Bela kuća kod Belog dvora
E.V.N., 16. avgust 2006
TITOVA ZVEZDA NA AMERIČKOJ ZASTAVI
DO kraja godine kompleks vojne imovine sa zgradom Maršalata na Dedinju godine biće i zvanično prodat Amerikancima, potvrđeno je "Novostima" u Ministarstvu odbrane. Najveća zvezdica (maršalska) koju od Josipa Broza niko nije nosio, tako će se sada zavijoriti na Ujka Semu.
Višegodišnji pregovori oko nove ambasade SAD u Beogradu tako će se rešiti posle nekoliko godina tvrdih pregovora. Prodaja ove atraktivne lokacije u blizini Belog dvora, pak, prvi put je pomenuta 2001. godine posle demokratskih promena.
Savezna vlada dala je načelnu saglasnost za prodaju, ali je sve stalo do jula 2003. godine, kada je tada ministar odbrane Boris Tadić formirao komisiju za pregovore i procenu pomenute lokacije.
Iako je tržišna vrednost, kako kažu stručnjaci, najmanje trideset miliona dolara, Amerikanci do danas nisu povećali svoju ponudu od petnaest miliona. Bilo je raznih pregovora u kojima je učestvovao i bivši potpredsednik vlade Miroljub Labus, ali bogati Amerikanci nisu popustili ni za cent.
Na kraju je Vlada Srbije 2. juna prošle godine usvojila informaciju o otuđenju ove lokacije, čime je i definitivno dato "zeleno svetlo" za novu ambasadu SAD u Beogradu.
sada se očekuje potpisivanje Memoranduma o razumevanju, a potom i ugovora, kojim će se Vojska obavezati da potpuno očisti teren placa i ukloni ruševine. U Ministarstvu odbrane pretpostavljaju da nema neeksplodiranih bombi, ali i oprezno prilaze poslu jer je zdanje nekoliko puta bombardovano 1999. godine. Tu se, tada, nalazila i komanda Gardijske bigade, Centar veze, komanda Specijalnih jedinica Vojske.
Pored Maršalata, u kompleks ulaze i vredan staklenik, garaža s radionicom, benzinska stanica. Ukupna površima je 4,2 hektara, a stambena oko 15.000 kvadratnih metara.
M. V.
LOV NA CRVENI DIJAMANT
ZGRADA Maršalata, jedna je od najtajanstvenijih u Beogradu. Od 1948. godine, kada je izgrađena, u njoj se skupljala elita vojnog vrha, ali i najuticajniji političari komunističkog doba. Pristup su imali samo odabrani.
- Tamo je bila koncentrisana kompletna infrastruktura koja je brinula o delovanju i obezbeđivanju najviših državnih i vojnih funkcionera, pogotovo Josipa Broza i njegovih najbližih saradnika - kaže naš sagovornik, koji je želeo da ostane anoniman. - Tu se nalazila i komanda Gardijske divizije koja je kasnije prerasla u brigadu. Pogotovo je bitno što su se u toj zgradi nalazile i prostorije gde je bila smeštena arhiva Maršalata.
I danas ova zgrada izgleda misteriozno. Okružena brezama i platanima, "ušuškana" u dedinjski mir, zgrada Maršalata opet obećava diskreciju koja je Amerikancima tako potrebna.
- U zdanju Maršalata upravo je započeo svoju munjevitu karijeru general Nebojša Pavković, tu je jedno vreme sedeo i komandant i načelnik štaba Gardijske jedinice - dodaje naš sagovornik. - Sa današnje distance, u ovom trenutku najinteresantnije je pitanje arhive. Ona još nije otvorena i dostupna javnosti.
Kako objašnjava naš sagovornik, nisu učinjeni ozbiljniji napori da se to uradi iako su postojale značajne inicijative, pošto su istoričari tražili da dođu do ove građe, koja bi se kasnije, po logici stvari, deponovala u Vojnom ili Arhivu Jugoslavije.
DO kraja godine kompleks vojne imovine sa zgradom Maršalata na Dedinju godine biće i zvanično prodat Amerikancima, potvrđeno je "Novostima" u Ministarstvu odbrane. Najveća zvezdica (maršalska) koju od Josipa Broza niko nije nosio, tako će se sada zavijoriti na Ujka Semu.
Višegodišnji pregovori oko nove ambasade SAD u Beogradu tako će se rešiti posle nekoliko godina tvrdih pregovora. Prodaja ove atraktivne lokacije u blizini Belog dvora, pak, prvi put je pomenuta 2001. godine posle demokratskih promena.
Savezna vlada dala je načelnu saglasnost za prodaju, ali je sve stalo do jula 2003. godine, kada je tada ministar odbrane Boris Tadić formirao komisiju za pregovore i procenu pomenute lokacije.
