Београд 2048. центар велике Албаније
“Ислам надире... Србија је најистуренија тачка православља и природан је руски
интерес за њу. Као што је природно да готово сваки човек у мојој земљи осећа
кривицу што Русија није заштитила своју православну браћу”
Јелена Чудинова, ауторка “Богородичине џамије у Паризу”, књиге која је поделила
руску јавност, антиутопије у којој се предвиЂа:
Париз 2048. године. Срце Европе, главни град државе Еврабије, најјаче исламске
земље на свету. Хришћани су сатерани у гето одакле постоје само два излаза: или
примити ислам или умрети. Богородичина црква у Паризу претворена је у џамију.
Малобројни покрет отпора не успева да се избори са новим владарима света и
хришћанство поново одлази у катакомбе. Исламске власти одлучују да једном
заувек униште гета...
То је укратко садржај романа “Богородичина џамија у Паризу” Јелене Чудинове,
човека године по мишљењу Клуба православних новинара, ауторке најскандалозније
књиге, по мишљењу дела руске јавности. Поднаслов “2048” асоцира на Орвелову
“84”, списатељица тврди да ће зло 21. века бити ислам, као што је зло 20. века,
по Орвелу, био комунизам. Око романа “Богородичина џамија у Паризу” месецима се
ломе копља – једни га сматрају романом упозорења, други шокантном антиисламском
књигом. Шта год да је, књига је достигла невероватно велики тираж.
Пропаст Запада, сматра Чудинова, почео је бомбардовањем Југославије, чију
историју Запад или није знао или га није занимала. Она, уз занемарљиве
историјске грешке, помиње пет векова под Турцима, херојски отпор фашизму и
сраман период у коме је Запад изазвао рат у Босни, а онда натерао Милошевића да
“на своје седе власи прими срамоту Дејтонског споразума” и тамо довео своје
миротворце да добро пазе “да Срби никако не дигну главу”. Кад му ни то није
било довољно, под својим скутима је однеговао ОВК, помогао Албанцима да етнички
очисте Ко�!
�ово и Метохију, уништио храмове старе вековима...
Русији, уморној од сталног супротстављања Западу, учинило се да је Милошевић та
шапа коју треба дозволити Западу да одгризе, мира ради. Али, то је била
погрешна рачуница. На Косову је заиста завладао мир – кад је последњи Србин
отуда протеран и последњи православни храм сравњен са земљом. Будућност је, по
Чудиновој, страшна, Београд постаје центар велике Албаније, а оно мало Срба што
је остало, њих око 300 000, сели се у Русију и оснива тамо свој нови Београд.
Тиме Русија решава и свој проблем – ненасељеност огромне територије.
А ислам се шири, осваја Европу... И тако је 2048. Париз већ главни град државе
Еврабије у којој се говори арапски и живи по правилима исламске религије.
- Многи су ми, после недавних догађаја у Паризу, када су сваке ноћи спаљивали
аутомобиле, а поготову сад, кад се шири талас агресије поводом објављивања
карикатуре Мухамеда, рекли да сам пророк. Ја не мислим тако. Само сам сакупила
материјал који је свима пред очима и који, мислила сам, сви виде. Али, изгледа
да нису видели, па су ти догађаји за њих изненађење – каже за НИН Јелена
Чудинова.
На примедбу да проглашавајући једну целу религију злом крши основне принципе
савременог друштва и цивилизације, списатељица одговара да је тога свесна, али
да до тих принципа не држи нарочито, и да јој је био циљ само да укаже на
чињенице. А оне су, по њеном мишљењу, да Европа уступа пред исламом и да се већ
данас дешавају ствари које говоре да ће у блиској или нешто даљој будућности
ислам бити владајућа религија. Католичка црква већ сада преиспитује свој однос
према историји Христових похода, већ сада се у Шпанији из цркава уклањају стат!
уе Светог Јакова Мавроборца како не би вређале осећања муслимана који
евентуално уђу у храм као “архитектонски споменик”... У Русији су тражили да се
са грба избаци крст – зато што вређа верска осећања муслимана. Том захтеву, за
сада, није удовољено, али зато се муслиманске жене већ сликају за личну карту
са марамом.
- Рат између крста и полумесеца већ је почео – тврди Чудинова, објашњавајући да
хришћанство уступа. – Ислам је интернационалан, пружа своје пипке по целој
планети, ударајући на секуларно друштво које није у стању да се брани.
Секуларност не може дуго да постоји, раније или касније, ако нема праве вере –
долази лажна. Па и комунизам је био нека врста изврнуте религије. Просто човеку
није својствено да не верује ни у шта – кад је све могуће, кад је све
дозвољено, човек најпре ужива, а онда, као дете, уморан од сведозвољености, има
потребу да м�!
� неко каже шта се може, а шта је забрањено. И ту долази ислам, који наређује
да се пет пута дневно молиш, да не једеш ово или оно... И човек доживљава
олакшање. У Немачкој сваке године све више и више људи прима ислам, исто је у
Шведској, Данској...
