[sim] Nastavlja se ilegalna gradnja oko srpskih svetinja i spomenika na KIM

ANTIC.org-SNN Mon, 16 Oct 2006 19:33:12 -0700

17. oktobar 2006. god.

KIM Info-bilten 17-10-06

Nastavlja se ilegalna gradnja oko srpskih svetinja i spomenika na Kosovu i Metohiji

I pored pisma specijalnog predstavnika UN za pregovore o statusu Kosova Martija Ahtisarija sefu UNMIK-a nisu jos preduzete nikakve konkretne mere za zastitu srpske kulturne bastine od divlje gradnje i uzurpacije imovine

Poseban problem za zastitu srpskih verskih i istorijskih spomenika jeste cinjenica da u mnogim opstinama na Kosovu i Metohiji nisu regulisani urbanisticki planovi i da pojedinci postojeci pravni vakuum nastoje da iskoriste za zauzimanje sto vise zemljista, najcesce sa punim znanjem i podrskom opstinskih mocnika. Osim toga, pojedine opstine ne postuju osnovne norme o zastiti kulturne bastine i relevantne odluke UNMIK-a, kao ni stav Kontakt grupe da je zastita srpske duhovne i kulturne bastine jedan od kljucnih aspekata za resavanje buduceg statusa KIM.

Zutim krugom oznacena je lokacija na kojoj se trenutno nastavljaju radovi
u okolini manastira Gorioc kod Istoka. U neposrednoj blizini je i nedavno podignuti bazen
(klikom uvecaj fotografiju)

KIM Info-sluzba
17.oktobar 2006.

Prema informacijama koje je KIM Info-sluzba dobila od jednog visokog predstavnika OSCE-a iz Pristine, nastavlja se gradnja nezakonito zapocetog objekta u blizini spomenika srpskim junacima na Gazimestanu. Iako je nedavno opstina Obilic navodno izdala naredbu da se prekinu radovi, izvodjac radova jednostavno je nastavio da gradi objekat. Prema dostupnim informacijama, gradjevinske aktivnosti u blizini spomenika na Gazimestanu zapocete su bez gradjevinske dozvole opstine Obilic, kojoj ova lokacija katastarski pripada, iako je obliznji spomenik na teritoriji opstine Pristina.

Sef pregovaracke misije UNOSEK Marti Ahtisari uputio je 5. oktobra povodom nezakonite gradnje kod Gazimestana, Gorioca i Velike Hoce pismo sefu UNMIK-a Joakimu Rikeru sa predlogom "da se razmotri preduzimanje mera koje bi ukljucivale, ako to okolnosti dozvole moguce zamrzavanje gradnje oko pomenutih objekata dok se ne finalizuju odluke o zastitnim zonama u procesu pregovora". U pomenutom pismu Ahtisari je naglasio da je predvidjeno da ovi spomenici "dobiju zastitne zone koje bi ogranicile industrijske, poslovne i druge aktivnosti u blizini objekata, kako bi se sacuvala njihova jedinstvena kulturna, istorijska i prirodna okolina". Prema misljenju Ahtisarija "postoje razlozi da se veruje da gradjevinske aktivnosti (oko ovih objekata) mogu da imaju cilj da se stvore cinjenice na terenu, sto bi komplikovalo pregovore, a potom i sprovodjenje dogovorenog". U stampi na albanskom jeziku predstavnici privremenih kosovskih institucija su negirali da su dobili ikakva uputstva povodom ovog pitanja, pa ostaje nejasno da li je Ahtisarijev predlog prihvacen od strane UNMIK-a i da li ce konkretne mere biti preduzete posto je UNMIK vec trebalo da se u vezi ovoga obrati Ministarstvu za prostorno planiranje i urbanizam.

Obimni gradjevinski radovi pored Gazimestana, Foto KIM-Radio
(klikom uvecaj sliku 2MB)

"CISCENJE TERENA" OKO MANASTIRA GORIOC

Istovremeno, sa nastavkom gradnje kod Gazimestana KIM Info-sluzba dobila je obavestenje iz manastira Gorioc da se nastavlja ciscenje terena na lokaciji nedaleko od samog manastira, na prostoru koji prema predlogu UNOSEK-a treba da bude u sklopu zastitne zone manastira. Monahinje su primetile bager koji rasciscava siprazije i kopa rov. Postoji ozbiljna sumnja da se sprema gradnja objekta bez dozvole opstinskih vlasti, sto je vec oprobani metod za stvaranje situacije svrsenog cina, o kojoj je Ahtisari pisao Rikeru. Pre dve godine kod manastira Visoki Decani na slican nacin je bez dozvole, ali sa znanjem opstinskih vlasti, nezakonito podignut jedan albanski restoran, sto je bio jedan od neposrednih povoda za proglasenje zastitne zone UNMIK-a oko manastira Visoki Decani. Kod manastira Gorioc takodje je prema nezvanicnim informacijama planirana i izgradnja izbeglickog naselja za Rome sto bi jos dodatno urbanizovalo zonu u neposrednoj blizini manastira.

