Мало нових кровова
Према подацима Републичког завода за статистику, у првих шест месеци завршено свега нешто више од хиљаду станова
Гради се много, а завршава –
споро Фото: Алекса Алексић |
Када се препуним аутобусима возимо градом стичемо утисак да се гради на сваком кораку: где год да се баци поглед – свугде понека ограда, скеле, дунђери, мешалице, кранови...
Дизалица заиста има у свим деловима Београда, као и у другим градовима у Србији, али су наша запажања, бар ако је по статистичарима, посве хипотетичка: да се гради и гради и само – гради... Јер, према евиденцији Републичког завода за статистику, у првих шест месеци у целој Србији завршено је само нешто више од 1.000 нових станова. Ако неко воли прецизност, реч је о 1.037 станова са 55.569 квадратних метара корисне површине. Централна Србија је богатија свега за 562 нова стана или 32.407 квадратних метара стамбене површине, а у Војводини је у првих шест месеци завршено 475 станова укупне корисне површине 23.162 квадратна метра.
Званична статистика каже да су у Београду у овом периоду урађена 354 стана укупне корисне површине 21.409 квадратних метара. Следи Нови Сад, где је изграђено 348 станова укупне површине 16.545 квадратних метара.
Ипак, ниједан од већих градова не може да се похвали високим стамбеним прираштајем, јер по броју нових станова одмах иза Београда и Новог Сада је Ниш са само 50 нових станова и 2.761 квадратним метром корисне површине. У Ваљеву је тај број 35, колико је добила и Инђија, али је у Инђији под кровом укупно 1.739 нових квадратних метара, а у Ваљеву 2.002 квадрата.
У Шапцу су саграђена 32 стана са 1.547 корисних квадрата. Пирот је са 28 нових станова богатији за 1.760 квадратних метара корисне површине, док су Сомбор и Рума добили по 21 нови стан, с тим што је у Сомбору више нових квадрата: има их 1.091, а у Руми 957. Крагујевац се поновио са 20 станова и 708 квадратних метара, а у Суботици је изграђено 19 станова, тачније 851 квадратни метар корисног стамбеног простора.
У Вршцу је завршено 15 станова са укупно 1.144 квадрата, а у Смедереву је подигнуто 14 нових стамбених јединица укупне површине 604 квадратна метра. Сремска Митровица је богатија за 12 нових станова и 583 квадрата, док је у Краљеву тај број 10, уз укупну површину од 605 квадрата.
У Панчеву су завршена само три нова стана (172 квадрата), док је Неготин добио два нова стана, а по један – Зрењанин, Лесковац и Аранђеловац. Зрењанински стан је највећи – има 80 квадрата, следе лесковачки са 58 и аранђеловачки са 43 квадратна метра.
Иако делује невероватно, ове бројке требало би да су тачне и – свеобухватне: подаци Републичког завода за статистику о броју завршених и незавршених станова прикупљени су на основу годишњег извештаја о грађевинским радовима правних лица из грађевинског сектора, правних лица која не спадају у грађевинску делатност, али имају организационе јединице за обављање грађевинских радова, као и на основу података о становима у зградама грађеним у индивидуалној режији.
Уместо закључка можда може да послужи коментар: многима из унутрашњости се чини да се у Београду највише гради. То је тачно, али, ако се погледају статистички подаци, слика је другачија. О њеној уверљивости вероватно би више могло да каже неколико стотина хиљада подстанара у готово двомилионском граду којима је стан само пусти сан, као и многим њиховим сапатницима широм Републике – упркос обиљу реклама за стамбене кредите који заправо прикривају да су стамбени кључеви и даље недоступни за приходе већине житеља Србије.Снежана Прљевић