KOŠTUNICA: PUTIN ZA ČVRSTO POŠTOVANJE MEĐUNARODNOG PRAVA
POLITIKA - UNUTRAŠNJA - Nedelja, Oktobar 22, 2006
15:03
 Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica je u intervjuu
'Večernjim novostima' pod nazivom 'Glas za Ustav spas za Kosovo', istakao
da predsednik Rusije Vladimir Putin i ostali zvaničnici te zemlje, sada
već svakodnevno, principijelno, čvrsto i razložno insistiraju na
iznalaženju kompromisnog rešenja i na poštovanju međunarodnog prava u
slučaju Kosova i Metohije. 'Vrlo je jasan ruski stav, a nije daleko ni stav Kine', naglasio je Koštunica u intervjuu 'Večernjim novostima', koje je zanimalo da li Srbija ima jasne garancije da će se neka država - članica medjunarodnih organizacija, otvoreno suprostaviti Ahtisarijevom predlogu o budućem statusu te srpske pokrajine. Koštunica je naveo da je 'mnogima zaista jasno da bi nezavisnost bilo nasilničko rešenje i da treba postići kompromis, koji će zadovoljiti i Albance i Srbe i koji će biti održiv u okvirima naše države'. Premijer Koštunica je ocenio da 'niko više u međunarodnoj zajednici ne može da okrene glavu od činjenice da je kosmetsko pitanje jako složeno i da ne može da bude rešeno na jedan naopak način, koji će imati štetne posledice širom sveta'. 'Ruski stav je, na primer, kristalno jasan i tvrd: ne mogu se kršiti principi UN i ne mogu se praviti izuzeci u međunarodnom poretku', podsetio je on. Svi koji su mislili da je 'svaka voda do kolena' i da se sve može lako pregaziti, sada shvataju da stvari nisu jednostavne. Da se rešenje mora strpljivo tražiti. 'Mišljenja da se do rešenja može doći i bez kompromisa - jednostavno su neprihvatljiva i nesprovodljiva', ukazao je premijer. Koštunica je, na pitanje da li Ahtisari može da 'izvrda' proceduru davanja predloga Kontakt grupi i Savetu bezbednosti tako što će zahtevati da se ide na neku vrstu nove Rezolucije za Kosovo, kako bi se otvorila vrata za bilateralna priznavanja te pokrajine kao nezavisne države, podsetio da je za bilo kakvu rezoluciju potrebno da se usaglase sve stalne članice SB. 'Ne vidim da postoji uopšte mogućnost da bi SB mogao da se složi sa kršenjem temeljnih principa Povelje UN. To ne bi moglo da izazove ozbiljne i teške posledice u svetu', upozorio je on. 'Mnogima u svetu sada je jasno da Srbija nikada, ali nikada, neće prihvati da je neko čerupa i da joj otima deo teritorije, i mnogi u svetu neće moći da prihvate da se međunarodno pravo brutalno krši i izlaže ruglu i podsmehu', naglasio je Koštunica. Preambula jasna - Kosmet sastavni deo Srbije Premijer Vojislav Koštunica izjavio je da se unošenjem južne pokrajine u preambulu ustava, na najbolji način, pre bilo kakve konačne odluke, jasno stavlja do znanja da je sa stanovišta istorijskih i pravnih činjenica, a povrh svega međunarodnog prava, Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. 'Uostalom, ustavna preambula samo je prepisana iz Povelje Ujedinjenih nacija, prema kojoj nema promene međunarodno priznatih granica', rekao je Koštunica u intervjuu za Večernje novosti. Koštunica je istako da je 'pitanje ustava, pitanje budućnosti zemlje i ne treba sumnjati da građani sa velikom pažnjom prate sva dešavanja oko donošenja najvažnijeg pravnog akta države'. 'Ustav je neposredno povezan i sa zaštitom naših suštinskoh državnih i nacionalnih interesa, i tu pre svega mislim na Kosovo i Metohiju', rekao je premijer. Na pitanje je da li će ustavna preambula uopšte imati obavezujući karakter, Kostunica je odgovorio da će ona 'prestati da ima obavezujući karakter onog trenutka kada taj karakter izgubi Povelja UN'. Koštunica je naglasio da je 'potpuno nezamislivo da se u Povelji ukine temeljna odredba o nepromenjivosti postojećih granica i o teritorijalnom integritetu i suverenitetu postojećih država'. Koštunica je ukazao da je jako važno da što više ljudi izađe na predstojeći referendum o Ustavu i da se čvrsto ispolji opredeljenost da Kosovo i Metohija ostane sastavni deo Srbije. Država bez ustava potpuno je nezamisliva - slaba, loša, neutemeljena, pa bi to građani morali da znaju i da glasaju za ustav, upozorio je premijer. 'Ustav koji je do sada imala naša država, pravljen je za jednu drugu priliku i u drugim istorijskim okolnostima. Drugo, u Preambuli novog Ustava ističe se da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije', a 'ta važna formulacija dodatno nalaže svima da izađu na referendum i da glasaju za novi ustav', naglasio je on. 'Treće, Ustav je pitanje i državnog i nacionalnog identiteta. Sve to, kada se sabere, u najkraćem je razlog da građani izađu na referendum 28. i 29. oktobra i da glasaju za', rekao je Koštunica. 