Kosovo destabilizuje region
Vise nema dileme, ako je uopste i bilo, da su pregovori o statusu Kosmeta u
Becu, za velikoalbanske separatiste samo maska za realizaciju njihovih
strateskih ciljeva: nezavisnost Kosmeta i stvaranje "Velike Albanije". Bec
je, zapravo, mesto za iznosenje stavova, a nikako realna mogucnost za
postizanje kompromisa, jer siptarska strana, podrzana prevashodno od SAD,
nije spremna na bilo koje resenje sem stvaranja nove, etnicki ciste, drzave
na prostoru juzne srpske pokrajine. Cvrsti stavovi Siptara po pitanju
nezavisnosti i uporno odbijanje gotovo svakog srpskog predloga, proizilazi
iz cinjenice da siptari imaju saznanja da ce medunarodna zajednica nametnuti
resenje za Kosmet. Ocigledno je da ce becki pregovori biti zavrseni
neuspehom, sto je i bio cilj onih koji nastoje da Kosmet dobije nezavisnost,
a to ce posluziti kao dovoljan razlog da medunarodna zajednica, tacnije
jedan njen deo, nametne resenje.
Da je sudbina Kosmeta u zapadnim centrima moci vec odlucena jasno je i iz
ponasanja Unmika. Naime, sefovi svih sektora Unmika obavestili su zaposlene
da je misija UN na Kosmetu pred zavrsetkom i da treba ocekivati da ce
kompletno ljudstvo biti povuceno, verovatno do kraja godine. Svim sektorima
Unmika naredeno je da se pocne sa vracanjem opreme, da se ubrza sredivanje i
prebacivanje arhive u Italiju (baza Brindizi), a deo zaposlenih u Unmiku je
pocetkom jula dobio otkaze. Rok za potpuno povlacenje i zavrsetak misije se
ne zna, ali su svi planovi, posebno finansijski, uradeni do kraja decembra.
U toku su pripreme za prenosenje nadleznosti i predaju odredenih dokumenata
privremenim institucijama Vlade Kosova. Na sastanku, koji je odrzan krajem
jula, sef Unmika za logistiku obavestio je zaposlene da je "nezavisnost
Kosova gotova stvar, da je tako odlucila medunarodna zajednica, da UN vise
nisu potrebne u pokrajini i da ce ostati samo snage Kfora".
S druge strane, kontakt grupa, tacnije vecina njenih clanica, vec ima, do
detalja, razradeno resenje za buduci status juzne srpske Pokrajine. To
resenje, koje se javno jos ne objavljuje, a koje je u poverljivom razgovoru
Stiven Suk izneo Agimu Cekuu, zasniva se na stavu da ni Srbi ni Siptari nece
dobiti ono sto traze. Kosmetu ce biti data jedna vrsta uslovne nezavisnosti,
koja ce biti prelazno resenje. U vremenu uslovne nezavisnosti (dve do tri
godine) Kosmet ce biti pod patronatom EU, sa znatno smanjenom medunarodnom
administracijom, ali ce medunarodne vojne snage i dalje biti prisutne. U tom
periodu siptarske vlasti na Kosmetu nece imati punu samostalnost u vodenju
spoljnih poslova, niti pravo na stolicu u UN, a bice im ogranicena i vojna
samostalnost. Nakon definisanja uslovne nezavisnosti, nastavice se pregovori
o decentralizaciji, polozaju manjina i aktivnosti na primeni standarda cija
ce ispunjenost biti kljucni uslov da po isteku perioda uslovne nezavisnosti
Kosmet dobije konacnu samostalnost.
U okviru tog plana posebno je razradeno resenje za severni deo Kosova, koji
je pod srpskom kontrolom. Evo detalja tog resenja: - severni deo Kosova (sve
opstine ukljucujuci i severnu Kosovsku Mitrovicu) bice proglasen
medunarodnim protektoratom u okviru Kosova na vremenski period do pet
godina, sa mogucnoscu produzenja sto ce zavisiti od razvoja situacije;
- Vlada Kosova nece imati nikakve nadleznosti na toj teritoriji, ali ni
Vlada Srbije;
- krajnji cilj ovakvog resenja je postepena integracija severa Pokrajine,
odnosno Srba, u sve institucije kosovskog drustva, odnosno drzave.
