosti.co.yu/