Postreferendumsko raspolozenje oseca se i na plazama Turisticki teror u Crnoj Gori
Za dvadeset dana odmora koji sam sa unucima provela u Crnoj Gori, odnosno u Herceg Novom, dozivela sam bukvalno stres koji traje i danas, dugo po povratku. Ne mogu a da se ne zapitam sta se to desilo sa Crnom Gorom i Crnogorcima, gde to ode dostojanstvo, skromnost i postenje tih "sinova stijenja i cuvara postenja" (crnogorskog). Pratila sam pomno i sa mnogo emocija sve sto se desava u Crnoj Gori i sa Crnom Gorom, odnosno sve sto Crnogorci ucinise sami sebi. I neka im je na zdravlje. Montenegro ima najlepse more na svetu. I to oni isticu kao da je stvarno tako. Kada su to govorili Crnogorci, bili smo spremni i da poverujemo da je to zaista tako iako smo znali da 99 odsto Crnogoraca dalje od Boke nikad nije krocilo. Ali sada kada se mora docepase montenegrini, nesta ta privlacnost divne "neveste Jadrana", jer joj uzese i plavetnilo neba i toplotu kamena i morski vazduh. Sve posta samo evro! Od plaza ne osta vise nista. Od spontanosti obale stvorise se letnji rezervati za nesrecne turiste i nocne more od turbofolka za razvijanja svih "muzickih" pravaca postadose hronicno oboljenje, turisticka epidemija od koje se spasavas samo tvrdom verom "nikad vise". U Herceg Novom za stranca, ukljucujuci i bracu iz Srbije, vise nema mesta. Plaze su pokrivene lezaljkama izmedu kojih ima jedva 10 centimetara za prolaz, sa obaveznim suncobranom, poredano u strogo neizmenjenom redu - dva lezaja, jedan suncobran, pa jedan lezaj i sve tako u nekoliko redova. Prvi red nogama dodiruje more, pa sve redom do zidina setalista. I taj raspored ne moze da se menja. Ako dode vise od troje ljudi, koji zele da budu zajedno, e to ne moze, ne moze da se kvari poredak. Ne prilagodavaju se lezaji ljudima, nego ljudi lezajevima, dobijes broj i ako hoces, hoces, ako neces nije vazno, ne moze kako ti hoces. Sta ti mislis da lezis kako ti oces, de si ti to vidio" kaze Montengrin, a "turista" plati 4,5 evra i biva srecan sto se uopste docepao lezaljke i sto mora da gleda najcesce u donje delove ljudskog tela i prati delovanje majke prirode na ljudski rod, pocev od sedam meseci do 77 godina. Tako, na primer, na cuvenoj plazi "Rafaelo" jos cuvenijeg cuvara Krusa, i jos cuvenijeg vlasnika Miska Vukovica, nema mesta za peskire, za igru dece, za svoj suncobran, za izbor drustva sa kojim zelis da sedis. Ne, za 4,5 evra dobijas dresirani odmor, u petom redu, desno, lezaj broj sedam, suncobran broj 7a, pored majke sa dva deteta od pet meseci i pet godina, koja nije sretna sto si se bas ti tu nameracio, jer deca placu, spavaju, jedu i gnezde se u roditeljskim lezajevima jer nemaju mesta ni da potrce, a kamoli da se igraju na plazi loptom sa drugarima, ili da, ne daj boze, prave nesto od peska. A ako neko od turista pomisli da bi bilo lepo otici na nocno kupanje, e ne moze, "bolan, vidis da smo izravnali plazu za sutra, kako sad da ti dodes do mora i da ti ostanu tragovi". Ako kojim slucajem letujes u nekom privatnom aranzmanu kod gazde ili gazdarice, koji te zgrabe cim spustis nogu iz autobusa, pa te odvedu u neki od solitera, onda si se tek sredio. Vise mira nemas. Po povratku sa opisanih plaza, ceka te bojler sa samo prvim mlazom tople vode. Poslepodnevni odmor ne postoji. "Muzika" tresti iz svih stanova, nadjacavaju se mladi Montenegrini ko ce vise da se cuje i ako pokusas nekoga da zamolis da "smanji", dobijas jos jace, sa obaveznom porukom "vrati se okle si dosla". I tako celo leto. Vrucina i Montenegrini ubijaju i poslednje odusevljenje napacenog turiste sa ovih prostora. O evropskim turistima nema sta da se prica, oni samo dodu i produ, za njih je ovo mesto za obilazak, a nikako za ostajanje. Melanija Bojic, Beograd http://www.glas-javnosti.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/