[sim] Чувари „еколошке” бомбе

[ANTIC.org-SNN]



Институт за онкологију и радиологију у Пастеровој Чувари „еколошке” бомбе Радиоактивне игле пре више деценија смештене у сутерен ове установе. – Пуцање бункера изазвало би инцидент већих размера

Опасна материја требало би ускоро да буде пребачена у Винчу (Фотодокументација „Политике”) Радиоактивни материјал који је пре више деценија смештен у сутерену Институтa за онкологију и радиологију Србије у Пастеровој улици напокон ће бити измештен на депонију у Винчи. Трошкови транспорта опасне материје биће намирени средствима из Националног инвестиционог плана. Радиоактивне игле су још давне 1977. године коришћене у терапијске сврхе, али су временом избачене из употребе и смештене у оловне контејнере у сутерен института. Медицинари кажу да би у случају елементарне непогоде овај отпад, услед пуцања специјалног бункера, могао да угледа светлост дана, што би довело до нарушавања здравља житеља главног града и појаве леукемије и рака код оних који се налазе у близини, могућности рађања беба са деформитетима, а постојала би и вероватноћа да дође до његовог изливања у водовод. Свесни опасности радиоактивног отпада, стручњаци института су више пута указивали на постојање ове „еколошке” бомбе у центру града, али су надлежне институције годинама решавање овог проблема одлагале и пребацивале одговорност са једног на друго министарство. Међутим, запослени у овој установи и пацијенти који сваког дана долазе на прегледе страхују за своје здравље, јер сматрају да радиоактивни отпад, односно 4,5 грама радијума, и у оваквом стању може лоше утицати на здравље. – Људи се плаше због потенцијалне опасности коју ове игле могу изазвати и знам да им није свеједно, али сва званична мерења показују да нема спољашњих негативних утицаја. Проблем смештаја радиоактивног отпада је вишедеценијски. Тај материјал је „привремено” смештен у специјални бункер са намером да једнога дана буде уклоњен, али то још није учињено. Покушавали смо да проблем решимо на више начина, јер није примерено да буде у центру града. До инцидента већих размера могло би да дође услед опасних земљотреса, поплава, бомбардовања – објаснио је др Ненад Боројевић, директор Института за онкологију и радиологију Србије. За отклањање радиоактивног отпада, Институт „Винча” је тражио између 150.000 и 200.000 евра, што установа у Пастеровој, због скромног буџета, није могла да издвоји. Новац нису прикупили ни министарства здравља, науке и животне средине, као ни Секретаријат за заштиту животне средине. – Отклањање отпада није лако, јер то не значи да можете само да отворите фиоку, ставите га у кесу и носите на сметлиште. То је одговоран посао и може га урадити само специјална екипа из Винче, а најпожељније је да се обавља ноћу, када нема много људи – истакао је др Боројевић. Стручњаци ове куће кажу да, осим њих, дневно кроз ову установу прође минимум 500 пацијената и њихових рођака и напомињу да је због велике навале из целе земље неопходно проширење установе и куповина савремене опреме за рад. Данијела Давидов

http://www.politika.co.yu/