'Mislim da je ovo Ustav koji potpuno priliči državi koja je izašla iz poluvekovnog autoritarnog komunističkog nasleđa i koja sada prolazi kroz tranziciju', objasnio je premijer. On je ukazao i da je bilo važno sprečiti da ustav bude vezan za jednu stranku, vladu ili ličnost i da je 'glas više od polovine upisanih birača na referendumu - siguran način da jednom prihvaćen Ustav neće biti predmet sutrašnjih osporavanja'. 'Alternativa tome je zaista više nego sumorna. To bi nas vratilo u mnogo čemu nazad, daleko nazad', naglasio je Koštunica. On kao potpuno besmisleno vidi stanovišta onih koji smatraju da je tekst novog ustava trebalo 'propustiti' kroz 'neku lakšu formu, na primer ustavotvornu skupštinu ili nešto slicno'. Na pitanje da li je to shvatio i specijalni izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari, samim tim što šalje signale o mogućnosti odlaganja rešenja za vreme posle izbora u Srbiji, Koštunica je konstatovao da je Ahtisarijeva priča o izborima u Srbiji 'pre svega neprimereno mešanje u unutrašnje stvari'. 'Njegov mandat je isključivo da približi stavove srpske i albanske strane u pregovorima, i to u okvirima pravila međunarodnog prava', podsetio je on. 'Nažalost, on sve češće zaboravlja šta je njegov mandat, pa možemo da čujemo kako su stavovi jedne strane tobož elastičniji, a približavanje pozicija vidi samo van okvira u kome je približavanje jedino moguće - van povelje UN i činjenice da se može o svemu razgovarati sem o nezavisnosti Kosova', rekao je Koštunica. Na pitanje kakva će biti strategija Srbije ako Ahtisari, kako je najavio, ipak iznese svoje viđenje statusa Kosova tokom novembra ili do kraja godine, Koštunica je odgovorio da će strategija biti najpre da se dokaže da bi jedno takvo rešenje grubo pogazilo Povelju UN. 'S druge strane, postavlja se pitanje kako bi to rešenje uopšte bilo sprovodljivo. Ahtisari, naime, nije sam na svetu. On bi morao da predoči rešenje najpre Kontakt grupi i potom Savetu bezbednosti, a bez jednoglasnog prihvatanja ono bi bilo potpuno nesprovodljivo', rekao je on. 'Rešenje za Kosovo nije, na sreću, samo u Ahtisarijevim rukama. I nije samo u rukama onih zemalja koji vide rešenje za Kosovo slično kao i on', ukazao je premijer, u odgovoru na pitanje o mogućnostima za kompromis ako se ne promeni neobjektivni glavni pregovarač. 'Teško je i zamisliti da se Nobelova nagrada za mir dobije ako se u potpunosti ne deluje onako kako sam duh te nagrade nalaže. Ahtisari je proglasio ceo jedan narod krivim. To je potpuno suprotno pisanom i nepisanom kodeksu za dobitnike Nobelove nagrade', rekao je Koštunica zamoljen ka komentariše činjenicu da Ahtisari nije postao nobelovac. 'Onaj ko želi da dobije nagradu za mir ne može se zalagati za nametanje rešenja i odbacivati kompromis kao jedini mogući cilj pregovora. Samo te dve stvari su bile više nego dovoljne da ne dobije Nobelovu nagradu. Da je Ahtisari pomogao da se dođe do pravičnog i sporazumnog rešenja i Srbija bi ga zdušno podržala da dobije nagradu', naglasio je on. Koštunica je ocenio i da je 'uoči referenduma potpuno nezahvalno da se govori o izborima', a da će dogovor političkih stranaka uslediti posle referenduma i da je siguran da zakon o sprovođenju izbora neće biti kočnica. 'Stranački interesi ne mogu da prevladaju državne'. Premijer je naveo da će na isti nacin, 'dakle konsenzusom, kao što je donet Ustav, biti rešeno i pitanje ustavnog zakona i time održavanje opštih izbora u Srbiji'. On je ocenio da su 'neke zemlje shvatile da je šteta od daljeg zaustavljanja Srbije na putu ka EU zaista velika', kao i da ima napretka u sprovođenju Akcionog plana koji je 'doprineo boljoj koordinaciji i sihronizaciji rada službi, na koje je pao veći deo tereta kada je reč o rešavanju slučaja Mladić i preostalih nekoliko haških optuženika'. 'To je počelo da daje rezultate. Veliku zaslugu imaju specijalni tužilac Vladimir Vukčević i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom Rasim Ljajić', rekao je on i naglasio da 'oni, kao i sve službe, danonoćno rade kako bi se okončao započeti posao. Ide se napred'. Na pitanje da li je Karla del Ponte bila 'manje nezadovoljna' tokom poslednjeg susreta, Koštunica je odgovorio da 'ne ulazeći u njihove pobude', smatra da se ono što je Srbija do sada postigla, 'nije dovoljno cenilo u Hagu'. 'Videli smo kako se zbog jednog napora zvanične Hrvatske da okonča saradnju, nije zaustavio njen put u Evropu. Ta država je potom ispunila i svoju hašku obavezu', podsetio je on. 'Meni se čini da bi isti pristup trebalo da se primeni prema Srbiji. To bi pre dalo rezultat nego stalni pokušaji da se zateže omča oko vrata naše države', rekao je Koštunica. On je na pitanje da li se Mladić još nalazi u Srbiji, odgovorio: 'Najtačnije rečeno, mi ne znamo gde se nalazi Mladić'. |
