|
Uloga pokreta nesvrstanih
danas
| |||||
U glavnom gradu Kube, Havani, u septembru se
održava samit Pokreta nesvrstanih, kojem će kao gosti ili posmatrači
prisustvovati sve bivše jugoslovenske republike.
Nijedna od njih medjutim nije članica pokreta, u čijem je osnivanju, 1961. godine u Beogradu, bivša Jugoslavija odigrala ključnu ulogu. O činjenici da države nastale na prostoru bivše Jugoslavije nisu članice Pokreta nesvrstanih i o njegovoj ulozi na medjunarodnoj sceni, za BBC govori ser Širid Ramfal, bivši generalni sekretarom Komonvelta -- organizcije koja okuplja bivše britanske kolonije, i koja je tesno sarađivala sa nesvrstanima. Gospodin Ramfal, kaže da je to što će bivše jugoslovenske republike u septembru u Havani biti posmatrači ili gosti, ukazuje da se Pokret nesvrstanih nalazi u krizi i bi morao da se reformiše. "Njegova moć nije adekvatna broju članova, zato što je u svetu moć u rukama nekolicine zemalja van ovog pokreta", konstatuje Širid Ramfal. Nesvrstani treba da se pitaju On medjutim ukazuje da bi reformisani Pokret nesvrstanih, mogao da odigra važnu ulogu u svetu i da samit u Havani predstavlja priliku da se pokrenu reforme. Svet se, prema rečima ser Širida Ramfala, nalazi u užasnoj situaciji. "Međunarodno pravo se raspada, nestaje sve što smo proteklih decenija izgradili i nazvali globalnom vladavinom prava, i na političkom i na ekonomskom planu", kaže bivši generalni sekretar Komonvelta, dodajući da misli pre svega na prilike na Bliskom Istoku i na neuspeh pregovora o liberalizaciji trgovine pod okriljem Svetske trgovinske organizacije. On smatra da svet iz te situacije može da izadje samo ako se oko rešenja postigne globalni konsenzus, u koji bi morale da budu uključene i nesvrstane zemlje, zato što one praktično predstavljaju "ostatak sveta, van velikih sila", koji takođe treba da učestvuje u traženju odgovora na svetska pitanja. Širid Ramfal dodaje da bi 116 zemalja članica Pokreta nestvrstanih danas sebe trebalo da vide kao "nesvrstane u odnosu na blokove moći, i kao države koje se zalažu za ekonomski razvoj i poštovanje medjunarodnog prava". On kaže da samit u Havani predstavlja važnu priliku za takve reforme u Pokretu nesvrstanih i da bi "bio srećan kada bi osamdesetogodišnji kubanski lider Fidel Kastro, na zalasku svoje političke karijere, blagoslovio takve promene". | |||||