Iako je tržišna vrednost, kako kažu stručnjaci, najmanje trideset miliona dolara, Amerikanci do danas nisu povećali svoju ponudu od petnaest miliona. Bilo je raznih pregovora u kojima je učestvovao i bivši potpredsednik vlade Miroljub Labus, ali bogati Amerikanci nisu popustili ni za cent.
Na kraju je Vlada Srbije 2. juna prošle godine usvojila informaciju o otuđenju ove lokacije, čime je i definitivno dato "zeleno svetlo" za novu ambasadu SAD u Beogradu.
sada se očekuje potpisivanje Memoranduma o razumevanju, a potom i ugovora, kojim će se Vojska obavezati da potpuno očisti teren placa i ukloni ruševine. U Ministarstvu odbrane pretpostavljaju da nema neeksplodiranih bombi, ali i oprezno prilaze poslu jer je zdanje nekoliko puta bombardovano 1999. godine. Tu se, tada, nalazila i komanda Gardijske bigade, Centar veze, komanda Specijalnih jedinica Vojske.
Pored Maršalata, u kompleks ulaze i vredan staklenik, garaža s radionicom, benzinska stanica. Ukupna površima je 4,2 hektara, a stambena oko 15.000 kvadratnih metara.
M. V.
LOV NA CRVENI DIJAMANT
ZGRADA Maršalata, jedna je od najtajanstvenijih u Beogradu. Od 1948. godine, kada je izgrađena, u njoj se skupljala elita vojnog vrha, ali i najuticajniji političari komunističkog doba. Pristup su imali samo odabrani.
- Tamo je bila koncentrisana kompletna infrastruktura koja je brinula o delovanju i obezbeđivanju najviših državnih i vojnih funkcionera, pogotovo Josipa Broza i njegovih najbližih saradnika - kaže naš sagovornik, koji je želeo da ostane anoniman. - Tu se nalazila i komanda Gardijske divizije koja je kasnije prerasla u brigadu. Pogotovo je bitno što su se u toj zgradi nalazile i prostorije gde je bila smeštena arhiva Maršalata.
I danas ova zgrada izgleda misteriozno. Okružena brezama i platanima, "ušuškana" u dedinjski mir, zgrada Maršalata opet obećava diskreciju koja je Amerikancima tako potrebna.
- U zdanju Maršalata upravo je započeo svoju munjevitu karijeru general Nebojša Pavković, tu je jedno vreme sedeo i komandant i načelnik štaba Gardijske jedinice - dodaje naš sagovornik. - Sa današnje distance, u ovom trenutku najinteresantnije je pitanje arhive. Ona još nije otvorena i dostupna javnosti.
Kako objašnjava naš sagovornik, nisu učinjeni ozbiljniji napori da se to uradi iako su postojale značajne inicijative, pošto su istoričari tražili da dođu do ove građe, koja bi se kasnije, po logici stvari, deponovala u Vojnom ili Arhivu Jugoslavije.
Z. N.
MINISTAR STANKOVIĆ:
EKONOMSKA CENA
MINISTAR Zoran Stanković je potvrdio da se sa SAD pregovora o prodaji zgrade Maršalata i izrazio nadu da će to biti učinjeno po ekonomskoj ceni.
On je rekao i da će sve velike prodaje vojnih objekata, a za koje je procenjeno da nisu potrebni Vojsci, biti javno objavljene kako ne bi bilo sumnji.
Prema rečima Stankovića, objekte procenjuje Poreska uprava Srbije, ali je dodao i da ima mnogo većih ponuda od procenjene vrednosti.
Kao primer, on je naveo jednu kasarnu u Beogradu koja je procenjena na 3,5 miliona evra i trebalo je bude data jednoj državnoj instituciji, ali je u međuvremenu za nju stigla ponuda od šest miliona evra.
V.N.
KAD SAVEZNICI BOMBARDUJU
DIPLOMATSKO predstavništvo SAD u Beogradu blisko sarađuje s Vladom Srbije na nalaženju nove lokacije u glavnom gradu, rekao je "Novostima" predstavnik američke ambasade, koji nije želeo da potvrdi da će njihova nova adresa uskoro biti kod Belog dvora na Dedinju.
Još početkom prošle godine, ipak, Amerikanci su bili spremni da za četiri hektara na najatraktivnijem delu Dedinja plate osam miliona evra. Zavod za veštačenje grada procenio je da je realna suma - 32 miliona evra, zbog čega su Amerikanci, uz novac, punudili i sadašnju zgradu u Kneza Miloša.
Veliku palatu, međutim, kupio je još 1938. Đorđe Nestorović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, apelacioni sudija i gradonačelnik beogradske opštine, za svoje kćerke Zoru, Katarinu i Jovanku. Tadašnja vila sastojala se od ulične i dvorišne građevine i imala je 27 stanova i apartmana sa zajedničkim stepeništem i liftom. Kada su u proleće 1944, saveznici bombardovali objekte koje je koristila nemačka vojska, bila je pogođena i ova zgrada. Bomba je prodrla kroz prozor stepeništa i eksplodirala u donjem nivou zgrade, tako da je središnji deo bio uništen, a prednji opasno nakrivljen prema ulici.
