Vladika Hrizostom o "Vizantijskom nasleđu u Pravoslavnoj crkvi"
NIŠTA NAS NE DELI, VIŠE NAS VEZUJE
Duhovna akademija održana u nedelju uoči slave hrama Uspenija presvete Bogorodice, okupila je brojne vernike, sveštenstvo i monaštvo na predavanje "Vizantijsko nasleđe u Pravoslavnoj crkvi", na kome je besedio episkop Žički g. Hrizostom. Predavanje je deo programa Letnjih duhovnih večeri koje organizuju Srpski sabor "Dveri" i PNHZ "Sveti đakon Avakum i iguman Pajsije". njegovo Preosveštenstvo episkop Žički Hrizostom izložio je komparativnu hronologiju nastanka hrišćanstva u doba velikog Rimskog carstva, čijim deljenjem na zapadno i istočno, nastaje Vizantija, o pojavi islama, raskolu, liturgijskim pravilima...
- Nosioci vizantijske kulture bili su Grci i ona je ostavila snažan pečat na sve narode. Po veri i kulturi mi smo sto odsto Vizantinci. I Sveti Sava je iz Vizantije preneo tipik za Studenicu i Hilandar. U tim vremenima formira se način razmišljanja, ponašanja, slikarstva, arhitekture, poezije. Bogosluženje se odvijalo po Carigradskom i Jerusalimskom tipiku, u njihovom međusobnom rivalstvu prevladao je drugi. Dugo se nije služila liturgija svakog dana već samo nedeljom i praznikom, a sveti su postajali samo mučenici postradali za hrišćanstvo i Hrista...Od Vizantije nas ništa ne deli, najviše nas vezuje - rekao je vladika Žički Hrizostom i odgovarao na pitanja prisutnih na Duhovnoj akademiji.
Dilemu zašto se molitva u crkvi čita glasno razrešio je Šesti
vaseljenski sabor zapovešću da se molitve čitaju na glas, a na pitanje o promeni kalendara i dolasku Rimskog pape u Srbiju, vladika
Hrizostom je rekao: - Neko pravi zbrku u našoj crkvi, o promeni kalendara
nije bilo reči. Rimski papa je i državnik, i ako dođe u Srbiju, doći će samo
tako, ali, papa nikada neće doći ako ne dobije i poziv Crkve. Sada ne postoji
raspoloženje da bude
pozvan.
Z.L.S.
