--------------------------
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/pisma/srpski/pisma.shtml
Glas javnosti,
Pisma:
~~~~~~~~
Sutra će biti prekasno za Kosmet
Trebalo bi, u principu, uvek biti veoma sumnjičav kada neko sa rastojanja od desetak hiljada kilometara ceni vašu situaciju. Taj vidi odatle ono što vi ne vidite svojim očima. Tako, izgleda, misli i g. Trifković, inače poznat, bar meni, po tvrdnji u Glasu da je g. Koštunica "politički džin" na ovim prostorima. Nažalost, g. Koštunica to sigurno nije pročitao, pa je uglavnom ispuštao većinu stvari za koje se uhvatio. Čak i celu Crnu Goru.
Uzaludno ubeđivanje
Kao da se g. Trifkovića nešto malo predomislio, pa je rešio da popravi stvar. Sada, kada je reč o Kosmetu, ono što premijer predlaže (međunarodno pravo, istorija, pravda i istina o zločina nad srpskim mučenicima dole) - ne valja. To što misli premijer nije naš "najveći adut", nego nešto potpuno drugo. Pronašao g. Trifković spasonosno rešenje. Treba ubediti Amerikance da su nam interesi isti, "konvergentni", a priče o međunarodnom pravu smesta zaboraviti. Treba ih ubediti da smo mi, zapravo, ona brana protiv "globalnog džihada", terorizma, kriminala... To smo bili i ranije, pa smo prošli kako smo prošli od onih istih koje smo branili. Mi volimo da mislimo da smo u ranom srednjem veku branili Zapad od Istoka, ali ti branjeni baš nešto ne misle tako. Da misle, ne bi u našem slučaju branili pogrešnu stranu.
Ima i dalje dobrih ideja. Uviđa g. Trifković da može lako da se desi da od Kosmeta ne bude ništa, pa predlaže da "ne stavimo potpis" na takvo rešenje. Da ne prihvatimo ono što nalažu Ujedinjene nacije. Nije to ni blizu ne priznavanja Istočne Nemačke od Zapadne Nemačke. Istorijske okolnosti i fakat je tata bio drugačije Potpuno su bile druge istorijske okolnosti. Isto važi i za slučaj Kine i Tajvana. Ovaj put bi to značilo ne priznavanje odluke celokupne međunarodne zajednice, čiji, i to što ugledniji, član Srbija želi da bude. Hoćemo li tu zajednicu tretirati kao okupatorsku? Ispada da ćemo i sami sebe delom okupirati. Čak i tada g. Trifković ne gubi nadu. Kosmet će, i pored svega, kad-tad opet biti naš jer su "čuda moguća, a ponekad i izvesna"! Uzdajmo se u budućnost! Uz svo poštovanje g. Trifkovića i njegovog mišljenja, takvo čudo je nemoguće jer tamo više neće biti Srba.
Rimska politička pouka
Da je sve prethodno moguće, g. Trifković "dokazuje" i citiranom "rimskom maksimom". Kada smo već kod latinskog, nije to nikakva maksima nego manji deo citata iz jednog Horacijevog dela koji u celini glasi "carpe diem, ljuam minimum credula postero" ili, što bi mi Srbi rekli, "iskoristi današnji dan, što manje se uzdaj u sutrašnji". Tako su mislili vekovni gospodari sveta, a to je upravo suprotno od onog što se nama predlaže. Rimljani nisu bili toliko naivni.
Miodrag Spajić, Beograd
