07.11.2006.
LEON KOJEN, V. NOVOSTI
AHTISARI DISKRETNO GURA NEZAVISNOST
Za nas je bitno da nova rezolucija Saveta bezbednosti UN o Kosmetu, ako do nje dođe, potvrdi stav iz Rezolucije 1244 o suverenitetu Srbije nad Kosmetom
Krajem nedelje u Beču specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari predstaviće Kontakt-grupi svoj predlog rešenja statusa Kosmeta koji
Beograd
do sada nije imao prilike da vidi. Kako, međutim, kaže Leon Kojen, koordinator u našem pregovaračkom timu i savetnik predsednika Republike, na osnovu dosadašnjih pregovora lako je pretpostaviti šta će biti osnovne konture Ahtisarijevog predloga. Mnogo je neizvesnije, a i važnije, napominje on, kako će na predlog specijalnog izaslanika reagovati zemlje članice Kontakt-grupe.
- Pošto se u Kontakt-grupi odlučuje konsenzusom, svaka odluka traži mnogo pažljivog razmatranja i usaglašavanja, naročito između zapadnih zemalja i Rusije. Ako se statusno rešenje prihvatljivo za sve članice Kontakt-grupe u ovom trenutku ne nađe, što je dosta verovatno, radiće se dalje na približavanju stavova. Jedna mogućnost bi bila da se, u pogledu samog statusa, u tekstu ostavi alternativa, i da se takav, opreznije formulisan predlog, uputi pregovaračkim stranama. Pregovorački proces bi se, zatim, nastavio, bez postavljanja veštačkih rokova, što dosad ionako nije dalo nikakav rezultat - kaže Kojen za "Novosti".
Može li se u i dokumentima Kontakt-grupe naći osnova za uslovnu nezavisnost, koju će, kako se pretpostavlja, Ahtisari najverovatnije predložiti kao rešenje?
- Ključni dokumenti Kontakt-grupe tako su formulisani da ravnopravno tretiraju dva najčešće pominjana rešenja - suštinsku autonomiju i uslovnu nezavisnost. U zapadnim tumačenjima ponekad se stiče utisak da stav Kontakt-grupe, po kojem statusno rešenje treba da bude "prihvatljivo za narod Kosova", na neki način već prejudicira nezavisnost. Ali, to je tako samo ako izraz "narod Kosova" uzmete u značenju "većina građana", a na to vas ništa ne obavezuje. Ako uzmete da narod Kosova čine etničke zajednice koje žive u pokrajini, što je bar isto toliko opravdano, implikacije su sasvim drukčije. Onda ćete razmišljati o tome da se u pokrajini, kao na Kipru 2004. godine, organizuje referendum o statusu, posebno za srpsku, a posebno za albansku zajednicu. Kao što su na Kipru o Ananovom predlogu posebno glasali i Grci i Turci, tako bi na Kosmetu o Ahtisarijevom predlogu mogli posebno da glasaju Albanci, a posebno Srbi. Razume se, samo bi stvarno kompromisan predlog imao šanse da prođe na takvom dvostrukom referendumu.
Ako u Ahtisarijevom predlogu ne bude upotrebljena reč "nezavisnost", kao što se sada nagađa, ali ni suverenitet Srbije nad Kosmetom, ne ide li to naruku Albancima, koji takav nejasan status mogu iskoristiti kao put do nezavisnosti u bliskoj budućnosti?
- Upravo iz tog razloga za nas je bitno da nova rezolucija Saveta bezbednosti UN o Kosmetu, ako do nje dođe, potvrdi stav iz Rezolucije 1244 o suverenitetu Srbije nad Kosmetom. Manje od toga očigledno bi otvorilo mogućnost da teritorija prećutno izuzeta iz suvereniteta Srbije sama proglasi nezavisnost, a neke druge države je priznaju pozivajući se na to da nova rezolucija SB ne pominje suverenitet Srbije nad pokrajinom. Koliko se sad može videti, upravo to bi mogla biti Ahtisarijeva strategija. Njegov predlog, po svoj prilici, neće izričito govoriti o nezavisnosti, ali će tražiti za pokrajinu niz prava i atributa suverene države i, razume se, neće pominjati da je Kosmet deo Srbije. Tako bi se onda nezavisnost "volšebno" pojavila, a da izričito nije pomenuta ni u Ahtisarijevom predlogu, ni na njemu zasnovanoj rezoluciji Saveta bezbednosti.
Može li se naš pregovarački tim uspešno suprotstaviti toj strategiji?
- Zašto da ne? O budućem statusu KiM odlučuje se na tri mesta: u pregovorima Beograda i Prištine, uz Ahtisarijevo posredovanje, u Kontakt-grupi i u Savetu bezbednosti UN. Srbija neće pristati ni na jedan oblik nezavisnosti Kosmeta, pa ni na nezavisnost do koje bi se došlo na upravo opisan "diskretan" način. Kako sada stoje stvari, u Kontakt-grupi se tome protivi Rusija, a u Savetu bezbednosti Rusija i Kina. Drugim rečima, nezavisnost ima svoje pristalice, ali njihov uticaj ne izgleda dovoljan da tu ideju sprovede u delo. Tu situaciju Srbija treba da iskoristi i da deluje konstruktivno kako bi se došlo do sporazumnog rešenja, koje je i za Kontakt-grupu najpoželjniji ishod statusnog procesa.
Albanski političari u Prištini uporno nastupaju kao da su im međunarodni faktori "obećali" nezavisnost do kraja ove godine i manje-više otvoreno prete nasiljem ako "obećanje" ne bude ispunjeno?
- Albanski lideri ušli su u pregovore sa maksimalnim zahtevima, uvereni da samo treba da istraju na njima, pa uspeh neće izostati. Zasad tog uspeha nema i lako je videti zašto. Kosovsko pitanje je internacionalizovano i o njemu će se, u skladu sa svojim interesima, izjašnjavati praktično sve velike sile današnjeg sveta. U takvoj situaciji su "obećanja", ako ih je uopšte bilo, najmanje važna stvar. To u neku ruku osećaju i albanski lideri, pa još od bečkog sastanka o statusu krajem jula, više ili manje otvoreno prete nasiljem ukoliko uskoro ne dobiju nezavisnost. To je, ipak, mač sa dve oštrice, jer se nasilje lako okreće protiv onoga ko mu pribegava s tako providnom i ciničnom računicom. Čini mi se da je ćorsokak u kojem su se trenutno našli Albanci još jedna potvrda da se maksimalizam retko isplati.
Novinar: D. Radeka
Informativna služba DSS