Da bi se realizovalo takvo resenje za sever Kosova treba paralelno postici
nekoliko odvojenih ciljeva:
- izolacija "radikalnih srpskih elemenata" koji su "spremni da izazovu
nemire i sukobe na Kosovu", a sa kojima ce se lakse "obracunati medunarodne
snage nego Albanci";
- gasenje, odnosno ukidanje, "paralelnih srpskih institucija" i
"proterivanje njihovih sluzbenika u Srbiju";
- stvaranje uslova za sprecavanje i presecanje svih "aktivnosti tajnih
sluzbi Srbije" cije su "instalacije duboko ukorenjene na severu Kosova".
Objasnjavajuci ovakvo resenje za Kosmet, Agim Ceku je predstavnicima
Udruzenja veterana OVK rekao da im takvo prelazno resenje za Kosovsku
Mitrovicu apsolutno odgovara, te da je politicki vrh Kosova dobio cvrste
garancije i uveravanja iz svih vodecih zapadnih zemalja da je cilj
formiranja posebnog medunarodnog protektorata na severu Kosova "potpuna
eliminacija paralelnih instalacija Srbije na Kosovu". On je istakao da ce,
prema procenama Kontakt grupe i medunarodne zajednice, Srbi koji budu ostali
da zive na Kosovu prihvatiti realnost i priznati kosovske institucije kao
svoje, odnosno da ce se polako odreci Beograda i shvatiti da im on vise ne
moze pomoci. Naravno, terorista, zlocinac i kriminalac Ceku nije trebalo da
objasnjava kako ce Srbima na Kosmetu pomoci "bivsi" teroristi i kriminalci
koji vladaju pokrajinom, jer je to svima dobro poznato.
Pripreme za realizaciju tog resenja za sever Kosova se uveliko odvijaju.
Tako je krajem jula pocela redovna zamena snaga Kfora u bazi "Nothing hill
camp" kod Leposavica. Snage svedskog Kfora pocele su povlacenje u maticnu
bazu u Gracanici, a na njihovo mesto dolaze snage nemackog Kfora iz
Prizrena. Bilo je planirano da u bazu dode 300, ali ce biti prebaceno 600
nemackih vojnika na sever. Nemacki komandanti su na primopredaji rekli
svedskim komandantima da ce nemacki vojnici tu ostati najmanje dve godine.
Sem nemackih, na sever Kosova treba da stigne i specijalna jedinica vojne
policije americke vojske iz baze "Bondstil", sa oko 100 vojnika. Svedski
oficiri smatraju da ce na Kosmetu sigurno doci do novih sukoba i nasilja, da
se Siptari ozbiljno pripremaju za to, ali da Kfor ne zna koliko su Srbi
ozbiljni u nameri da zaista brane sever pokrajine.
Sto se tice velikoalbanskih separatista na Kosmetu doslo je do velikog
neslaganja u vezi prihvatanja ili odbijanja resenja koje ce biti nametnuto
za Kosmet. Opozicija na celu sa Hasimom Tacijem, pokret Samoopredeljenje,
Udruzenje veterana OVK zahtevaju od politickog vrha Kosova da odbije uslovnu
i zatrazi punu nezavisnost. Ako do toga ne dode, oni planiraju pokretanje
mirnih protesta koji bi prerasli u nemire pracene oruzanim akcijama, ako
medunarodna zajednica ne prihvati njihove zahteve. Oni smatraju da
planiranim nametnutim resenjem Kosovo ne bi dobilo nijedan elemenat
drzavnosti. Za njih je posebno neprihvatljivo sto Kosovo u uslovnoj
nezavisnosti ne bi imalo svoje ministarstvo spoljnih poslova ni svoju vojsku
i sto ne bi bilo clan UN. Zato traze i da se pokrene kampanja za odrzavanje
referenduma o drzavno-pravnom statusu Kosova. Siptarska vlast i opozicija su
se jedino slozile da, po nametanju resenja, treba preduzeti hitne korake
radi dobijanja konacne nezavisnosti. Delimican dogovor je postignut i o
pokretanju talasa mirnih protesta, koji bi u skladu sa razvojem dogadaja
mogli lako da prerastu u nemire. Udruzenje veterana OVK je najavilo da ce,
ako ne dode do dogovora siptarskih lidera, samoinicijativno pokrenuti
oruzane akcije koje ce, pre svega, biti usmerene prema izolovanim podrucjima
na kojima zive Srbi.
KFOR NE STITI SRBE VEC SIPTARE
Nemacki oficiri kazu da Kfor nema na severu Kosova misiju da stiti Srbe, vec
da zastiti Siptare i da ce reagovati u skladu sa takvim mandatom, te da je
njihovo prebacivanje na sever Kosova u funkciji moguceg sprecavanja "ulaska
srpskih snaga i oruzja", kao i dobrovoljaca, po proglasenju nezavisnog
Kosova, sto je, po njihovim saznanjima, "gotova stvar".