Рецепт за борбу против ширења ислама није рат, тврди она, већ – мисионарство.
Хришћанство је покорило свет мисионарством и онда је од њега одустало. Сад се
мисионарством бави само ислам.
Занимљиво је да у књизи Јелене Чудинове само Русија остаје православна. Уместо
гвоздене, појављује се зелена завеса која је штити од продора ислама. Ипак, то
је више жеља него уверење да ће тако и бити.
- Да би се сачувала од ислама Русија мора пре свега да измени однос према
религији. Држава мора да се одрекне секуларне форме друштва и да формира нов
начин социјалног уређења у коме би значајно место било удељено титуларној
религији – православљу. Све док то не буде урађено, ми ћемо губити. Секуларност
иде на руку муслиманима – ако је код нас секуларно друштво, муслимани нам кажу
– склоните крст, а онда, кад се потпуно избрише хришћанска симболика, а својом
демографском политиком они заиста постану већина, рећи ће да нам секуларно
друшт!
во није потребно и направиће религиозну државу, али муслиманску. Ислам се неће
сам од себе зауставити.
Чудинова сматра да Русија мора да покаже јаку политичку вољу, да скупи храброст
и не дозволи ширење ислама, да попут Француске забрани ношење традиционалне
женске одеће, да не треба оснивати посебне школе за азербејџанску,
узбекистанску и другу муслиманску децу где се она школују на свом језику – јер
ако желе да живе у Русији, треба да имају образовање исто као и руска деца... И
тако низ непопуларних мера, које углавном противурече савременим европским
вредностима. На то Чудинова спремно одговара – да је тренутна ситуација у
Европи пос�!
�едица управо владања таквих “вредности”.
- Европа је, ипак, напокон, почела да се буди. Лагано, али се буди. Наши
либерали, у Русији, воде нас путевима које је Европа већ прошла. То нам није
потребно, можемо нешто да научимо и на њиховом искуству. Муслимани у Москви
данас траже дозволу да саграде џамију са минаретом већим од звонаре Ивана
Великог. Да ли су толики минарети заиста потребни за молитву? Наравно да нису,
то је политичка демонстрација доласка ислама. Ислам је увек заснован на
политици. Према томе, кад говоре да православље не треба да се меша у политику,
какав је онда излаз?!
Моје мишљење се поклапа са мишљењем Холанђана после убиства Ван Гога. Нека
живе, нека се богате, нека уживају, али нека знају да је овде прави домаћин
православље. То не значи да у православној кући нема места за друге. Али мора
да се зна ко је газда, мора се поставити граница трпљења.
Један од главних јунака књиге је Србин са Косова, Слободан. Он не може да
опрости Европи што је помогла уништавање његове земље.
- Србија је најистуренија тачка православља и природан је руски интерес за њу.
Као што је природно да готово сваки човек у мојој земљи осећа кривицу што
Русија није заштитила своју православну браћу од бомбардовања – каже Чудинова,
објашњавајући значајну улогу Срба и Србије у својој књизи.
На питање да ли је очекивала да ће изазвати толику буру у јавности, Чудинова
каже да није, напротив, очекивала је нешто много горе – да неће бити примећена.
Али, пажњу на њену књигу скренули су управо актуални догађаји, најпре у
Француској, а онда и по целом свету. Она не сматра да је књига скандалозна:
- За мене је важно једно – ја читам Достојевског и слушам Рахмањинова и хоћу да
и кроз педесет година људи који живе у Русији такође читају Достојевског и
слушају Рахмањинова. Говорим руски и хоћу да и они имају право да говоре тим
језиком. А какве ће боје бити њихова кожа и да ли ће имати косе очи – мени је
свеједно. И тиме ја не противуречим себи. Народ – то је пре свега дух, језик,
осећај света, река која се храни потоцима најразличитијих крви.
Књигу Јелене Чудинове треба пажљиво читати. У њој има много ствари са којима се
савремени читалац не може сложити. Али, има и чињеница над којима се мора
замислити. Европско друштво засновано је на хришћанским вредностима. И мада се
на њима последњих неколико деценија ухватила танка кора “безбожништва”, испод
ње и даље остају моћне културне наслаге хришћанске историје. У Русији су се и
раније појављивале књиге које су се бавиле најпривлачнијим аспектима исламизма
и користима од њиховог могућег укључивања у европску културу. Актуелни!
догађаји у Европи, који се стидљиво називају локалним конфликтима, а у којима
људи гину као у правим ратовима, појава тероризма, жестоко реаговање на увреду
пророка Мухамеда – нуде још један, другачији поглед на ситуацију.
Хиперболишући и доводећи ситуацију готово до гротеске, Чудинова је хтела да
упозори. И нека су њене визије погрешне, а средства за решавање проблема
неадекватна, указују на проблем који заиста постоји.
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