Poravnato zemljiste nedaleko od manastira Gorioc kod Istoka, u neposrednoj blizini su nedavno
podignuta dva bezena sa kojih je celo leto trestala jaka muzika koja ometa molitvu u manastiru

PROBLEMI OKO MANASTIRA VISOKI DECANI

U opstini Decani, na primer, nedavno je na zasedanju Skupstine opstine usvojena odluka da se zona oko manastira proglasi za urbanu zonu i UNMIK je vec zasut zahtevima za izgradnju kuca na prostoru oko samog manastira. Ovi zahtevi su odbijeni na osnovu restrikcija zastitne zone, ali sam stav opstine koja donosi jednu takvu odluku nedvosmislenopokazuje da na lokalnom nivou ne postoji spremnost da se ispostuje izvrsna odluka sefa UNMIK-a i zastiti okolina manastira koji je na listi Svetske kulturne bastine UNESKO. Zastita imovine manastira je jos ozbiljniji problem jer je Skupstina Opstine 2002. godine nezakonito srusila jednu kucu u centru grada koja pripada katastarski manastiru Decani, dok je istovremeno montiranim sudskim procesom na opstinskom sudu obezvredila odluke Vlade Srbije o povratku dela oduzete manastirske imovine 1997. godine. Iako je sef UNMIK-a predlozio da se ovo pitanje razresi na specijalnom sudu Kosovske poverenicke agencije predmet je jos ostao u pravnom vakuumu.

Gradnja fabrike kartonske ambalaze iznad samog ulaza u selo Velika Hoca kod Orahovca

DIVLJA GRADNJA KOD VELIKE HOCE

Prema informacijama koje pristizu iz Vellike Hoce radovi na novoj fabrici kartonske ambalaze iznad samog sela nastavljaju se bez prekida. Stanovnici Hoce su posebno zabrinuti jer se fabrika nalazi u blizini njihovih vinograda. Pored toga, jedan albanski biznismen nedavno je na vrlo sumnjiv nacin od UNMIK-ove agencije za privatizaciju dobio na zakup postojecu malu fabriku plasticnih masa "18. Novembar" koja je svojevremeno bila podignuta pre rata kako bi zaposlila lokalne Srbe. Vec prvog dana, kako kazu Hocani, na fabrici koja se nalazi na samo pedesetak metara od prvih srpskih kuca, postavljena je albanska zastava. Protiv nezakonitog zakupa ove fabrike pokrenut je sudski spor na opstinskom sudu u Orahovcu jer porodica Djordja i Stajka Mavrica iz Velike Hoce ima zemljisnu dokumentaciju koja potvrdjuje da je fabrika podignuta na njihovoj privatnoj zemlji. Buduci da je u postojecoj situaciji tesko ostvariti i minimum svojih prava, po svemu sudeci dve albanske fabrike zatvorice ulaz u ovo jedino preostalo srpsko selo u orahovackoj opstini.

U situaciji neizvesne buducnosti pregovora izmedju Beograda i Pristine, pitanje zastite srpske duhovne i kulturne bastine postaje sve ozbiljnije. Prema misljenju medjunarodnih eksperata mnogo je teze definisati efikasan metod sprovodjenja rezima zastite oko kulturno-istorijskih spomenika u situaciji permanentnog institucionalnog haosa na opstinskom nivou, nego formalno proglasiti same zastitne zone. Srpska strana je zato trazila da se pre donosenja Zakona o kulturnoj bastini na Kosovu saceka sporazum o statusu srpske bastine, sto nije ucinjeno, pa je predlog Zakona pre nekoliko dana izglasan u Skupstini Kosova, ostavljajuci srpsku kulturnu bastinu u krajnje nezavidnom polozaju. Posto u Skupstini nema srpskih predstavnika niko nije ulozio ni formalni protest povodom ovog Zakona. Ipak, prema tumacenju pravnih eksperata, odluka o zastiti srpske kulturne bastine (ako se donese u procesu pregovora o buducem statusu Pokrajine) imace pravno prvenstvo nad zakonima.

Bager koji poravnava zemljiste u blizini manastira Gorioc

Nasa informativna sluzba donosi vesti sa Kosova i Metohije sa posebnim osvrtom na zivot Srpske Pravoslavne Crkve i srpske zajednice na prostorima pokrajine Kosova i Metohije i Raske oblasti. KIM Info-sluzba izdaje redovne biltene na srpskom i engleskom jeziku.

[sim] Nastavlja se ilegalna gradnja oko srpskih svetinja i spomenika na KIM

Одговори путем е-поште