Godine u kojima su izneverena petooktobarska obećanja
Bliži se 5. oktobar, koji nas podseća na taj isti datum od pre šest godina. Datum koji će, siguran sam, ostati zapisan kao jedan od najnesrećnijih u istoriji Srbije. Toga dana 2000. godine, DOS je osvojio vlast. Nikad sebi neću oprostiti što sam tada izašao na izbore i glasao upravo za ovu nacionalno obezličenu skupinu ljudi, koja je donela toliko lošeg našoj zemlji i narodu. Toliko koliko nijedna prethodna od kad postoji parlamentarni život u Srbiji. A glasao sam za te samozvane demokrate jer sam cenio da je vreme da se dese neke promene i jer sam poverovao u njihova, sada je i meni jasno, prazna obećanja.
Milošević i kosovski problem
Govorili su da zajednica Srbije i Crne Gore treba da ostane zauvek, ali da je glavna prepreka tome režim Slobodana Miloševića. Milo Đukanović je iskreni demokrata koji je zainteresovan da federacija dve republike bude očuvana i s njim ćemo se dogovoriti za pet minuta - uveravali su nas - samo da ode crveni diktator. Išli su u Podgoricu da Đukanoviću daju podršku i pred TV kamerama bacali beogradske novine u kontejnere. Danas se kriju iza referenduma i njegovog ishoda, a zaboravili su šta su nam obećavali u predizbornoj kampanji. Ostavka zbog neispunjenog obećanja ne pada im na pamet.
Pričali su nam da je Kosmet neraskidivi deo naše države. Nema ni govora o zaveri protiv Srbije i Zapad ne želi da nam otcepi ovaj deo teritorije. Problem je naravno u Slobodanu Miloševiću. NATO nas je zbog njega i napao, a ne zato da bi amputirao deo naše zemlje za račun Šiptara. Kada ode Milošević, NATO će za šest meseci, najviše godinu, povući svoje snage i Kosovo i Metohija će biti vraćeno Srbiji. Zapadni lideri su ih, vele, mnogo puta, u međusobnim razgovorima uverili u to. Ali ne dugo posle 5. oktobra počeli su da govore o tome da mi ustvari treba Šiptarima da poklonimo Kosovo i Metohiju. Ostavka što su izneverili nade birača i što nisu ispunili obećanja koja su davali nije im ni u onom mestu, a kamoli u glavi.
Pričali su da je tragedija što mladi i stručni ljudi idu u svet i za to krivili režim SPS-a. DOS će ne samo zaustaviti ovaj trend nego će vratiti i one koji su otišli, samo treba svojim glasovima da ih dovedeno na vlast. Neumoljive statističke brojke govore da je za šest godina tzv. demokratske vlasti u svet otišlo više mladih i stručnih ljudi, nego u deset prethodnih. Naravno, o ovome sada ćute, ne oglašavaju se.
Veština obmane ili politika
U vreme "diktatora" bez posla je bilo 600.000-650.000 ljudi, a danas ih je milion. Preduzeća se masovno zatvaraju, radnih mesta je sve manje i sve više ljudi ostaje bez zaposlenja. Posledica toga su nemaština, glad i hronični stres koji je prouzrokovao situaciju da je Srbija zadnjih godina vodeća po kardiovaskularnim i bolestima raka. No, "demokratski blok" ne mari zbog toga. Još manje pomišlja da se povuče zato što su lažnim obećanjima obmanuli birače.
Još se sećamo i one njihove neverovatne priče o tome da kamioni puni novca čekaju na granici s Mađarskoj. Treba samo da svrgnemo Miloševića i oni će odmah uđi u Srbiju. Svrgnuli smo ga, a kamioni se nisu ni makli. Onda su pustili novu žvaku - Milošević mora u Hag, pa će onda doći pare. Ode Milošević i u Hag i sa ovog sveta, a kamione više niko i ne pominje.
Neki čovek blizak DS-u nedavno reče da je "imidž Srbije u svetu katastrofalan". Znamo to, samo nam nije jasno kako, kada su nas ubeđivali da je potrebno samo da se desi smena vlasti i slika o Srbiji promeniće se odmah.
Politika je, kažu, veština laganja i obmanjivanja. Naprotiv, tek imaju planove. Teško Srbiji ako ih što pre ne oteramo.
Branislav Tošić, Beograd
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/pisma/srpski/pisma.shtml
