Guverner Narodne banke Srbije najavio nove mere protiv visoke inflacije
Jelašić: U Srbiji nikada nije bilo bolje
Prvi zadatak NBS je da bazna inflacija u decembru 2006. godine bude između sedam i devet odsto, a u decembru 2007. godine između četiri i osam odsto na godišnjem nivou, naglasio je guverner
BEOGRAD - Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je juče da u "Srbiji nikada do sada nije bila bolja ekonomska situacija, ali da istovremeno nikada nije bila veća odgovornost na političarima". Jelašić je na prvoj konferenciji za novinare posle letnje pauze rekao da Srbija nikada do sada nije imala veće devizne rezerve, koje su 29. avgusta 2006. dostigle 11,3 milijardi dolara. Oboren je rekord bivše SFRJ iz 31. avgusta 1989. godine, kada su devizne rezerve Narodne banke Jugoslavije bile 10,1 milijardu dolara.
Jelašić nije mogao da kaže kolika je inflacija u prvih osam meseci ove godine, ali je izneo podatak da je u periodu od avgusta 2005. do avgusta 2006. ona bila 13,1 odsto. - Smanjivanje inflacije sa 17,7 odsto sa 13,1 postignuto je isključivo merama monetarne politike. Za prvih sedam meseci, NBS je kroz obaveznu rezervu repo operacije sterilisala 151 milijardu dinara - dodao je on.
|
ŠTEDITE U DINARIMA Guverner Radovan Jelašić poručio je juče građanima da štede u dinarima jer će realni prinos uvek biti pozitivan i upozorio da će od 1. oktobra centralna banka izricati novčane kazne bankama koje se ne pridržavaju dobre prakse obračuna kamatnih stopa. Jelašić je naglasio da, ko štedi i zadužuje se u evrima ili švajcarskim francima, nema pravo na žalbu jer se izlaže dodatnom riziku. - Azbuka tržišta je jednostavna - niža kamata pri zaduživanju znači veći rizik - istakao je on i upozorio građane da koriste samo one bankarske usluge koje i sami razumeju. - Bankama koje se nisu pridržavale obaveza vezanih za određivanje i obračun jedinstvene efektivne kamatne stope od 1. oktobra biće izricane i novčane kazne - naglasio je Jelašić. |
||||
Guverner je najavio novi okvir monetarne politike centralne banke kroz targetiranje inflacije, odnosno politiku usmerenu na ostvarivanje unapred definisanih ciljeva relativno niske i opadajuće bazne inflacije. - Prema zvaničnoj projekciji bazne inflacije NBS, koja se odnosi na oko 55 odsto cena koje se formiraju tržišno i koje ne kontroliše država, prvi zadatak je da bazna inflacija u decembru 2006. godine bude između sedam i devet odsto, a u decembru 2007. godine između četiri i osam odsto na godišnjem nivou - naglasio je on. Glavni instrument za ostvarivanje tog cilja ubuduće će, prema njegovim rečima, biti korekcija kamatnih stopa na dvonedeljne repo transakcije, o čijim će se promenama odluke donositi samo na sednicama Monetarnog odbora. NBS će redovno obaveštavati javnost o ostvarivanju ciljne stope inflacije i razlozima za korekciju ove referentne stope, kao ključnog signala koji šalje monetarna politika bankama i finansijskom sektoru. - Početni nivo dvonedeljne repo stope, o kojoj je juče odlučio Monetarni odbor, utvrđen je na 18 odsto. Kamatne stope na dvomesečne repo operacije utvrđivaće se i dalje u skladu sa ponudom i tražnjom, ali od naredne godine, uz dvonedeljne repo aukcije s kamatnom stopom kojom cilja inflaciju, NBS će kupcima nuditi isključivo svoje hartije od vrednosti sa rokom dospeća od šest meseci, a njihova prodaja neće biti ograničena. Uz to, Monetarni odbor je doneo odluku o smanjenju minimalne dnevnu obavezne rezerve sa 80 na 50 odsto - dodao je Jelašić.
U sklopu takve politike, guverner je rekao da devizni kurs "kao i do sada neće biti sidro za inflaciju", koji će, umesto instrumenta, biti indikator jer će biti dodatno liberalizovan. NBS će se i nadalje povlačiti sa deviznog tržišta i iz deviznih intervencija, tako što će menjače preusmeravati na poslovne banke. Od 1. septembra, NBS će početi i s prodajom 20 odsto dela deviznog priliva kupljenih od menjača, najavio je on.
- Ovim merama, NBS jača monetarnu politiku, a ciljevi su izgradnja stabilnog okruženja sa niskom inflacijom, povećanje poverenja u domaću valutu i omogućavanje monetarnoj politici da adekvatno odgovori na spoljne šokove. Tako targetiranje inflacije nju postavlja kao direktan i merljiv cilj - zaključio je Jelašić.