Medutim, bez obzira na ispoljene razlike, svi potencijali Siptara su
angazovani na ostavrivanju projekta "nezavisno Kosovo", u cemu imaju snaznu
podrsku siptara sa juga centralne Srbije i iz Makedonije. Ako dode do
"prekrajanja granica Kosova", odnosno do odvajanja severa pokrajine,
velikoalbanski separatisti planiraju da aktiviraju krizu na jugu centralne
Srbije kao odgovor srpskoj strani. Od trenutka kada status Kosmeta bude
resen, oni planiraju da pocne nova etapa u pokretanju "albanskog pitanja"
prvenstveno u Makedoniji i u tzv Presevskoj dolini radi njenog pripajanja
Kosovu. Na jugu centralne Srbije kriza bi bila planski izazvana tako sto bi
se postavili novi, neprihvatljivi, zahtevi vlastima Srbije, uz istovremeno
pokretanje oruzanih akcija, a sve bi bilo praceno napadima na Srbe na
Kosmetu kao "odmazda zbog napada na Albance u Presevskoj dolini". To bi bila
maska za proterivanje Srba sa Kosmeta i pocetnu fazu otcepljenja Presevske
doline od Srbije. Pocetak realizacije tog plana poceo bi od dana proglasenja
Kosova nezavisnom drzavom. Signal za akciju bice dace politicki vrh Kosova,
a posle dobijenog "zelenog svetla" od SAD. Postojanje tih planova potvrdio
je i politicki savetnik albanskog predsednika vlade izjavom da Srbija,
Makedonija i Crna Gora u njihovim sadasnjim granicama nisu "prirodne
tvorevine" i da ce, do 2013. godine, svi Albanci koji sada zive u pet
drzava, biti ujedinjeni u "prirodnu Albaniju". Dakle, "velika Albanija" se
vise ne zove tako. Ona je sada nesto sasvim "prirodno". Ovom izjavom
potvrden je i tajni plan velikoalbanskih separatista za formiranje tzv.
unije albanskih drzava ("Velika Albanija") do 2010. godine, koji smo
ekskluzivno vec objavili u Glasu. Do pomeranja njegove realizacije doslo je
zato sto su velikoalbanski stratezi shvatili da nece moci do kraja 2006.
godine da dobiju konacnu, vec uslovnu nezavisnost, najverovatnije na tri
godine. Dakle, realizaciju svojih velikoalbanskih ciljeva pomeraju za tri
godine. To je i period u kome Balkan ima poslednju sansu da ne dozivi novi
najtezi rat zbog velikoalbanskih pretenzija. A Srbija mora da obezbedi
mehanizme da zastiti Srbe na severu, koji ce biti na najzescem udaru
terorista, i na ostalim prostorima na kojima zive na Kosmetu i da, umesto
potpune razgradnje svoje vojske i sluzbi bezbednosti, brzo znacajno ojaca
svoje kapacitete da odgovori na bezbednosne izazove i pretnje koje dolaze od
koncepta "velike Albanije". U protivnom, dalja destabilizacija i
teritorijalno umanjenje Srbije nece se zaustaviti na Kosmetu.
Separatizam preti svetu
Eventualna odluka Saveta bezbednosti UN da podrzi nezavisnost Kosova i
Metohije imace dalekosezne negativne posledice sirom regiona, u Iraku
takode, a mogla bi okuraziti i separatisticke pokrete sirom sveta objavio je
3. septembra "Vasington tajms".
U komentaru Dena Bartona i Dzoa Vilsona iz Komiteta za medunarodne odnose
Predstavnickog doma americkog Kongresa navodi se da bi takva odluka otvorila
i niz bezbedonosnih pitanja koje SAD moraju uzeti u obzir.
Zbog eventualne ovakve odluke SAD, navodi list, moraju pazljivo razmotriti
sve posledice i na koji nacin ce one uticati na Rusiju, Indiju ili
Indoneziju, ili sve ostale drzave u kojima postoje nacionalne manjine koje
pomocu terorizma pokusavaju da oslabe demokratski izabrane vlade. Prema
komentarima Bartona i Vilsona u slucaju da UN nametnu resenje za kosovsko
pitanje koja je neprihvatljiva za srpski narod i njegove demokratski
izabrane predstavnike citav region ce se vratiti korak unazad etnickim
ciscenjem Srba, a velike su sanse da se u tom slucaju dogodi nagli rast
popularnosti srpskih nacionalista, sto bi dodatno zakomplikovalo situaciju.
http://www.glas-javnosti.co.yu/
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