Na inicijativu Komisije za obnovu stambenih zgrada pri građevinskom odeljenu grada Beograda, vlasnicima je odobren zajam za obnovu. Komisija je, ubrzo, raskinula ugovor i izmenila ranije dogovorene radove. Umesto 27 stanova odlučila je da izgradi poslovni prostor u koji su se uselile državne ustanove.
Država je zgradu otkupila za 25 miliona dinara. Od te sume za kredit je odbijeno 9.668.000 dinara, a za prenos je naplaćena taksa od 7.500.000 dinara. Preostalih 6.400.000 pripalo je sestrama.
Po "otkupu", zgrada je uknjižena kao opštenarodna imovina, a kao "organ upravljanja" upisano je Ministarstvo finansija FNRJ.
Marta 1950, pravo vlasništva je uknjiženo u korist vlade SAD. Kasnije, 1975. prilikom obnove zemljišnih knjiga, plac drugih vlasnika ispod pomenutih zgrada, onaj koji je gledao prema Sarajevskoj ulici, takođe je pripao ambasadi i uknjižen je kao vlasništvo vlade SAD.
R. D.
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=92741&datum=2006-08-16
MINISTAR STANKOVIĆ:
EKONOMSKA CENA
MINISTAR Zoran Stanković je potvrdio da se sa SAD pregovora o prodaji zgrade Maršalata i izrazio nadu da će to biti učinjeno po ekonomskoj ceni.
On je rekao i da će sve velike prodaje vojnih objekata, a za koje je procenjeno da nisu potrebni Vojsci, biti javno objavljene kako ne bi bilo sumnji.
Prema rečima Stankovića, objekte procenjuje Poreska uprava Srbije, ali je dodao i da ima mnogo većih ponuda od procenjene vrednosti.
Kao primer, on je naveo jednu kasarnu u Beogradu koja je procenjena na 3,5 miliona evra i trebalo je bude data jednoj državnoj instituciji, ali je u međuvremenu za nju stigla ponuda od šest miliona evra.
V.N.
KAD SAVEZNICI BOMBARDUJU
DIPLOMATSKO predstavništvo SAD u Beogradu blisko sarađuje s Vladom Srbije na nalaženju nove lokacije u glavnom gradu, rekao je "Novostima" predstavnik američke ambasade, koji nije želeo da potvrdi da će njihova nova adresa uskoro biti kod Belog dvora na Dedinju.
Još početkom prošle godine, ipak, Amerikanci su bili spremni da za četiri hektara na najatraktivnijem delu Dedinja plate osam miliona evra. Zavod za veštačenje grada procenio je da je realna suma - 32 miliona evra, zbog čega su Amerikanci, uz novac, punudili i sadašnju zgradu u Kneza Miloša.
Veliku palatu, međutim, kupio je još 1938. Đorđe Nestorović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, apelacioni sudija i gradonačelnik beogradske opštine, za svoje kćerke Zoru, Katarinu i Jovanku. Tadašnja vila sastojala se od ulične i dvorišne građevine i imala je 27 stanova i apartmana sa zajedničkim stepeništem i liftom. Kada su u proleće 1944, saveznici bombardovali objekte koje je koristila nemačka vojska, bila je pogođena i ova zgrada. Bomba je prodrla kroz prozor stepeništa i eksplodirala u donjem nivou zgrade, tako da je središnji deo bio uništen, a prednji opasno nakrivljen prema ulici.
Na inicijativu Komisije za obnovu stambenih zgrada pri građevinskom odeljenu grada Beograda, vlasnicima je odobren zajam za obnovu. Komisija je, ubrzo, raskinula ugovor i izmenila ranije dogovorene radove. Umesto 27 stanova odlučila je da izgradi poslovni prostor u koji su se uselile državne ustanove.
Država je zgradu otkupila za 25 miliona dinara. Od te sume za kredit je odbijeno 9.668.000 dinara, a za prenos je naplaćena taksa od 7.500.000 dinara. Preostalih 6.400.000 pripalo je sestrama.
Po "otkupu", zgrada je uknjižena kao opštenarodna imovina, a kao "organ upravljanja" upisano je Ministarstvo finansija FNRJ.
Marta 1950, pravo vlasništva je uknjiženo u korist vlade SAD. Kasnije, 1975. prilikom obnove zemljišnih knjiga, plac drugih vlasnika ispod pomenutih zgrada, onaj koji je gledao prema Sarajevskoj ulici, takođe je pripao ambasadi i uknjižen je kao vlasništvo vlade SAD.
R. D.
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=92741&datum=2006-08-16
